Danas su Duhovi, Sveta Trojica ili Pedesetnica

To je istorijski trenutak koji nosi novu vrednost i nije samo istorijska memorija događaja, nego postojano sećanje prisutno na svakoj Liturgiji.

„A Utešitelj Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, On će vas naučiti svemu i podsetiće vas na sve što vam rekoh“. Ovde je reč o silasku Duha Svetoga kao obećanju Božjem, odnosno o ispunjenju vremena obećanja i nade, koje se dogodilo na dan Pedesetnice.

„Sv. Duh preobražava hrišćansku zajednicu u Telo Hristovo“, kaže znameniti bogoslov Crkve XX veka protojerej Jovan Majendorf. Posle Vakrsenja Hristovog Apostoli su ostali u Jerusalimu i nisu išli da propovedaju Jevanđelje sve dok se nisu obukli u silu sa visine, odnosno sve dok nisu primili Duha Svetoga – Utešitelja.

U Delima apostolskim je zapisano:

„I pokazaše im se razdieljeni jezici kao ognjeni, i siđe po jedan na svakoga od njih. I ispuniše se svi Duha Svetoga i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše da kazuju. A u Jerusalimu boravljahu Judejci, ljudi pobožni iz svakoga naroda koji je pod nebom. Pa kad nastade ova huka, skupi se narod, i smete se; jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom. I divljahu se i čuđahu se svi govoreći jedan drugome: Gle, zar nisu svi ovi što govore Galilejci? Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili: Parćani i Miđani i Elamiti, i koji žive u Mesopotamiji i Judeji i Kapadokiji, u Pontu i Aziji, U Frigiji i Pamfiliji, u Egiptu i krajevima Libije blizu Kirine, i došljaci Rimljani, i Judejci i prozeliti, Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore na našim jezicima o veličanstvenim delima Božijim? I svi se divljahu i bijahu u nedoumici govoreći jedan drugom: (ta bi ovo moglo biti? A drugi se podsmijevahu i govorahu: Napili su se slatkoga vina.“

Pedesetnica je kod Jevreja bila praznik prvih plodova pšenične žetve i praznik berbe u vreme kraja i početka naredne godine Praznik koji je imao poljoprivredno poreklo sve više je imao spasonosni smisao i bio je povezan sa svim odlukama sklopljenog saveza. Ovo značenje prihvaćeno je od druge polovine 2. veka pre Hrista u judejstvu, koje se sećalo saveza sklopljenog na Sinaju. Sveto razdoblje od pedeset dana našlo je u istoriji svoj ekvivalent u događaju izlivanja Sv. Duha na Apostole u pedeseti dan po Vaskrsenju.

Hrišćansku Pedesetnicu, praznik u pedeseti dna posle Vaskrsenja Isusa Hrista, Sveti Apostol Luka dovodi u vezu sa judejskom Pedesetnicom kao praznikom žetve prvina, pošto se upravo tada sve dogodilo, a dogodilo se, po nadahnutim rečima Svetog Jovana Zlatoustog:

„Zato što je trebalo, kad se sakupljaju plodovi, da srp siđe na žetvu i, kao umesto Srpa Reči, sleteo je naoštreni Duh Sveti.“ Hristos kaže: „Žetve je mnogo, a poslanika malo“, a na drugom mestu:

„Vidite njive kako se žute za žetvu“.

Prihvativši prvence plodova, sam Hristos ih je prvi uzneo, On Sam je prvi poslao srp. Zašto ga je poslao kad se okončalo pedeset dana? Zato što je trebalo da se to dogodi onda, kad ponovo nastupi praznik, kako bi oni koji su bili pored krsta Hristovog, i to mogli da vide.“

Praznik saveza na gori Sinaj slavljen je u judejskom svetu kao dar Zakona, a u hrišćanstvu kao praznik dara jezika, jer kroz jezike svaki narod i svaka nacija može da dobije blagovest i da se vrati izvornom jedinstvu koje je pokidano u Vavilonu.

Praznikom Svete Trojice ili Duhova obeležava se 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana.

Ovaj praznik se još naziva Pedesetnica i Silazak Svetog Duha na apostole.

Po značaju je treći praznik, posle Uskrsa i Božića i takođe se slavi tri dana.

Nazvan je Sveta Trojica jer se pored Svetog Oca i Sina na ovaj dan javio i Sveti Duh.

Prvi dan Duhova ili Pedesetnice posvećen je jevanđelskom događaju – silasku Svetog Duha na apostole, Hristove učenike.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.