Ilija Francisković Fonlamov ima svega 20 godina. Studira medicinu i želja mu je, kako kaže, da bude dobar lekar. Verovatno će to jednoga dana i biti. Za sada je samo dobar, student, slikar i dobar pesnik. Napisao je zbirku pesama “Erinerung” ili “Sećanje” I tako postao prvi laureat međunarodne nagrade za poeziju – “Vjenac, venac, venec”. Porede ga s Brankom Miljkovićem što je laskavo poređenje za ovako mladog čoveka.
A slikarstvom se bavi od detinjstva. Sa samo 16 godina naslikao je sliku povodom sedam decenija holokaustaa u Nišu, sa sedamnaest zvaničnu sliku u čast 1700 godina Milanskog edikta, nasledivši Stevana Nikšića Lalu.
Slikanje je nekako spontano, kao i pisanje, ušlo u moj život. Znate ono….daj detetu olovku da se igra, a dete počne ozbiljno da ispoljava svoj talenat. Iz mog “žvrljanja” nastali su motivi verske prirode, mada su moji roditelji više želeli da crtam mrtvu prirodu, pa da je smeste u ram i stave na zid. Volim biblijske likove. Tu crpim inspiraciju. I iskreno se nadam da ću baš na tom polju najbolje ostvariti sebe kada je slikarstvo u pitanju.
U Austriji je prepoznat kao reinkarnacija nemačog renesansnog slikara Matijaša Grinevalda.
Pre dve godine je poznata aukcijska kuća iz Minhena, analizirajući moj rad, moje slike poredila sa Matijašom Grinevaldom, nemačkim renesansnim slikarem iz 16. veka. Sličnost su, između ostalog, pronašli u tamnoj pozadini iz koje izvire lik čoveka, odnosno sveca, koji ima neke emotivne i smirene crte lica.
Tešo je i nespojivo uz ove dve kreativne aktivnosti zamisliti Iliju u medicini. Kako mladić sa svega 20 godina može da “prebacuje mozak” iz jedne oblasti u drugu i da mu sve ide dobro, uključujuči i medicinu na kojoj je odličan student.
Ja ne “prebacujem mozak”, prebacujem ljubav…medicina jeste egzaktna nauka, vrsta zanata koji se izučava čitav život. Ali, duša igra veoma važnu ulogu. Da pojasnim – Hipokrat, čiju zakletvu lekari polažu pri stupanju na dužnost, je rekao “da od svih medikamenata koje lekari preporučuju pacijentu najpre treba posegnuti za lepom rečju, lepim prikazom, lepom slikom….pa tek onada ako to ne uspe da izleči ljudsku dušu, treba posegnuti za drugim medikamentima. Eto sve te ljubavi su povezane, čine jednu celinu koja je oličenje mene. I ništa nije ni čudno, ni nelogično.
Život Ilije Fonlamova Franciskovića se ne razlikuje od života njegovih vršnjaka. Ima porodicu, prijatelje, njihovu podršku i kako kaže, mnogo ljubavi u sebi za sve njih, I život koji ga okružuje.
Poručujem svim mladim ljiudima da veruju u svoje snove, da ih nikada ne izdaju, jer ukoliko ne veruju oni se nikada neće ostvariti. Ja sam u svoje snove čvrsto verovao – kaže Ilija.
Francisković stvara pod uticajem kasne gotike i rane renesanse, a hrišćanska tradicija mu je najveća inspiracija, kako katolička tako i pravoslavna. Sebe smatra građaninom sveta…podjednako Srbinom, Nemcem, Crnogorcem, Bugarinom. Dobio je predlog da se nakon četvrte godine srednje škole vrati u Austriju I nastavi da svoj raskošni talenat usavršava na Bečkoj akademiji. Njegovim talentom ništa manje nisu bili oduševljeni ni Francuzi, koji su ga prilikom jedne razmene u Francuskoj savetovali da upiše Sorbonu, tačnije Visoku školu lepih umetnosti u Parizu.
A to “čudo od deteta” odlučilo da ostane u Nišu – studira medicinu, pise i crta. Ne zna se na kom je polju uspešniji. Za njegov uspeh je, kako reče, “kriva ljubav” prema svemu što radi. Raduje se kada ode na Medicinski fakultet, raduje se za pisaćim stolom, jednako kao i za stafelajem. Stvarno je čudo od deteta! (S.V)
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
