Na današnji dan 1958. godine niški tramvaji su krenuli na svoju poslednju vožnju od Železničke stanice do Niške Banje. Tog avgustovskog dana na poslednji krug tramvaje je u Nišu došlo da pozdravi blizu 20.000 ljudi koji su se okupili na centralnom gradskom trgu. Ispratili su ih na putu za večnost.
Nišlije su se tramvajima vozili punih 28 godina, od 1930.godine, a dolaskom tramvaja potisnute su taljige i fijakeri. Za 28 godina prevezeno oko 7,5 miliona putnika. Tokom zime koristili su se zatvorena kola za prevoz putnika, a u letnjim mesecima otvorena pa je to bilo pravo uživanje za Nišlije na putu za Nišku Banju. Postojala su i određena pravila ponašanja u tramvajima. Nije smelo da se pljuje, peva i prosi. U kola je bilo zabranjeno uvoditi pse i živinu. Cena tramvajske karte je bila dinar.
Tramvaji su odavno nestali sa niških ulica, ali je ostala žal za njima, a da ima i onih koji bi ih rado vratili u grad svedoči i Udruženje ljubitelja tramvaja. Nišlija Dragan Ilić Klema je jedan od zaljubljenika u tramvaje koji je uspeo jedan od najstarijih tramvaja, broj 6, da spase od zaborava. Ovaj tramvaj se uz pomoć Ambasade Nemačke u Srbiji i projekta koji ona finansira reparira pa bi uskoro mogao da se nađe na nekom mestu u gradu kao podsećanje na to da su se na niškim ulicama do pre 62 godine čula i tramvajska zvonca. I mlađe Nišlije žale za tramvajem smatrajući da oni gradu daju poseban duh. Kako bi se Nišlije podsetile tramvaja 2015. godine organizovana je izložba “Travajem kroz Niš” čiji su autori bili Bojana Nešić i Nebojša Ozimoć, a iste godine fotografijama je “progovorio” i Marjan Cvetković koji je u Deli prostoru izložio slike tramvaja u mnogobrojnim evropskim i svetskim gradovima za željom da pokaže da su oni ostali simbol velikog broja svetskih prestonica.
Niš je tramvaje dobio od novca koji je uplatila Nemačka na ime ratnih reparacija iz Prvog svetskog rata. Suma od preko 21 miliona dinara plaćena je za postavljanje pruge, tramvaja i tramvajske stanice. Zajedno s tim, izgrađene su dve električne stanice i mreža električne energije je proširena po gradu.
Prvi tramvaji su stigli u Niš 31. decembra 1922. godine. Tramvaj se kretao od železničke stanice do Niške banje. Izgradnja tramvajske pruge i ostale infrastrukture bila je poverena češkoj kompaniji „Kolben i drugovi“ koja je postavila tramvajske koloseke, izradila remizu, dve ispravljačke stanice i postavila kontaktnu mrežu.
Radovi na izgradnji tramvajske pruge su počeli 1928. godine, pod rukovodstvom niškog preduzimača Sotira Blagojevića, a završeni su u maju 1929. godine. Saobraćaj je zvanično uspostavljen u nedelju, 16. novembra 1930. godine.
Ukupna dužina tramvajske pruge je bila oko 12 kilometara, a vozni park se sastojao od 10 tramvajskih motornih kola i po pet zatvorenih i otvorenih prikolica. Tramvajska pruga je bila jednokolosečna sa trinaest stanica i sekla je železničku prugu na dva mesta, kod Pirotske rampe u Ristićevoj ulici i niškobanjske rampe. Da bi prošao 14. kilometara na šinama, Nišlija bi se u proseku vozio i po dva sata, ali osećaj je bio gospodski.
Po ukidanju saobraćaja 1958. godine niški tramvaji nisu uništeni, već je napravljeno unikatno ekskluzivno naselje vikendica od tramvaja u Niškoj banji koje je uklonjeno 2007. godine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
Ja bas zalim sto nisam rodjen pre,jer je ranije Srbija bila Evropa,to se vidi i po ovim tramvajima,nazalost kako god je ko dolazio na vlast on je ukidao i sklanjao nesto sto mu smeta,tako je i danas,menja se nesto umesto da se sacuva ono staro po cemu bi nas poznavao ceo svet