Još jedna u nizu napisanih knjiga niške književnice Violete Jović na dijalektu svrljiškog kraja, obradovaće čitaoce i ljubitelje kniževnog stvaralaštva. “Deda Tikine dume”, najavljivana knjiga u dijalektu Violete Jović, nakupila sve deda Tikine misli….101 duma, ili misao. U narodu za pametnog čoveka obično kažu -”Mani ga, 100 i jednu znaje”.
“Nisu baš sve deda Tikine misli stale u ovu knjigu. Što bi on rekao “misal je tica, ona leti, ne mož ju uvatiđ”. Ja sam se potrudila da u ovoj knjizi tematski upakujem 101-nu deda Tikinu dumu. To su, u konačnom, crtice iz života, o našim naravima, izrečene na naš način. Razume se na svrljiškom govoru, ne samo zato što ja negujem taj govor, već i zbog toga što samo na ovaj način izrečene misli, imaju pravi smisao”, kaže Violeta Jović.
Da li je Violeta Jović upotrebila ili “zloupotrebila” deda Tiku da kroz njegove, naizgled, prosto izgovorene misli, kaže veoma ozbiljne stvari?
“Oni, koji me poznaju, odlično znaju da ja nisam neko ko ume da ćuti. Ako treba, ćutim na nekoliko jezika, ali itekako umem da istinu kažem i na našem, a posebno na svrljiškom jeziku. Smatram da istinu treba reći, ako postoje argumenti za nju. Deda Tika upravo to radi. On ukazuje na pojave u društvu, u porodici, u odnosima različitih generacija. Starije ljude valja poslušati, jer su njihove misli plod njihovog iskustva. Za sebe ne mislim da sam mnogo mudra, ali umem dobro da slušam i, da to što čujem, pretočim u mudrost”, objašnjava.
Violeta svoje knjige, iz naroda proistekle, piše slušajuci ljude oko sebe – na ulici, u prodavnici, na pijaci, ponajviše na selu, među sebi bliskima. Nastoji da sačuva mudrost običnog čoveka i bogatstvo našeg jezika. Ističe da dijalekt nije nepoznavanje jezika, dijalekt je njegovo bogatstvo. Svi se ljudi u svetu time ponose, kaže, osim nas Srba, posebno u južnim delovima, gde se za one koji govore u dijalektu obično kaže da “govore seljački”.
“Ne, mi ne govorimo seljački, mi samo imamo jednu reč više, a ta reč se zove merak”, kaže zaljubljena u svoje rodno mesto, u Svrljig i ljude koji u njemu žive.
“Deda Tika je svako od nas, običan, bezimeni čovek……a ja sam mu dala ime deda Tika, jer sam imala čukundedu Tihomira, koga su zvali Tika. Bio je veoma mudar čovek, ali su svi mislili da se pod stare dane malo ubaksuzio pa “krči ko grne bez vodu”, što bi rekli moji Svrljižani. Stalno je ukazivao na neke stvari, raspravljao, prigovarao……Setila sam se njega kad sam prešla pedesetu i kad su i meni neke stvari počele da smetaju. Pa sam i ja počela da govorim ono što stvarno mislim i polako postajala – deda Tika. Mislim da ste i vi deda Tika”, dodaje.
A 101 deda Tikina duma kaže:
“Prednji zubi čovek ima da drži jezik usta. Da je taj zmija za napolje, Bog bi ga tuj i postajil, nego se plašil da se neka budala ne soplete od sopstveni jezik i će se utepa, a mož upadanje i da potkači nekoga ni krivoga ni dužnoga.
Zatoj, ćuti si i bež od onija što im jezik palaca kako nagažena naprtka, a bale im kapu….
Onj što ćuti neje glup, nego popametan od svi što se s gluposti nadokuju. Nemoj misliš da je neki mutav, nego misli dal će i koji će ima glavu na ramena…ako sva tišina progovori…
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
