Kultura

Iz štampe je izašla nova knjiga Vladimira Vučkovića

Novi roman Vladimira Vučkovića „Hromi“ upavo je izašao iz štampe u izdanju Službenog glasnika. Ovo je treći roman pisca iz Niša, koji donosi večitu priču o odnosu čoveka i đavola.

Urednik knjige je srpski pisac, scenarista i kolumnista Vladimir Kecmanović, a recezenti su pisci Radovan Beli Marković i Dejan Stojiljković.

„Šta je gore – kada je čovek hrom u nogu ili hrom u dušu?-zapitao se u recenziji pisac Dejan Stojiljković.

On ističe da  u ovom romanu Vladimir Vučković nema taj višak ambicije da po svaku cenu čitaocu pruži odgovore. Naprotiv, autor postavlja prava pitanja: Da li je zlo u čoveku iskonsko, urođeno? Da li se loša dela u životu čine po nagovoru nečastivog ili su posledica naše nesavršene prirode? Koliko je i kad čovek đavo? I konačno: Da li su ljudi ponekad gori od đavola samog?

„Vodeći glavnog junaka ove priče kroz vešto istkane metafore, nepredvidljive obrte i skoro po apokaliptičnu atmosferu, Vladimir Vučković unosi u priču i mrvicu demonskog i htonskog.  Možda čak i paganskog. Hromi je kod naših predaka u pričama koje su pripovedali uz vatru bilo jedno od milion imena palog anđela“, objašnjava Stoiljković i dodaje da nas upravo to dovodi do ključnog pitanja: Šta je gore – kada je čovek hrom u nogu ili hrom u dušu?

O „južno osetnom pripovedaštvu“ pisalo se i govorilo često povodom Bore Stankovića i Stevana Sremca, kojima se novijim dobom, priključuju Saša Hadži Tančić i Dejan Stojiljković, ali je uvek ostajala primetna nedorečenost kako u definisanju pojma, tako i u pogledu prostorno-vremenskog okvira, u književnoistorijskom smislu, u kojem se autorsko pripovedanje kristališe i razvija ne samo kao prozni rod i magistralni književni pravac nego i kao lokalna potpora jednoj od „carskih oblasti“ na proznoj mapi srpske kulture, u najširem identitetskom značenju, navodi srpski pisac Radovan Beli Marković.

Spremnost za „učitavanje“ Suve planine i Zaplanja, kao književno osenjenog predela, poiskava se i od onih čitalaca koji baš i ne mare za književnu geografiju, podrazumevajući i slabu upućenost preovladajuće većine savremenih čitalaca u pitanja književnog srodništva na prvi pogled nesrodnih pisaca i njihovih narativa, piše u recenziji Marković.

„Stiče se čvrst utisak da magnetna igla na kniževnom kompasu Vladimira Vučkovića smiruje svoje potitravanje upravo ponad Zaplanja, bajkovitog predela oko Suve planine, uspostavljajući novu književnu oblast, omeđenu Vučkovićevim uvidima sa zavičajnih osmatračnica, čemu daje sledstva i kratak roman Hromi, povest o ubijenoj duši čije se isijavanje rasprostire po čitavom svetu, koji, kao Svet, u sopstvenu senku kanda zalazi„, ističe Beli Marković.

Razumevajući „Zaplanjske priče“ (2019) istog autora kao leglo budućih romana, napominjemo da između Vučkovićevog književnog zavičaja i čitalačke spremnosti na novo, nesvakidašnje  čitalačko putovanje nema „daljine“ kaja bi takvu „turu“ obeshrabrivala i odlagala. Nema ni očekivane „jezičke udaljenosti“ koja bi poiskavala upotrebu rečnika manje poznatih reči i izraza. Lokalnu boju Vučković postiže jezikom koji je u živoj upotrebi, zaključio je Radovan Beli Marković.

Vladimir Vučković je rođen 1972. godine u Nišu. Autor je dve zbirke priča (Niške priče i Zaplanjske priče), kao i dve zbirke pesama (Izraz duše i Crni zagrljaj), (izdavač, Medivest КT, Niš). Objavio je i dva romana u izdanju Službenog glasnika: „Vrana u paunovom perju“ (2017) i „Srodne duše“ (2020). U njegovu književnu biografiju sada je upisao i treći roman „Hromi“.

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button