Šta nam otkrivaju zapisi u ataru Kamenice kod Niša: Nemi svedoci daleke prošlosti.
Zapis je sveto drvo na čijoj kori je urezan krst koji se svake godine u određen dan obnavlja. Ali, zapis je i kameni krst koji se nalazi u polju ili ispod nekog svetog drveta – rodnog (kruška, šljiva, jabuka, orah) ili nerodnog (hrast, brest, lipa).
Oko Kamenice, sela nadomak Niša, ima više zapisa. Ali, dva privlače posebnu pažnju. Jedan se nalazi u Ravništu (Musinom šljivaku) pod viševekovnom kruškom, a drugi na Popadici ispod starog hrasta. Zajedničko za ove zapise je što su napravljeni od istog materijala – šupljikavog, sunđerastog kamena, boje trulog lišća, kome u selu niko ne zna ime. Zapis u Ravništu je oboren. Na njegovoj prednjoj strani (licu) uklesan je Hristov krst (krst sa jednim dužim i tri jednaka kraka) i jedva vidljiva staroslovenska slova koja se nalaze iznad njega i oko njegovog dužeg kraka. Na zapisu, gore, levo iznad slova S, može se videti i jedna ptičja kost. Na zapisu na Popadici urezani su, s lica, vizantijski krst (krst sa jednakim kracima) i nekoliko jedva prepoznatljivih staroslovenskih slova kojih na naličju ima više.
Starost ovih zapisa doseže u daleku prošlost. Oni su nemi svedoci stradanja meštana sela u doba Osmanlijske vladavine, katastrofe na Čegru 1809, kada je selo stradalo i poharano, Druge Milojeve razmirice (Niške bune) 1841, kada je selo u pepeo bilo pretvoreno i drugih milih i nemilih događaja. Ta sveta mesta su održala duh i identitet sela. Krstonoše ih svake godine, kao i ostale zapise, na drugi dan Uskrsa, posećuju i obavljaju određeni crkveni ceremonijal.
Može se pretpostaviti da su ovi zapisi, postavljeni i osvećeni, postali sveta mesta mnogo, mnogo ranije od podizanja manastira Svetog Đorđa u prvoj polovini 15. veka, što se može zaključiti po slovu i u obliku krsta upotrebljenom u 12. veku samo na grobnom natpisu trebinjskog župana grda (1173-1189) i ktitorskom natpisu Kneza Miroslava (1170-1190), kao i u slovu H koje se nalazi na ktitorskom natpisu Stefana Nemanje (1170-1171), slovu, čiji se izgovor u selu i ne čuje. Umesto njega javlja se : v (očuv), j (snaja) ili k (pazuke). Zato ove zapise (spomenike), pošto su veoma stari i od izuzetne istorijske važnosti, treba zaštititi i sačuvati kao deo kulturnog blaga od neprocenljive vrednosti.
Tekst je deo projekta „Duhovna baština Panteleja“ koji je podržan od strane GO Pantelej u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
