Kritika je Branka Miljkovića, pesnika, vrlo brzo, gotovo posle njegovih prvih pesama, svrstala u sam vrh srpske i jugoslovenske poezije, a oni koji su se bavili njegovom poezijom nazvali su ga „princem srpske poezije“. Počeo je da piše još kao niški gimnazijalac. Njegova poezija obeležila je vreme u kome je nastala, a Niš mu se odužio bistom koja se nalazi ispred Narodnog pozorišta i Spomen sobom.
Haži Ivan Redi, niški arhitekta smatra da „princ poezije“ zaslužuje više od svog grada. Spomenik koji bi u svemu oslikao njegovu poeziju, misao i duh. Tako se rodila ideja da se Branku podigne spomenik u gradu, na prostoru sa velikom frekvencijom ljudi, mestu na kome bi Branko mogao da se „sreće“ sa svojim Nišlijama, a ovi se pozdravljali sa njim. Jer Branko je, kaže, voleo da bude u pokretu. Ova ideja je na stolu oni koji odlučuju o tome, a da li će Branko „prošetati“ niškim ulicama pokazaće vreme. Kako bi sve to moglo da izgleda javnost je mogla da vidi na fotomontaži koja je urađena, a na putu ka ostvarenju ove zamisli napravljeni su već neki potezi.
„Ideja postoji, postoji i idejno rešenje spomenika koje je uradio vajar Miodrag Kole Kostić. Skulptura koja je urađena je visoka 60 santimetra i čuva se u Spomen sobi Branka Miljkovića i Stevana Sremca, ali je ona prototip spomenika koji bi trebalo u prirodnoj veličini da se nalazi u ambijentu koji bude odabran“, kaže Hadži Ivan Redi.
Ideja Hadži Ivana Redija je da se spomenik Branku Miljkoviću nalazi na putu od biste ispred Narodnog pozorišta do Spomen sobe.
„Na taj način se stvara trilogija i na jednom malom prostoru mi pišemo gradsku priču koja je vezana za Branka Miljkovića“, kaže Hadži Ivan Redi. „Male gradske priče su duh svakog mesta, one prave atmosferu koja se ne zaboravlja i koju posetioci pamte i zbog koje se uvek vraćaju na to mesto. To su detalji, ali detalji koji se ne zaboravljaju pa sam zbog toga i insistirao na tome da se spomenik Branku nađe baš na tom putu, ili pak, u Obrenovićevoj ulici gde se nalaze mozaciji koje su uradili studenti FU. Kada su ti mozaciji urađeni meni se rodila naobična misao, a to je da je to tepih za našeg Branka. Osim toga, ova mesta koja sam predložio idelana su za slikanje zbog svetlosti, a to je jako važno“, objašnjava Hadži Ivan Redi.
On dodaje da su ova dva prostora idealna za spomenik o kome govori jer, kaže, dobro se upoznao sa životom Branka Miljkovića, oseća ga u srcu, puno je priča čuo od njegovih savremenika i shvatio da je ovaj nadvremenski pesnik koji je poeziju ostavio samu veoma rano, voleo da šeta.
„U tom dugom kaputu sa šeširom na glavi, mondenski nastrojen – to je Branko. Branko pod vedrim nebom, Branko u šetnji. Ako ga pomerimo iz tog ambijenta, onda to više ne bi bio on“, dodaje Hadži Ivan Redi.
Nesporno je, smatra naš sagovornik, da Branku Miljkoviću grad Niš i Nišlije moraju da se oduže na mnogo veći način nego što je to sada učinjeno i oko toga nema spora.
„Preko Fondacije za lepši Niš sam svoju ideju o tome gde bi mogao da se nalazi spomenik Branku Miljkoviću uputio Zvodu za urbanizam. Ljudi u Zavodu, takođe, imaju ideje za rešenje ovog pitanja. I oni su ponudili dva prostora, ispred ulaza u Muzej na jednom malom proširenju, ili ispred Bibiloteke. Na njima je da donesu odluku, ali je moja želja i dalje da Branko bude tamo gde bi mogao da se sretne sa većim brojem ljudi“, smatra Hadži Ivan Redi.
Hadži Ivan Redi dodaje da se grad iscrtava srcem i treba mu verovati na tome. Dodaje i da se srcem samo dobro vidi a ova priča o Branku je samo isrtavanje Niša onim što mu njegovo srce priča. Možda postoje i druga rešenja, kaže Ivan, ali njemu na ovaj način govori njegovo srce.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
