Kultura

Profesor Kamenko Marković o naivnom slikarstvu u Kini

Ništa ne pokazuje bolje, ogromno bogatstvo Kine u umetnosti, nego jedno tako siromašno selo u Jin Shan okrugu, u Provinciji Šangaj.

Kad sam, godine 1990, došao u Zagreb da posetim Muzej savremene umetnosti, obišao sam i Galeriju primitivne umetnosti (na istoj adresi) u kojoj je već uveliko trajala izložba pod nazivom “Kineska naivna umetnost”. Izložba je bila realizovana prema programu kulturno – prosvetne saradnje izmedju NR Kine i SFR Jugoslavije za 1989. i 1990. godinu. Naime, SFR Jugoslavija je četiri godine ranije, 1986, ( tada još nismo bili braća) pokazala kineskoj javnosti svoju naivnu umetnost, u Pekingu, u najvećem izložbenom prostoru. Izložba je potom gostovala u Šangaju.

Boraveći u tom gradu, jugoslovenska delegacija je zatražila od domaćina da joj omogući da poseti najbližu umetničku “školu” seoskg (naivnog) slikarstva. Domaćin je velikodušno ponudio gostima “školu” u Jin Shanu, Provincija Šangaj. Razgovarao sam sa gospodjom Nadom Vrkljan Križić, istoričarkom umetnosti i kustosom Galerije primitivne umetnosti, o onome što je videla i doživela u Kini.

“To selo u koje smo otišli nešto je najsiromašnije što sam videla u životu. Kuće na obalama reke bile su nakićene bezbrojnim rubljem, krpama i pokrivačima koji su se sušili na suncu. U samoj “školi“, osećala se vedrina sredovečnih i starih žena, koje su tu slikale. Da li je to bio njihov beg u san, u lepotu šara, ornamenata i raspevanih priča iz života i bajki, što pršte od boja pomno i precizno nanesenim na podlogu papira od pirinča? Ne, to je jedna druga i drugačija radost življenja, drugačija životna filozofija, drugačije poimanje vrednosti. Od običnih svetkovina i napornih zajedničkih poslova na svim poljima nužnim za onaj svakodnevni i najobičniji ljudski opstanak, do vatrometa veselja prilikom tradicionalnih svečanosti, pozorišnih ili cirkuskih predstava, ili jednostavne simbolike života mnogočlanih ljudskih zajednica, do divljenja plodovima prirode, njenim darovima i posebnostima godišnjih doba, na ovim slikama kazuje se sve o tome”.

Dela na izložbi o kojoj pišem, pokazala su šta odlikuje kinesko naivno slikarstvo: preterana stilizacija, izobličene forme i nadrealistički postupak. Ta svojstva ne iskrivljuju život, već deluju istinito i prisno. Podloga za jedno ovakvo slikarstvo su dugogodišnja tradicija- crtanja, batika, vezenja, tkanja, izrezivanja ornamentalnih slika i papirnih ukrasa, poštovanje prošlosti, prošlih kultura, koje sad više ne pripadaju samo establišmentu, već svakom stanovniku Kine, željnom da se izrazi umetnošću. Od nevinih i naivnih, pa čak i dečje neveštih slika iz života do najsloženijih kombinacija ornamenata i fantastičnih likova u duhu socrealističkog slikarstva, ali koje i tada dobija obeležje tipično kineskog načina pripovedanja, barem u detaljima. Zanos i jednostavnost su bitne osobine tog slikarstva. Umesto pretenciozne zamršenosti, ovde srećemo bezazlenu čistoću detinjstva.

Izložba u Zagrebu bila je prikaz samo jednog od pedeset “domova slikarstva”, kako ih naziva kinesko Ministarstvo kulture, i to onog u Tianjinu, smeštenom u pokrajini Beijiao na severoistočnom delu ravnice i Huanpei, dakle u neposrednpj blizini Pekinga.( Inače “domovi slikarstva” nalaze se razasuti po čitavoj Kini, ali ih je mnogo više u istočnoj polovini zemlje).

Šesdeset izloženih slika su dela koja su stvorili umetnici-seljaci u slobodno vreme. Ona prikazuju veseo rad i sretan život seljaka, kao što su radost u igrama i pesmama posle bogate žetve, ugodni zvuci bubnjeva u mirnom svetu, veselje zbog mnogo šarana u jezercetu… U svom oduševljenju, izgradnjom, nacionalnom i lokalnom, seljaci su s nekom nespretnom elegancijom naslikali “Kukuruz do neba”. Verovali su u čuda, verovali su da kukuruz može blokirati vazdušne puteve, a da visoke peći u seoskim dvorištima mogu stvoriti nove vatrene planine.
Seljaci su svojom dobrom dušom otkrili lepotu u životu i slikama izrazili istinska osećanja, koja ostavljaju na ljude snažan utisak.

Ništa ne pokazuje bolje, ogromno bogatstvo Kine u umetnosti, nego jedno tako siromašno selo u Jin Shan okrugu, u Provinciji Šangaj.

PRIREDIO: Kamenko M. Marković

 

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

3 Komentara

  1. Odlično je što na portalu ima ovakvih tekstova. Ovaj nam pokazuje domete naivnog slikarstva jedne velike i nama prijateljske zemlje. Odmah da kažem, volim tekstove koje piše Marković , zato što nakon njihovog čitanja imam jasno saznanje da sam nešto naučio.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Back to top button

Ne možete kopirati sadržaj!

WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com