Zašto kitimo jelku? Za sve je „kriva“ jedna kraljica: Postoje i najbolji datumi za to

Kraljica Viktorija nije izmislila unošenje i ukrašavanje jelke za novogodišnje praznike. Ta čast pripada starim Germanima. Ipak, tek jelkom koju je ona okitila ova tradicija je postala globalna, piše Allday.com.

Iako za ovo nema čvrstih dokaza smatra se da je dekorisanje jelke kakvo mi danas znamo počelo u Nemačkoj u 16. veku kada su pobožni hrišćani unosili zimzelene biljke u svoje domove i potom ih ukrašavali.

Prva veštačka jelka prodata je 1883. godine u Americi i koštala je 1 dolar.

Reč je bila o običaju koji je svoje korene imao još u paganskim vremenima kada se na zimu gledalo kao na vreme kada zli duhovi hodaju zemljom i donose smrt. Kako bi se podsetili da će proleće ipak doći, a i kako bi te zle sile oterali od svojih domova, ljudi su zimzelene biljke – koje ne gube svoje četine i odolevaju svakoj hladnoći, unosili u svoje domove i ukrašavali.

Prvi ukrasi na jelkama bili su ručno rađeni. Stari Germani su koristili orahe, kolače, jabuke, a kasnije i kokice. Kao osvetljenje, korišćene su prave sveće.

Kada je u pitanju dodavanje svetla na novogodišnje drvo, široko je zastupljeno verovanje da je za to odgovoran je Martin Luter, osnivač hrišćanske protestantske crkve u Nemačkoj. Navodno je on prilikom jedne zimske šetnje po šumi bio toliko fasciniran svetlucanjem zvezda kroz granje zimzelenog drveća da je odlučio da doda upaljene sveće u dekoraciju svog novogodišnjeg drveta, da bi to kasnije preraslo u lampice koje mi danas koristimo.

I tako dolazimo do 1846. godine kada su kraljica Viktorija i njen suprug princ Albert (koji je bio Nemac) na jednoj ilustraciji za London Njuz prikazani kako zajedno sa decom stoje oko okićenog drveta.

Nakon ovoga, milioni engleskih žena poželele su da i one u svojim domovima imaju istu ovakvu jelku, a trend se skoro trenutno proširio i među Amerikancima koji su još uvek osećali jaku privrženost svojim starim domovinama.

Zbog toga, prva novogodišnja jelka se u Americi pojavila upravo u Novoj Engleskoj gde je živeo najveći broj engleskih i nemačkih migranata. Do kraja 19. veka postojali su Božićni vašari u svim većim gradovima Evrope, a u Americi je naročito postalo važno pronaći i ukrasiti što veće drvo. Ova tradicija, zadržala se sve do današnjih dana.

Dana se govori i o tome kada je najbolji datum da se jelka okiti, piše portal sia.rs.

Stručnjaci ezoterije tvrde da je veoma važan datum ukrašavanja jelke. Da biste privukli sreću i blagostanje u svoj dom, izaberite neki od ovih datuma:

18. decembar

Smatra se da ukrašavanje jelke na ovaj datum, uoči Svetog Nikole, privlači prosperitet i finansijsku stabilnost u kuću i život. Idealno je da pored jelke stavite neki poklončić za decu koji ćete naznačiti da je od Svetog Nikole. To će čitavoj atmosferi dati dodatni praznični karakter.

22. decembar

Ako ste umorni od životnih problema i nevolja, idealno bi bilo da jelku ukrasite baš 22. decembra. Oni koji veruju u ezoteriju kažu da će ovaj datum doneti zaštitu vama i porodici tokom čitave godine, piše Kurir.

24. decembar

Veruje se da ovog datuma treba da okite jelku oni ljudi koji imaju baštu i imanje koje obrađuju, jer će na taj način da privuku bogatu žetvu.

25. decembar

Ako jelku okitite baš na dan Hristovog rođenja po gregorijanskom kalendaru, tako ćete privući zdravlje, sreću i ljubav u svoj dom.

28. decembar

Veruje se da će oni ljudi koji jelku okite 28. decembra zaštititi kuću od zla. Dobro je ovog dana očitate molitvu za zdravlje čitave porodice.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.