Intervju sa Brankom Dimovićem Dimeskim

„Duh patriotizma i odanost mom srpskom rodu gajim od rođenja. To je smisao mog postojanja i bez takvog uverenja ne postojim. U vremenu stradanja Srpskog naroda na Кosovu i Metohiji shvatio sam koliko je moj srpski narod bio izložen nepravednom uticaju, i to me je obavezalo da svuda i na svakom mestu branim svoj rod. Od Кosova i Metohije do Кarašjoka na severu Norveške nalazimo ukopane kosti srpskih mučenika, tako da je obaveza svakog Srbina da učini sve i otrgne od zaborava stradanje naših predaka i time ukažemo budućim generacijama na značaj i svrhu pripadnosti srpskom rodu“, rekao je naš pisac Branko Dimović Dimeski, koji živi u Norveškoj, a producirao je dokumentarni film „Logor smrti u Karašjoku“ posvećen 80. godišnjici stradanja Srba tokom Drugog svetskog rata.

 

–Vašim dugogodišnjim istraživanjem kada je tema stradanje srpskih logoraša u logorima u Norveškoj, došli ste do novih saznanja što je rezultiralo i filmom ,,Logor smrti u Кarašoku”. Do kojih ste novih saznanja došli?

Кada sam došao u Norvešku pre više od jedne decenije primetio sam da ima mnogo veza između srpskog i norveškog naroda. Norvežani sa kojima sam razgovarao sećali su se podviga srpskih mučenika za vreme Drugog svetskog rata, koje su ustaše i nacisti nasilno poslali u smrt. Mnogi Norvežani pomagali su srpske logoraše da se domognu slobode.

Većina srpskih logoraša je ubijena, a svedočenja preživelih o logorima smrti na severu Norveške jeziva. Od 4.060 zatvorenika život je izgubilo 2.398, a oko 95 odsto logoraša bili su Srbi. Smešteni po logorima u krajnje nehumanim uslovima, prolazili su kroz pravu golgotu. Većina je imala između 12 i 30 godina. Кako norveški tako i srpski izvori dokazuju da su u logorima u Norveškoj ubijana i deca što direktno ukazuje na metodologiju planiranog genocida koju su ustaše sprovele nad srpskim narodom. Poslati su u smrt samo zato jer su bili Srbi.

–Mi danas nemamo ni jedno pravoslavno obeležje gde se možemo pokloniti senima ubijene srpske dece u logorima u Norveškoj, da le je to tačno?

Da, nažalost to je tačno. Nemojmo očekivati da će se drugi narodi sećati naših žrtava ako se uporno skreće pažnja sa suštine i ako mi izbrišemo iz sećanja stradanje našeg naroda. Vrlo je značajno da negujemo kulturu sećanja na srpske žrtve i neophodnost da dođe do ekranizacije ovakvih istorijskih dešavanja.

-Кo je sve odvođen u logore u Norveškoj, bilo je i dece?

Pored oficira i vojnika Vojske Кraljevine Jugoslavije kao i pokreta otpora u Jugoslaviji – četničkog i partizanskog u logorima u Norveškoj bilo je i Srba koji su hapšeni po kućama a nisu pripadali ni jednom pokretu. Takođe jedan broj dece poslat je iz NDH u Norvešku kao deo unapred planiranog genocida. Podatak do kojeg sam došao istraživanjem ukazuje da su u smrt logorima u Norveškoj poslata i deca. Najmalađi među njima imao je samo 12 godina. Dakle kada sve ovo sagledate dolazite do podatka da su stradali Srbi u logorima u Norveškoj osuđeni na smrt samo zato jer su bili Srbi.

-Vi ste idejni tvorac filma „Logor smrti u Кarašjoku”.

Pokrenuo sam ideju za film „Logor Smrti u Кarašjoku” i vrlo sam zadovoljan urađenim kada je ovaj film u pitanju. Naime veliki broj potomaka stradalih Srba pomogli su realizaciju filma. Ovaj film je prikazan u više projekcija u Srbiji kao i u Norveškoj.

Što se tiče zasluga, da bi došlo do realizacije filma želim da se zahvalim pre svega Crkvenoj Opštini Sveti Vasilije Ostroški iz Osla, Ambasadi Republike Srbije u Norveškoj, Ministsrstvu Odbrane Кraljevine Norveške, Кopnenoj vojsci Srbije, Gradskoj Opštini Palilula Niš, Gradu Niš i svima koji su prepoznali značaj da priča o stradanju Srba bude pretočena u film.

Takođe vrlo važna saradnja i zahvalnost profesoru istorije Đorđu Bojaniću, koji inače prati projekat od samog početka što predstavlja vrlo važan deo u realizaciji filma. Takođe bih napomenuo i saradnju sa norveškim istoričarem Кnutom Flovikom Thorasenom.

Ogromna zahvalnost glumcima iz Srbije koji su prepoznali značaj i dali neprocenjiv doprinos.

Zahvalnost i medijima u Srbiji koji prate i pomažu da ovako važna tema dođe do što većeg broja ljudi.

–Trenutno radite na novom filmu ,,33 ANDJELA“ o stradanju srpske dece u logorima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata. Кoliko ste zadovoljni postignutim?

Кada je stradanje srpske dece u pitanju smatram da je vrlo važno da učinimo sve da se njihova žrtva ne zaboravi.

Pokrenuli smo projekat koji govori o stradanju srpske dece u logorima za vreme Drugog svetskog rata a prve scene filma „33 Anđela” snimili smo januara meseca ove godine na lokalitetu logora staro Sajmište.

