Mladi pesnici u Spomen sobi Branka Miljkovića čitali stihove baš na njegov rođendan

Baš na rođendan Branka Miljkovića, učenici istoimene osnovne škole a ujedno i članovi Književnog kluba „Vatra i život“ kazivali su svoje i Brankove stihove u Spomen sobi Miljkovića u sklopu Narodnog muzeja.

Bogat program osmislile su bibliotekarka ove poznate niške škole Dragana Pešić Glavašević i Jelena Bogdanović, kustos muzeja i domaćin današnjeg događaja.

Đaci su bili presrećni da baš na današnji dan čitaju stihove koji su inspirsani delima velikog Branka Miljkovića.

Književni klub „Vatra i život“ raspisala je XIII literarni konkurs „Brankovo pero“.

„Kroz literarni konkurs „Brankovo pero“, koji se raspisuje na dan Miljkovićevog rođenja, on se sinbilično svake godine iznova rađa, a mi negujemo tu priču jer želimo da sačuvamo uspomenu na našeg Branka“, rekla je za Niške Vesti Pešić Glavašević.

Dejan Stojiljković, pisac koji je nadavno pormovisao knjigu o Branku „Zvezda nad prazninom“ kaže da je najlepša ljubavna pesma svih vremena, pritom dodajući da je u srpskoj književnosti ozbiljna konkurencija upravo pesma – „Uzalud je budim“ Branka Miljkovića.

UZALUD JE BUDIM

Budim je

zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama

zbog neba razapetog između prstiju

budim je

zbog reči koje peku grlo

volim je ušima

treba ići do kraja sveta

i naći rosu na travi

budim je zbog dalekih stvari

koje lice na ove ovde

zbog ljudi

koji bez cela i imena prolaze ulicom

zbog anonimnih reči, trgova

budim je

zbog manufakturnih pejzaža, javnih parkova budim je

zbog ove naše planete koja ce možda

biti mina u raskrvavljenom nebu

zbog osmeha u kamenu

drugova zaspalih između dve bitke

kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice

nego aerodrom

moja ljubav puna drugih je deo zore koju budim

budim je

zbog zore, zbog ljubavi, zbog sebe, zbog drugih

budim je

mada je to uzaludnije negoli doživati pticu zauvek sletelu

sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema

ta žena sa rukama deteta, koju volim

to dete koje je zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud, uzalud, uzalud

uzalud je budim

jer će se probuditi drukčija i nova

uzalud je budim

jer njena usta neće moći da joj kažu

uzalud je budim

ti znaš, voda protiče, ali ne kaže ništa

uzalud je budim

treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke

i pretvorite me u kamen.

Branko Miljković

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.