Istraživanje bolesti krvi: Ključna uloga hematologije u medicinskoj praksi

Hematologija predstavlja segment unutrašnje medicine specijalizovan za proučavanje poremećaja krvi, proizvodnih organa krvi i limfnog sistema.

Hematološke bolesti se mogu podeliti na benigne i maligne. Anemija, leukopenija, abnormalnosti u broju trombocita, poremećaji koagulacije i prošireni limfni čvorovi su među uobičajenim benignim oboljenjima, dok su limfomi, leukemije i policitemija vera primeri malignih.

Simptomi ovih oboljenja variraju u zavisnosti od specifične bolesti, ali mogu uključivati slabost, bledilo kože, nepravilni rad srca, sklonost krvarenju i infekcijama, povišenu temperaturu, proširene limfne čvorove, i druge. Pregled kod hematologa uključuje detaljan razgovor, fizički pregled i laboratorijske testove, a lekar može predložiti dodatna testiranja ako su potrebna. Na osnovu ovih informacija, lekar će postaviti dijagnozu i predložiti odgovarajući tretman.

Ako tražite specijalistu u oblasti hematologije, platforma Hipokratija može biti korisna. Sadrži bazu podataka sa više od dve hiljade medicinskih institucija širom zemlje, uz iskustva i ocene koje su pacijenti ostavili za lekare. Možete pregledati profile lekara i dobiti informacije poput adrese, kontakta i mejla, a na vama je samo da zakažete pregled.

Anemija: Učestala bolest koja sve više pogađa svetsku populaciju

Anemija pogađa značajan deo svetske populacije – prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, utiče na više od 10% ljudi širom sveta, uključujući trećinu žena i više od 40% trudnica i dece do pet godina. Simptomi anemije variraju, ali mogu uključivati umor, ubrzano lupanje srca, slabost, vrtoglavicu, bledilo, glavobolju, otežano disanje, mučninu, bolove u grudima, hladne ekstremitete, gubitak kose, lošu koncentraciju i pojavu modrica.

Tretman anemije zavisi od njenog tipa, uzroka i ozbiljnosti, a cilj je poboljšanje kiseoničke snabdevenosti krvi povećanjem nivoa hemoglobina. Lecenje može uključivati promene u načinu života i ishrani, suplemente gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, transfuzije crvenih krvnih zrnaca ili lečenje primarnog uzroka anemije.

Simptomi anemije mogu biti suptilni i lako zanemareni zbog svakodnevnih obaveza, stoga je važno da se svako sa ovim simptomima obrati lekaru za dijagnozu i lečenje. Preventivni pregledi se posebno preporučuju za osobe u rizičnim grupama.

Leukemija

Leukemija je rak koštane srži koji utiče na proizvodnju krvnih ćelija. Ova bolest se često opisuje kao „tihi ubica“, jer se razvija neprimetno i može dovesti do značajnog umora, trajnih modrica, krvarenja iz desni, hemoroida i materice, povišene temperature i infekcija. Leukemija čini oko 10% svih malignih bolesti i najčešće se javlja kod odraslih između 65 i 74 godine, pri čemu su muškarci skloniji ovoj bolesti nego žene.

Leukemija se, na osnovu porekla i zrelosti ćelija, klasifikuje u četiri grupe: akutna limfoblastna leukemija (ALL), akutna mijeloidna leukemija (AML), hronična limfocitna leukemija (HLL) i hronična mijeloidna leukemija (HML). Akutna leukemija se pojavljuje iznenada, brzo napreduje i može biti izazvana faktorima iz spoljašnje sredine, kao što su jonizujuće zračenje, hemikalije, upotreba citostatika ili virusi.

Hronične leukemije se razvijaju postepeno i karakteriše ih prisustvo zrelih, ali nenormalnih leukocita. Iako nauka još uvek ne može da objasni zašto se kod nekih ljudi razvija hronični, a kod drugih akutni oblik leukemije, postoje dokazi da faktori okoline i genetske predispozicije mogu uticati na pojavu bolesti.

Limfomi

Limfomi su vrsta raka koja započinje u limfnom sistemu, ključnom delu imunološkog sistema zaduženom za borbu protiv bolesti i infekcija. Limfni sistem uključuje mrežu tankih kanala ili limfnih sudova koji se prostiru kroz ceo organizam, kao i male čvorove veličine pasulja poznate kao limfne žlezde. Postoje dve glavne kategorije limfoma: Hodgkinov limfom i non-Hodgkinovi limfomi.

Oko 11% pacijenata obolelih od limfoma pati od Hodgkinove bolesti, dok ostatak pogađaju non-Hodgkinovi limfomi. Iako uzroci limfoma nisu potpuno razjašnjeni, poznato je da određeni virusi i drugi faktori, kao što su radioaktivno zračenje i organski rastvarači, mogu izazvati genetska oštećenja limfocita i pretvoriti ih u maligne ćelije. Jedan od najčešćih simptoma limfoma je uvećanje limfnih čvorova, ali to ne mora nužno ukazivati na limfom. Ako uvećanje limfnih čvorova nije povezano sa nedavnim ili trenutnim virusnim ili bakterijskim infekcijama, ili lokalnim gnojnim procesima, trebalo bi uzeti u obzir i druge simptome, kao što je neobjašnjiv umor.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.