Za Švedsku su se 2000. godine odlučili zato što je Vesnina sestra već živela u Malmeu, pa su računali da će biti lakše ako “imaju nekog svog”. Mirko Vušković, zaljubljenik u stoni tenis, danas je vlasnik transportne firme i ima dva kamiona. Njegova supruga, Vesna Punoševac Vušković, nakon osam godina školovanja radi u bolnici kao glavna sestra. Imaju ćerku Anđelu, kojoj je rodno mesto Niš i koja ide u srednju umetničku školu. Ovo je životna priča bračnog para Punoševac -Vušković, kojima je poslednja adresa u Srbiji bila Bulevar Dr Zorana Đinđića.
Zabavljanje, brak, rođenje Anđele
Životna priča Vesne i Mirka počela je 1995. godine. On je rođen na Crvenom pevcu, ona u Zetskoj ulici u Nišu. Mirko se od detinjstva bavio stonim tenisom, a tih godina kada je upoznao Vesnu bio je stonotensiki trener osobama sa invaliditetom. Vesna je radila kao medicinska sestra u niškoj Hitnoj pomoći. Nakon dve godine zabavljanja, odlučili su se za brak koji su sklopili maja 1997. godine.
Tri godine kasnije iselili su se u Malme i tamo su već 16 godina. Imaju švedsko državljanstvo, dobro žive i srećni su. Imaju ćerku Anđelu koja je rođena u Nišu, a kao beba došla je u Malme. Ona govori švedski i srpski gotovo kao da ima dva maternja jezika.
Zašto Malme
Za Švedsku su se odlučili zato što je Vesnina rođena sestra već neko vreme živela u Malmeu. Vesna je već odlazila u posete sestri pa je i grad prilično upoznala. Dok njoj nije bila ideja da ode iz Srbije, Mirko kaže da je oduvek znao da će otići, samo nije znao koja će to biti zemlja.
Otišli su kada njihova primanja nisu više omogućavala normalan život.
“U Srbiji više nisam mogao ništa da uradim”, počeo je Mirko Vušković svoju životnu priču.
Početak je bio težak
Mirku Vuškoviću je po dolasku u Malme najteže pala vožnja bicikla, jer nije imao drugo prevozno sredstvo. Prvih godinu i po dana radio je za dve firme koje su se bavile čišćenjem, a na sva mesta gde je radio išao je vozeći bicikl. Nakon tih prvih godinu i po dana kupio je prvi “Volvo 440”.
“Zarađivao sam dobro u tih prvih godinu dana, ali sam mnogo i radio. Čistio sam, to nam je bio glavni izvor prihoda, a to je prvi posao koji se Srbima ovde nudi. Radio sam u velikoj firmi i čistio sam tamo gde me pošalju. Škole, radionice, gde god treba. U to vreme sam radio i u jednoj maloj firmi isti posao. Kasnije sam je otkupio, pa sam u narednih pet godina bio vlasnik i radnik. I danas imam tu malu firnu, nije aktivna, ali je moguće da se aktivira po potrebi, “ priseća se Mirko.
Dok je Mirko zarađivao za život porodice, Vesna se školovala. Već je imala iskustvo u radu kao medicinska sestra, ali je u Švedskoj trebalo verifikovati to znanje. Njoj je najteže palo učenje švedskog jezika, a danas govori gramatički ispravan švedski jezik. Od dolaska u Malme, pa do radnog mesta glavne medicinske sestre na odeljenju vaskularne hirurgije kliničkog centra prošlo je osam godina neprekidnog učenja.
“Prvo sam nekoliko meseci išla na intenzivni kurs učenja jezika za lekare i medicinkse sestre. Posle dva meseca smo išli na praksu na klinike. To je bio stres, ali sam bila prinuđena da progovorim. Gledala sam švedsku televiziju, pa se i tu nauči jezik. Završila sam I fakultet za mediinske sestre, ali je sve to trajalo punih osam godina.” priseća se Vesna.
Nisam ja došao u Malme da čistim
“Posle tih prvih pet godina, počeo sam da tražim bolji posao, sa većom zaradom. Jedini koji je bolji i donosi više para, a ne moraš da se dodatno školuješ je vožnja kamiona i otvaranje firme za transport. To sam uradio. U životu nisam vozio kamion, ali kad hoćeš, sve se može,” kaže Mirko Vušković
Osnovao je svoju transportnu firmu i kupio prvi kamion.
“Radim koliko posla imam, nema radnog vremena. Vezan sam za jednu špediciju u Malmeu, njihovo je da mi traže posao, a moje je da uradim transport. Mesečno je to između 160 i 250 radnih sati. Ne vozim daleko, najčešće je to transport od 200 do 300 km u prečniku”, kaže.
