U vreme mojih novinarskih početaka svako ko je ovaj posao nameravao ozbiljno da radi, a nije se ni moglo tada nikako drugačije nego ozbiljno, morao je da zna poruku rečenice Moše Pijade koju parafraziram: Objavljivati ispravku za objavljenu laž je isto što i sakupljanje perja prosutog iz jastuka.
Upravo dok sam ispravljala slovne greške u gornjoj rečenici, pažnju na TV-u mi je privukao čovek za koga sam verovala da je obavešten, obaveštavajući nas da je u Grčkoj preminuo čovek koji je blokirao tamošnje aerodrome za vreme bombardovanja naše zemlje, kako god se tada zvala, a koga, zamislite, u ovoj zemlji 21 godinu niko nikada nije spomenuo. Za sekund sam (hvala svemoćnom Guglu) saznala da je čovek koga žali i hvali i kojem već na društvenim mrežama drže opelo, nepostojeći i da je na fotografiji koju je pokazao albanski poslanik i… još nešto, nevažno za ovu priču.
No, odličan uvod za ono o čemu nameravam da pišem.
Jutros su se društvene mreže „tresle“ (oprostite mi na rečniku iz žute štampe, ali je zaista odličan termin za ono što se dešavalo na jednom od njihovih segmenata) povodom odluke Vlade Republike Srpske da se banjalučki studentski dom pripremi kao bolnica za zaražene korona virusom. „Sram vas bilo“, „Studenti izbačeni kao psi“, „Zar studentske domove umesto praznih hotela“ i slične poruke, uz optužbe da će sve što su studenti ostavili u svojim sobama biti zaraženo ili pokradeno i zamerke na tome što nisu pozvani da sami preuzmu svoje stvari, jer neće imati iz čega da uče, širila se nekritička (u smislu nesagledavanja stvarnog stanja stvari) demokratska dakako, diskusija na društvenim mrežama, čak i od onih čija je profesija da se obavezno čuje i druga strana (kao sledeće sveto pravilo u novinarskom „vjeruju“).
Na svu sreću pa ima i onih koji svoj stav iznesu tek onda kada budu i obavešteni. Pa se ispostavilo da su ti isti studenti preko noći iseljeni još na početku priče s koronom na ovim prostorima, stoga što su uprkos ograničenju kretanja, a upravo stoga, u njihovim sobama održavana „masovna“ okupljanja i žurke („nije bilo sobe bez pet-šest gostiju“), da je studentski dom određen za smeštaj obolelih zbog uslova koje pruža (organizovanje laboratorije i ishrane), a i da se stvari iz soba upravo pakuju i da će studenti moći da ih preuzmu u čitaonici doma. I da su, naravno, angažovani i svi hotelski kapaciteti, u skladu s mogućnostima koje pružaju (zamislite samo da zaraženi budu u hotelu koji ima zajednički ventilacioni sistem i šta bi posle kolektivne zaraze huškači, ali i svako od nas, rekli).
A jedan beogradski univerzitetski profesor i lekar ovih dana na svom Fejsbuk profilu danima širi toliku količinu panike, uznemirujućih vesti i sopstvene ogorčenosti što nije uključen u tim stručnjaka koje je Vlada Srbije izabrala za borbu protiv korone (sam je objavio dokument koji je poslao nadležnima sa sopstvenim predlozima za ovu situaciji i uz predlaganje i samog sebe za taj tim) da je realno očekivati i da ga neko pozove barem na informativni razgovor. Već više od 24 sata se ne oglašava pa nije isključeno ni to.
Neću navoditi njegove nebulozne tvrdnje koje, sve i da su sušta istina nijedan zdrav razum ne bi objavio upravo stoga što bi i za ljude zdrave pameti bile zastrašujuće, a pitanje je da li bi toliki pritisak „istine“ oni sa oslabljenim mentalnim stanjem mogli da podnesu i prežive. Prepričaću vam samo one blaže… neistine, zablude ili laži dotičnog (ne znam šta su, ali uz sijaset molbi ljudi koji ga znaju pa čak i onih koji kažu da ga uvažavaju i vole, da prestane sa tom rabotom, jedna Nišlijka ga je optužila da je njene reči koje mu je prethodno uputila prezentirao kao svoje i pojavio se kao „spasilac nacije“ svojim predlogom preventivne upotrebe…ajde da kažem, probiotika).
Kada se donosi neka mera, mora da postoji odluka i kada će se ona obelodaniti. Ali i od kog trenutka će važiti. I to bi svako ko je učio makar koje škole trebalo da zna. Optuživanje Vlade da svojim potezima kaska za njim „koji je svaku njihovu odluku predložio barem tri dana ranije“, samo govori o mentalnom stanju konkretne osobe i dovodi u pitanje njegov doktorat i celokupni naučni kredibilitet, ako u uslovima vanrednog stanja smatra da se teorija može primeniti u praksi brzinom misli, uvek i svuda.
Ništa sem ultrahitnih mera se ne primenjuje bukvalno preko noći. Jer mogu onda biti kontraproduktivne. Jer nije pripremljen teren.
Uostalom, kako uvesti obavezno nošenje maski, ma koliko da je urgentno, kada maski nema (pa je čak i taj zapad u koji neki onako slepo nekritički veruju, počeo da ih otima i to od „svojih“, ne od nas kojih se gnuša – što bi, uverena sam, i uradili, samo da im se moglo)? Kako poslati svakoj bolnici ma i jedan respirator, kada ih nema i dok ih nema (pa nemaju ih ni američki lekari kojima tamošnji bogataši obećavaju kule i gradove, samo da im nabave koji komad, za zlu ne trebalo)?
Širenje lažnih vesti i panike u svim sistemima i u svim istorijskim okolnostima bilo je kažnjivo delo. Jer je nedelo. Ne toliko protiv države, koliko protiv čoveka. I svaka država ima ne samo prava, već obaveze da nas štiti od njih.
Sve dok država ima preča i za naciju presudnija posla, naravno, baviće se najpre njima. I baš zato na svima nama je obaveza da se branimo od lažnih vesti i od njihove pogubne negativne i hučkačke energije. I na onim medijima je, naravno, koji se drže istine i drže do nje.
I naravno, svim onim umovima koji nisu zatrovani politikom, mržnjom uperenom prema nekom ko mu samo trenutno određuje kako će živeti pa ma to trajalo samo dva meseca ili nekoliko izbornih krugova, svima onima koji nisu kratke pameti iz koje je izvetrelo šta su neki prethodni radili ili ne radili i čime su i oni doprineli da danas bude onako kako je, svima koji imaju iole znanja iz praktičnog delovanja u kriznim situacijama… uostalom svima koji su svoja opravdana ili neopravdana ogorčenja, nezadovoljstva i frustracije potisnuli ovih dana kako bi održali mentalnu stabilnost i duševno zdravlje, preostaje jedino da poštuju obaveze koje kao građani ove zemlje moraju da poštuju. I da ne nasedaju na laži, manipulaciju i potrebu da izreklamiraju sebe, onih koji pate od zapuštene manije veličine i imaju žestok problem sa samim sobom. Zapad, onaj koji se upravo danas pokazuje u punom svetlu, za takve ima sjajan izraz, izvinte me što psujem: ljude koji u kriznim situacijama nalaze priliku da izreklamiraju sebe nazivaju marketing kurvama.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
