U Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Nišu rade samo tri socijalna radnika što u velikoj meri otežava proces rada i može da deluje na njegov kvalitet. To je, za Niške Vesti, ocenila direktorka Centra Violeta Blagojević, napominjući da uzrok treba tražiti u nemogućnosti zapošljavanja u javnom sektoru, ali i u činjenici da na tržištu rada na jugu Srbije – nema socijalnih radnika.
U Centru za porodični smeštaj ulažu velike napore da odgovore potrebama 658 dece i mladih i njihovim hraniteljskim porodicama. Osim socijalnih radnika, nedostaju i psiholozi i pedagozi, jer je prema propisanim standardima neophodno da u timovima koji brinu o deci i hraniteljima budu i ovi stručnjaci. Procenjuje se da jugu Srbije nedostaje oko 500 socijalnih radnika.
„Da bi u budućnosti odgovorili standardima iz oblasti hraniteljstva i usvojenja nama je potrebno još 10 socijaanih radnika, ali i još 12 stručnjaka drugih profila. U budućnosti se predviđa da će Centar za porodični smeštaj osim sa decom raditi i sa odraslim i starim osobama. Ti profili zanimanja bi nam odgovarali, ali ne postoje u Nišu. Ipak, ove godine u Nišu će mladi moći da studiraju socijalni rad i mislim da će to u perspektivi poboljšati kvalitet našeg rada. Oni mladi koji odu za Beograd da se školuju za socijalnog radnika, tamo i ostanu“, kaže direktorka Centra, Violeta Blagojević.
Problem je i taj što uredbom Vlade Srbije nema novih zapošljavanja, jer mnogi ljudi iz drugih gradova Srbije, pa i iz Republike Srpske žele da rade i da dođu u niški Centar za porodični smeštaj i usvojenje. Sreća u nesreći je, ističe direktorka Centra, što ustanova ne pokriva celu teritoriju, odnosno okruge koje bi trebalo, što je omogućeno mrežom ustanovama socijalne zaštite.
„Troje socijalnih radnika Centra, osim što rade u timu za redovne i vanredne procene hraniteljskih porodica, moraju i da obučavaju hranitelje kako bi znali da se ophode prema deci o kojima će brinuti. To je ogroman posao, jer naši korisnici nisu stacionirani samo u Nišu, već na teritoriji pet upravnih okruga. Centar nije obuhvatio 11 opština u Pčinjskim okrugu, Topličkom okrugu i Leskovac. Tamo Centri za socijalni rad sami rade procene i obuke budućih hraniteljskih porodica“, dodaje Blagojevićeva.
Iako ovakav rad može da utiče na kvalitet rada Centra, nema većih problema sa korisnicima socijalnih usluga, odnosno sa decom, mladima i hraniteljskim porodicama. Ova Ustanova je dobila Povelju Udruženja stručnih radnika u socijalnoj zaštiti za najbolju ustanovu prošle godine. Kako ističu, bezbednost i sigurnost dece je na zadovoljavajućem nivou.
„Entuzijazam zaposlenih ne jenjava i svi su dostupni 24 časa deci i hraniteljima. Ustanova obeležava pet godina rada i došlo je vreme da podignemo kvalitet rada. U narednom periodu, porodice koje su godinama bile zaštita ugroženoj deci se neće više baviti hraniteljstvom, jer Centar pokušava da svim korisnicima omogući iste uslove i regrutuje hranitelje iz gradskog jezgra, kako bi deci i mladima bile dostupnije ne samo škole i zdravstvena zaštita, već i vanškolske aktivnosti“, kaže Violeta Blagojević.
Deca kod hranitelja stiču potrebne životne navike, dobijaju obrazovanje i vaspitanje u prirodnom okruženju i to je i okosnica novog načina brige o deci bez roditeljskog staranja: izmeštanje iz institucija poput domova i boravak u najmanje restriktivnim socijalnim uslovima.
Za neku decu, naročito sa zdravstvenim problemima i adolescente pogodnija je institucionalna zaštita. Trenutno se intenzivno radi na dodatnim obukama iz oblasti stolarstva, zavarivača i drugih zanata koje deca mogu da pohađaju, u saradnji sa organizacijom HELP, kako bi mogla nevezano za osnovno obrazovanje, da privređuju.
„Deca u hraniteljskim porodicama mogu da budu do 26 godine života, odnosno do kraja školavanja, ali mnogi se emotivno vežu za svoje hranitelje i hranitelje za njih, naročito porodice koje nemaju svoju biološku decu i ostaju u kontaktu i brinu jedni o drugima. Cilj hraniteljstva je privremeni smeštaj dece, ali često je to duži period, i sada se radi na tome da se detetov porodični status reši još dok su mali, kako deca ne bi bila u situaciji da menjaju porodice sa sedam i više godina, kada je i teže, a ponekad i traumatično da se uklope u novu hraniteljsku, usvojiteljsku porodicu. Rana interevencija i rana emocionalna vezanost su ključ za uspešno usvojenje, hraniteljstvo i roditeljstvo“, zaključuje niška direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
