(ARHIVSKE FOTOGRAFIJE) Osamdeset godina od „Niškog incidenta“

U podeli interesnih zona, to nije bilo ništa novo ni čudno osim načina na koji su to jedinice SAD pokušal da ostvare.

Ono što se u Nišu dogodilo 7. novembra 1944. moglo je da obeleži buduću mapu sveta. Taj dan bio je u znaku proslave dvadesetsedmogodišnjice Oktobarske socijalističke revolucije. Toga dana, ulice Niša bile su preplavljene crvenim radničkim, jugoslovenskim i sovjetskim zastavama, portretima Staljina, Lenjina, Marksa i Tita. Nije bilo nikakvih nagoveštaja da će se toga dana iznad Niša odigrati borba između saveznika, označivši nezvanični početak hladnog rata.

U prepodnevnim satima odigrana je prijateljska fudbalska utakmica između fudbalskih reprezentacija Niša i 22. srpske divizije.  Veliki narodni miting trebalo je da bude održan sa početkom u 12 časova ispred zgrade današnjeg Narodnog pozorišta gde je već bila postavljena bina. Kroz okupljeno građanstvo prošao je general Ljubo Vučković, komandant 13. korpusa NOVJ, u pratnji svojih štabnih oficira a za njima komanda grada i predstavnici gradskog i sreskog narodnooslobodilačkog odbora. Mitingu su prisustvovali članovi bugarske, sovjetske i engleske vojne misije koji su se nalazili pri komandi grada Niša.

Nekoliko minuta kako je otpočeo skup, oko 12. 25,  začule su se prve eksplozije iz pravca Aleksinca.  Duga kolona 6. gardijskog streljačkog korpusa Crvene armije koja se kretala prema Beogradu, napadanuta je od 12 američkih aviona-lovaca tipa P-38 “lajting“ na drumu Niš-Aleksinac, kod Čamurlije i Katuna. U istom vazdušnom napadu poginuo je u sagorelom vozilu komandant korpusa, general Kotov, načelnik štaba korpusa major Naumov i pomoćnik načelnika major Nazarov. zajedno sa 31 vojnikom, dok je 37 crvenoarmejaca ranjeno a skoro potpuno uništen veliki broj  vozila.

Sovjetski vazduhoplovci koji su trebali da učestvuju u svečanoj paradi u gradu videli su na nebu trideset aviona spremnih za napad. U početku su mislili da su nemački. Na aerodormu su se čule jedna za drugom eksplozije. Ubrzo su shvatili da napadaju američki piloti. U 13 sati, komandant sovjetske 17. vazduhoplovne armije, general Sudec, naredio je  pilotima dežurnih aviona na niškom aerodromu da uzlete i odgovore na napad. Odmah je poletela grupa od devet lovaca iz sastava 288. avio-divizije.  Američki lovci sada su se ustremili na sovjetske i otpočela je vazdušna borba iznad tadašnjeg Kaznenog zavoda (danas Kazneno-popravni zavod Niš).

U ovom vazdušnom okršaju oborena su tri američka aviona. Prvi avion srušio se jedan kilometar jugozapadno od Niša. Njega je pogodila protiv-vazdušna odbrana sa aerodroma. Avion je sa pilotom potpuno izgoreo. Drugi avion je pao jedan kilometar severoistočno od aerodroma. Pilot je poginuo u takođe sagorelom avionu. Oborio ga je potporučnik  Serdjuk, koji je po uzletanju napadnut od dva „lajtinga“, ali je uspeo da pogodi avion potporučnika Bruera. Isti sovjetski pilot uspeo je da pogodi  još jedan lajting koji je napustio borbu zbog oštećenja. Treći-poslednji avion je pao osam kilometara severno od aerodroma. Avion je izgoreo, ali se pilot ranije spasio iskakanjem. Pao je na drumu gde su ga zarobili Sovjeti i odveli u Niš u cilju istražnog postupka. Bio je zatočen u nekadašnjem zatvoru Sreskog suda preko puta pozorišta. Međutim, major Sircov je naredio da se prebaci najbližoj engleskoj vojnoj misiji. U svojim memoarima će zabeležiti da je na taj postupak bio prinuđen posle dobijanja naređenja od šefa sovjetske vojne misije u Nišu pukovnika Padamuškina. Još dva aviona bila su pogođena u istom okršaju, ali su nekako uspeli da se održe.  Sve žrtve ovog sukoba bile su iz  95–tog lovačkog skadrona sa sedištem u Fođi (Italija). Bili su to potporučnici Eldon Kolson i Filip Bruer.

Sovjeti su u istom vazdušnom okršaju izgubili 3 aviona i 2 pilota, dok je poručnik Žestovskij, iako ranjen u nogu i ruku, na vreme iskočio padobranom i tako ostao živ. Izlečen je u bolnici. Njegov avion je pao i izgoreo u ataru sela Kamenica. Živote su izgubili Viktor M. Šipulija i Dmitrij P. Krivonogih.   Za poginule Sovjete priređena je svečana sahrana ispred logora na Crvenom krstu.

Prošle godine u Nišu je iscrtan mural posvećen ovom događaju.

Piše: Nebojša Ozimić, istoričar

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.