Mirko svojim kamionom vrši transport najrazličitije robe: voća, povrća, građevinskog materijala, konfekcije a najteži su utovar i istovar. Naravno, posao olakšavaju pomoćni alati, električne dizalice i slično.
“Ako voziš tuđi kamion, nije neka zarada, ali kada si vlasnik, to je odličan posao. Imam dva mercedesova kamiona, jedan vozim sam i zadovoljan sam, drugi vozi jedan dobar momak iz Hrvatske” kazao je.
Vesna na vaskularnoj hirurgiji radi smenski, a odgovorna je za šest pacijenata u smeni i to je standard. Može da ih ima manje, ali više od šest nikada.
“Sami pravimo radne šeme i tako biramo smene, a šefica odobrava. Te šeme pravimo na 10 nedelja, tako da dva i po meseca unapred znam u kojoj smeni radim. Ja imam fakultet, jer u Švedskoj postoji fakultet za medicinske sestre, mada ima sestara i sa srednjom školom. One ne dele lekove pacijentima i nemaju tu vrstu odgovornosti kao ja. Rade previjanja, vade krv i slično. Postoji red koji se poštuje, preko leta je godišnji odmor 4 nedelje, u toku zime imam još dve. Sve prekovremeno se plaća i to dobro, tako da ako želim da zaradim više, radim vikendima, menjam kolege koji su na odmoru i sve to posle lepo “legne na moj konto”, dodaje uz smeh.
Stoni tenis, streljaštvo, putovanja
U Nišu je Mirko bio zaljubljenik u stoni tennis, igrao je aktivno i postizao vrhunske rezultate, a bio je i stonoteniski trener.
“Ko jednom počne da igra stoni tenis, taj igra sve dok može. Međutim godine, ruke i noge više ne slušaju. Stoni tennis mi je danas na zadnjem mestu. Trenutno treniram dve osobe sa invaliditetom, radim jednom nedeljno sa njima, a ne igram zadnje tri godine, ”rekao je Niškim Vestima.
Danas ima drugi hobi, streljaštvo, preciznije pucanje iz pištolja.
“Jedini trening posle koga ne treba tuširanje (smeh). Takmičim se sam sa sobom, imam vazdušne, malokalibarske i velikokalibarske pištolje u kolekciji. Za vazdušni pištolj postoji streljana, a za ove druge postoje tereni i treninzi su na otvorenom. Ima ih četiri u Malmeu. Napredujem, ali za neke ozbiljnije rezultate treba da prođe još neka godina(smeh),” upoznaje nas sa novim hobijem.
Vuškovići u Niš dolaze rado jednom godišnje, a nova avionska linija Niš – Malme im u kuću stalno dovodi prijatelje iz Niša. Rado dočekuju goste, a u kući koju su kupili pre nekoliko godina postoji i gostinska soba.
Ne razmišljaju o povratku u Srbiju, mnogo su truda uložili u svoj novi život.
“Volim što živimo u Malmeu. Najviše mi prija svež vazduh, kultura, ljudi su opušteni. Grad je lep, a nije veliki, veličine je Niša. Blizu je more, ima dosta parkova. Ispred zgrada su mobilijari za decu. Sve je podređeno da ljudima olakša život. Postoji red i pravila se poštuju. Šveđani su ljubazni, a profesionalizam se vidi na svakom mestu, lako je živeti kada imate jasna pravila”, zaključila je Vesna Punoševac Vušković.
Porodično idu na koncerte, vole da slušaju i sprske bendove kada god dođu u Malme. Poslednji je bio koncert Bajage i instruktora u maju.
Vikendima ručaju u restoranima i obožavaju da odu do plaže, obzirom da se Malme nalazi na obalama moreuza Eresunda. Originalno ime Malmea je Malmhaug (Malmöghae), što bi u prevodu značilo „gomila šljunka“. Eresundskim mostom (izgrađen 2000.) povezan je sa Kopenhagenom, glavnim gradom Danske, koji je od Malmea udaljen svega 25 km.
Omiljena destinacija za putovanja im je London, a putuju i do Pariza, Berlina, Amseterdama. Kopenhagen im je u komšiluku, tako da se odlazak tamo i ne računa kao put. Prošle godine su tri nedelje bili na odmoru u Americi i o tom putovanju rado pričaju.
Priča porodice Vušković iz serijala Niških Vesti “Tamo daleko” još jedna je životna priča koja dokazuje da ne postoji čovek koji nije u stanju da uradi više od onoga što misli da može.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
