Profesor Kamenko Marković o naivnom slikarstvu u Kini
Ništa ne pokazuje bolje, ogromno bogatstvo Kine u umetnosti, nego jedno tako siromašno selo u Jin Shan okrugu, u Provinciji Šangaj.
Kad sam, godine 1990, došao u Zagreb da posetim Muzej savremene umetnosti, obišao sam i Galeriju primitivne umetnosti (na istoj adresi) u kojoj je već uveliko trajala izložba pod nazivom “Kineska naivna umetnost”. Izložba je bila realizovana prema programu kulturno – prosvetne saradnje izmedju NR Kine i SFR Jugoslavije za 1989. i 1990. godinu. Naime, SFR Jugoslavija je četiri godine ranije, 1986, ( tada još nismo bili braća) pokazala kineskoj javnosti svoju naivnu umetnost, u Pekingu, u najvećem izložbenom prostoru. Izložba je potom gostovala u Šangaju.
Boraveći u tom gradu, jugoslovenska delegacija je zatražila od domaćina da joj omogući da poseti najbližu umetničku “školu” seoskg (naivnog) slikarstva. Domaćin je velikodušno ponudio gostima “školu” u Jin Shanu, Provincija Šangaj. Razgovarao sam sa gospodjom Nadom Vrkljan Križić, istoričarkom umetnosti i kustosom Galerije primitivne umetnosti, o onome što je videla i doživela u Kini.
“To selo u koje smo otišli nešto je najsiromašnije što sam videla u životu. Kuće na obalama reke bile su nakićene bezbrojnim rubljem, krpama i pokrivačima koji su se sušili na suncu. U samoj “školi“, osećala se vedrina sredovečnih i starih žena, koje su tu slikale. Da li je to bio njihov beg u san, u lepotu šara, ornamenata i raspevanih priča iz života i bajki, što pršte od boja pomno i precizno nanesenim na podlogu papira od pirinča? Ne, to je jedna druga i drugačija radost življenja, drugačija životna filozofija, drugačije poimanje vrednosti. Od običnih svetkovina i napornih zajedničkih poslova na svim poljima nužnim za onaj svakodnevni i najobičniji ljudski opstanak, do vatrometa veselja prilikom tradicionalnih svečanosti, pozorišnih ili cirkuskih predstava, ili jednostavne simbolike života mnogočlanih ljudskih zajednica, do divljenja plodovima prirode, njenim darovima i posebnostima godišnjih doba, na ovim slikama kazuje se sve o tome”.
Dela na izložbi o kojoj pišem, pokazala su šta odlikuje kinesko naivno slikarstvo: preterana stilizacija, izobličene forme i nadrealistički postupak. Ta svojstva ne iskrivljuju život, već deluju istinito i prisno. Podloga za jedno ovakvo slikarstvo su dugogodišnja tradicija- crtanja, batika, vezenja, tkanja, izrezivanja ornamentalnih slika i papirnih ukrasa, poštovanje prošlosti, prošlih kultura, koje sad više ne pripadaju samo establišmentu, već svakom stanovniku Kine, željnom da se izrazi umetnošću. Od nevinih i naivnih, pa čak i dečje neveštih slika iz života do najsloženijih kombinacija ornamenata i fantastičnih likova u duhu socrealističkog slikarstva, ali koje i tada dobija obeležje tipično kineskog načina pripovedanja, barem u detaljima. Zanos i jednostavnost su bitne osobine tog slikarstva. Umesto pretenciozne zamršenosti, ovde srećemo bezazlenu čistoću detinjstva.
Izložba u Zagrebu bila je prikaz samo jednog od pedeset “domova slikarstva”, kako ih naziva kinesko Ministarstvo kulture, i to onog u Tianjinu, smeštenom u pokrajini Beijiao na severoistočnom delu ravnice i Huanpei, dakle u neposrednpj blizini Pekinga.( Inače “domovi slikarstva” nalaze se razasuti po čitavoj Kini, ali ih je mnogo više u istočnoj polovini zemlje).
Šesdeset izloženih slika su dela koja su stvorili umetnici-seljaci u slobodno vreme. Ona prikazuju veseo rad i sretan život seljaka, kao što su radost u igrama i pesmama posle bogate žetve, ugodni zvuci bubnjeva u mirnom svetu, veselje zbog mnogo šarana u jezercetu… U svom oduševljenju, izgradnjom, nacionalnom i lokalnom, seljaci su s nekom nespretnom elegancijom naslikali “Kukuruz do neba”. Verovali su u čuda, verovali su da kukuruz može blokirati vazdušne puteve, a da visoke peći u seoskim dvorištima mogu stvoriti nove vatrene planine.
Seljaci su svojom dobrom dušom otkrili lepotu u životu i slikama izrazili istinska osećanja, koja ostavljaju na ljude snažan utisak.
Ništa ne pokazuje bolje, ogromno bogatstvo Kine u umetnosti, nego jedno tako siromašno selo u Jin Shan okrugu, u Provinciji Šangaj.
PRIREDIO: Kamenko M. Marković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Divno, divno napisano. Bravo za sve! Potrebni su nam tekstovi ove vrste.
Odlično je što na portalu ima ovakvih tekstova. Ovaj nam pokazuje domete naivnog slikarstva jedne velike i nama prijateljske zemlje. Odmah da kažem, volim tekstove koje piše Marković , zato što nakon njihovog čitanja imam jasno saznanje da sam nešto naučio.
SRBIJA i prilike u njoj su idealno mesto za karikaturiste.