Navršavaju se 22 godine od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji su trajali punih 78 dana uz ogromne ljudske i materijalne žrtve. Srušeni su mostovi, uništene škole, fabrike, bolnice. Ljudi se i danas sećaju jezivog zvuka sirena i bombi, nevinih žrtava, kao i noći provedenih u podrumima i skloništima ne znajući, pri tom, šta ih dalje čeka.
Prve sirene za vazdušnu opasnost su se te srede, 24. marta 1999. začule najpre u Prištini u popodnevnim satima, da bi samo nekoliko sati kasnije generalni sekretar NATO Havijer Solana objavio početak napada na Jugoslaviju. I dok su bombe u okolini Prištine već padale, do kraja dana, sirene su odzvanjale čitavom Srbijom i Crnom Gorom, a niko nije ni slutio da ćemo se sa tim zvukom buditi i odlaziti na spavanje narednih 78 dana.
Proleće pre tačno 18 godina, odnelo je oko 2.000 ljudi, među kojima 79 dece, a 280.000 Srba i nealbanaca napustilo je Kosovo i Metohiju.
Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.
O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko sto milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a. Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.
Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, 9. juna, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak međunarodnih vojnih trupa.
Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine. To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.
Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a vratilo se oko 800.000 izbeglih Albanaca.
Od kasetnih bombi u Nišu poginulo 15 civila među koji i jedna trudnica
NATO avijacija je gađala kasetnim bombama centar Niša i Gradsku bolnicu. Tada je poginulo 15 civila, dok je 18 bilo povređeno. Tom prilikom poginulo je 15 civila, među kojima je bila i 26-ogodišnja trudnica, dok je 18 ljudi povređeno.
U toku bombardovanja u Nišu su uništena brojna industrijska postrojenja, glavna gradska trafo-stanica i aerodrom, gađane su i kasarna „Stevan Sinđelić“ i civilni objekti, kao što je obdanište. Tokom bombardovanja Niš je bio meta 40 puta, a poginulo je 56 građana Niša a povređeno više od 200.
Spomen kapela je sagrađena u čast žrtava tokom ratova s početka devedesetih i NATO bombadovanja iz Niša. Na tablama koje se nalaze unutar kapele ispisano je 134 imena, a na kapeli se nalazi natpis: „Čekamo vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka“.
Stradanja civila
Jedna od najvećih tragedija tokom 78 dana pakla dogodila se 12. aprila kada je u bombardovanju putničkog voza u Grdeličkoj klisuri stradalo desetoro ljudi. Samo dva dana kasnije granatirana je kolona izbeglica kod sela Madan. Poginulo je 70 ljudi, a ranjeno 100. Trogodišnja Milica Rakić ubijena je u bombardovanju aerodroma Batajnica 17. aprila. U zgradi RTS od granatiranja je stradalo 16 radnika. Deset dana kasnije u Surdulici je poginulo 20 civila, a među njima 12 dece. Kada je 7. maja Niš zasut kasetnim bombama ubijeno je 17 civila. KBC „Dragiša Mišović“ u Beogradu pogođen je 12. maja, a život je izgubilo četvoro ljudi.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
