Kada je 2013. godine projektovao česmu Svete Trojice, arhitekta Hadži Ivan Redi imao je na umu da će njegov rodni Niš dobiti ne samo mesto gde se može utoliti žeđ, već i mesto koje će biti i svetlo i sveto, jer se nalazi na trgu koji nosi ime patrijarha Pavla. Četiri godine kasnije, česma, koja je i svojevrsno umetničko delo, nalazi se u jadnom stanju. Iako se trenutno oseća poraženim zbog nebrige nadležnih, Redi kaže da može izgubiti bitku, ali ne i rat.
Hadži Ivan Redi je česmu projektovao nakon duboke analize prostora u kome će biti smeštena, uz puno ljubavi jer je odrastao u ulici 9. brigade koja se nalazi odmah iza česme. Kao arhitekta, svoje dugogodišnje radno iskustvo utkao je u projekat koji nije samo materijalno, već i duhovno dobro. Česma je tripartitno finansirana i, simobolično, dobila je ime “Sveta Trojica”.
Najveći deo sredstava dao je austrijski grad Grac, zatim Gradska opština Medijana, a parterno sređivanje finasirao je grad Kragujevac. Česma je svečano puštena u rad 7. oktobra 2013. godine u sklopu obeleževanja 17 vekova od donošenja Milanskog edikta.
Uništena je mesec dana kasnije, u saobraćajnoj nesreći, ali je popravljena i vraćena na svoje mesto u aprilu 2014. godine.
Urađena je od prohromskog čelika, jednog od najtvrđih materijala, za koje Redi kaže da je večan. Prateći simoboliku mesta na kome je počela svoj život, jednostavnih je linija, a arhitekta je projektovao i specijalan sistem iz koga se žednim prolaznicima voda nudila ne iz pada, već iz izvora, na gore.
Kaže da je prve godine sam održavao česmu. Žena koju je plaćao, odlazila je periodično i vodila računa da uvek bude u besprekornom stanju. I bila je.
“Smatrao sam da je godinu dana sasvim dovoljno i da brigu treba da preuzmu nadležni. Ja još uvek ne znam ko je tačno zadužen za njeno održavanje”, kaže revoltirano.
Druge godine je sam skidao nalepnice koje bi povremeno osvanule na blještavom čeliku.
“Posle poslednjih izbora, neko drugi je skinuo nalepnice, ali je ostavio lepak” ,dodaje.
Četiri godine kasnije, česma izgleda tako da se njen tvorac oseća poraženim.
“U česmi su naslage kamenca, jer je naša voda takva, puna krečnjaka. Posebno me pogodilo što je neko promenio sistem dovođenja vode, ubačena je neka cev, iskidana mrežica, a na taj način je poremećen i odvod vode. Sva nečistoća sad ide direktno u česmu, od čega će se najverovatnije i zapušiti”, rekao je ne skrivajući razočarenje.
Po Redijevoj zamisli, česma je bila centralni objekat u okviru celog kompleksa koji počinje od trotoara, sadrži dve klupe, drveće i stazu posutu belom rizlom, koja takođe ima simboliku puta Gospodnjeg. Danas više nema ni staze, ni bele rizle.
“Neodgovornost-aljkavost-nestručnost…nikad me niko nije pitao kako treba održavati česmu. Pitam se zašto me nisu zvali da im kažem kako treba, rado bih se odazvao”, zaključuje Redi.
Da podsetimo, 5. maja je zajednička komisija Gradske opštine Medijana i JKP „Naisus“ Niš ponovo pustila u rad 16 javnih česama koje se nalaze na teritoriji Gradske opštine Medijana, među njima i Redijevu česmu „Svetu Trojice“.
Naš narod kaže “kako čuvaš, tako češ imati”. Priča o česmi Svete Trojice na Trgu Patrijarha Pavla najbolji je odraz društva u kome živimo. I ono što imamo, ne umemo i ne želimo da čuvamo.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