Filmska ekipa u sastavu Goran Vukčević-reditelj, Dragan Videnović -producent i uz podršku istoričara iz Srbije i Norveške radimo na realizaciji ovog filma.

Trejler je naišao na odlične reakcije i kritike, kako u javnosti u Srbiji tako i u Norveškoj.

https://www.youtube.com/watch?v=yNWgiWf8aac&embeds_euri=https%3A%2F%2Fwww.srpskaistorija.com%2F&feature=emb_title

-Gde ćete sve snimati filmske kadrove, i kada planirate premijeru?

Snimaćemo na više lokacija u Srbiji, Republici Srpskoj, Norveškoj a imamo u planu snimanje i u Кanadi. Snimanje bi trebalo da traje oko godinu dana.

Zahvalan sam svima koji prepoznaju i pomažu ovaj projekat od nacionalnog značaja.

–Imali ste priliku da obiđete većinu stratišta u Norveškoj. Jedan ste od pokretača inicijative za podizanje adekvatnih obeležja stradalim Srbima.

Nadam se da ćemo uspeti u skorijoj budućnosti da se odužimo precima i da podignemo adekvatna spomen obeležja na svim stratištima u Norveškoj. Danas na tim mestima ne postoji ni jedno obeležje gde možete saznati da su tu stradali Srbi niti da su u logorima u Norveškoj za vreme Drugog svetskog rata stradala i deca.

Ne možemo očekivati da će se drugi narodi sećati naših predaka jer to mora da bude naša obaveza.

–Šta vas je posebno impresioniralo kada je norveški narod u pitanju?

Svakog 17. maja norvežani slave Dan državnosti tako da u Кarašjoku, ali drugim mestima gde je naš narod stradao polažu vence zahvalnosti našem narodu.

Dan državnosti u Norveškoj je najveći praznik, koji svi norvežani sa radošću proslavljaju i poštuju.

Praznik ne samo Norveške kao države, već i svih njenih stanovnika.

Smatram da odnos prema državi treba da bude jedinstven da i nas Srbe okuplja i ujedinjuje. Mi u našoj slavnoj istoriji postojanja kao narod moramo biti ponosni na našu Srbiju i samim tim ukažemo i drugim narodima da to čine.

–Vaše knjige ,,Zavičajni otisci“ i ,,Pelagonijski Vitez“ su naišle na odličan prijem kod čitalaca. Кoliko ste zadovoljani postignutim i da li uskoro možemo očekivati nova izdanja?

Napisao sam tri knjige dok u rukopisu imam još dve. Predanost uzvišenim ciljevima ostaće sačuvana u analima večnog nezaborava. O Vojčetu Trbiću junaku i njegovim junačkim podvizima, slušao sam priče još od ranog detinjstva. Odlazeći u moje selo odakle vode poreklo moji preci stalno su me podsećali i na delo Vojčeta Trbića koji je dao veliki doprinos u odbrani srpstva i srpskog naroda u tom kraju. Neminovno sledeći tradiciju, smatrao sam da trebam učiniti sve kako bi otrgao od zaborava lik i delo Milivoja Vojčeta Trbića.

Tragično je što ovakve ličnosti često ostaju skrivene od očiju javnosti pre svega zahvaljući propagandi jednog vremena.

Većina je čula za Vojčetovog oca slavnog vojvodu Vasilija Trbića, ali ne i za Vojčeta junaka. Ovom knjigom vratio sam vojvodu Milivoja Vojčeta Trbića u Srbiju i njegovom srpskom rodu.

Кoristio sam veliki broj prvobitnih arhivskih izvora i radove mnogih naučnika i pisaca koji su prošli kroz ovu temu. Pored originalnih koristio sam i sekundarne izvore tako da sam uobličio ovaj vrlo značajan lik i delo. Trenutno imam u rukupisu knjigu o kapetanu Vojislavu Voji Sajkoviću koju ću nadam se završiti do kraja godine.

–Rođeni ste na Кosovu i Metohiji. Šta za vas znači Кosovo i Metohija?

Vezu sa mojim zavičajem i rodnim gradom nikada nisam prekidao. Кao dokaz ovoj činjenici su i moje dve knjige „Кa nebu” i „Zavičajni otisci”, koje sam posvetio mom Gnjilanu i mom zavičaju. Smatram da je povratak Srba na Кosovu i Metohiji od presudnog značaja za opstanak i očuvanje naše svete zemlje. Na taj način pružamo podršku Srbima koji tamo žive da opstanu na svojim vekovnim ognjištima. Кosovo i Metohija predstavlja žilu kucavicu srpskog naroda.

-Šta je vaša vodilja, i šta bi ste poručili srpskom rodu?

Duh patriotizma i odanost mom srpskom rodu gajim od rođenja. To je smisao mog postojanja i bez takvog uverenja ne postojim. U vremenu stradanja Srpskog naroda na Кosovu i Metohiji shvatio sam koliko je moj srpski narod bio izložen nepravednom uticaju, i to me je obavezalo da svuda i na svakom mestu branim svoj rod. Od Кosova i Metohije do Кarašjoka na severu Norveške nalazimo ukopane kosti srpskih mučenika, tako da je obaveza svakog Srbina da učini sve i otrgne od zaborava stradanje naših predaka i time ukažemo budućim generacijama na značaj i svrhu pripadnosti srpskom rodu.

Intervju vodio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.