Goran Marinković radi u Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla“ i kako kaže, posao mu je da svaku pristiglu knjigu u biblioteku prelista i obradi kroz sistem. Kada mu je pre četiri godine iz jedne knjige koju je biblioteka dobila na poklon, ispao divan školski sastav, došao je na ideju da arhivira sve što nađe u knjigama. Njegova zbirka je jedinstvena u Srbiji, jer koliko zna, niko osim njega nema ovakvu kolekciju neobičnih uspomena.
„Vremenom sam počeo da čuvam većinu stvari na koje sam nalazio tokom obrade – i zbog toga što su bili zanimljivi, a i da ne odu u kantu i zaborav. Trudim se da uz svaki nađeni papir ili predmet upišem u kojoj je knjizi pronađen, za slučaj da se javi vlasnik, jer su to lične stvari i drage uspomene, koje ljudi najčešće koriste da obeleže strane“, kaže Goran Marinković za Niške Vesti.
Mada deluje da za tri ili četiri godine može da se pronađe puno toga, kaže da to nije slučaj.
„Naiđem na jednu stvar prosečno nakon 300 – 400 detaljno prelistanih knjiga, zavisno od toga da li radim na starim, poklonjenim knjigama ili novim izdanjima knjiga, gde u 99 odsto slučajeva nema ničega. Plus, u tome mi pomažu i kolege sa pulta za rad s korisnicima i iz drugih odeljenja koji mi donesu i sve što oni pronađu. Za ovaj period uspeo sam da sakupim oko 200 predmeta i papira. Jednoga dana, kada kolekcija postane dovoljno velika, organizovaćemo jednu lepu izložbu za građane“, dodaje Marinković.
Među stranicama knjiga najviše je učeničke i studentske „papirologije“, ispitnih pitanja, spiskova literature i školskih sastava. Onda dolaze na red razglednice, bibliotečki materijal iz raznih biblioteka, poruke, pisma, isečci iz novina i dokumenta.
Na naše pitanje da li ima i namerno zaboravljenih „sitnica“, Goran uz osmeh odgovara:
„Pretpostavljam da ima. Ljudi možda nesvesno i zaborave u knjizi nešto što im ne treba ili žele da ga se otarase. To pokazuju sudski pozivi i presude, pretpostavljam“.
Evo i najčudnijih “pronalazaka”:
“Među najčudnije stvari što sam našao spadaju stara disketa od 5,25 inča koja se koristila krajem 80-tih i početkom 90-tih (koje sam i sam nekada koristio J ), zatim celofan od higijenskog uloška, dozvola za upotrebu radio-aparata iz 1947. godine i uputstvo sekcijama društva za kulturnu saradnju između Srbije i SSSR-a. Sve ovo pokazuje da ljudi verovatno iskoriste bilo šta što im je pri ruci kao obeleživač stranica,” navodi Goran.
Za Niške Vesti kaže da su njemu najdraži radovi učenika, pisma i dokumenta, jer se kroz njih vidi kako je narod nekada razmišljao i pisao i kako je država funkcionisala.
“Među najinteresantnijim dokumentima izdvojio bih potvrdu o plaćenoj školarini iz 1909. godine, već pomenutu dozvolu za upotrebu radija iz 1947. godine, poziv na tehnički zbor iz 1982. godine, legitimacije knjiga u bibliotekama iz 1933. i 1934. godine. Zanimljiv je i revers za podizanje kastanjeta iz ekonomata iz 1960. godine, rešenje o dodeli plate za Marić Ljubicu, docenta Muzičke akademije, iz 1951. godine.”
Marinković kaže da ima i ljubavnih poruka, naročito među razglednicama i pismima, ali ne želi da deli puno primera nečije intime.
On tvrdi i da su njihovi korisnici pažljivi prema knjigama koje pozajmljuju, a ako se ipak desi da se neka knjiga od prekomorne upotrebe pohaba, biblioteka ima knjigoveznicu “pa koleginica brzo i lako popravi knjigu”.
Delić ove jedinstvene kolekcije dostupan je čitaocima Niških Vesti, a nadamo se da će Marinkovićeva kolekcija rasti i da ćemo je jednoga dana videti “uživo” na izložbi.
Inače, Univerzitetska biblioteka “Nikola Tesla” će ove godine obeležiti 50 godina od osnivanja. Povodom jubileja u planu je štampanje monografije, otvaranje prigodne izložbe i proglašenje 100 hiljadite knjige u fondu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
