Pisac Stevan Sremac službovao je u Pirotu dve godine, a za taj boravak vezana je i priča o neuzvraćenoj ljubavi koja je ostavila trag u njegovom životu.
Znameniti Stevan Sremac živeo je i radio u Pirotu dve godine, od avgusta 1881. godine do kraja leta 1883. godine.
U pirotskoj gimnaziji predavao je srpski jezik, srpsku istoriju i geografiju.
Neki događaji iz Pirota poslužili su mu za „Vukadina“, a čuvenu pesmu iz „Zone Zamfirove“ – „Slavuj pile ne poj rano“ čuo je prvi put u Pirotu i mnogo mu se dopala.
Interesantno je da je Stevan Sremac zbog lepe Piroćanke Jelene, kćeri pirotskog popa Pantelije Pančića, ostao neženja. Možda bi postao i pirotski zet, ali je u jednom članku u „Srpskoj zastavi“ napao popa Panteliju kao veoma uticajnog čoveka, koji „pali i žari u Pirotu“. Pop Pantelija zbog tog članka nije hteo ni da čuje za Sremca, a kamoli da ga vidi u svojoj kući, gde je pre toga često navraćao.
Svedočanstva o piščevoj ljubavi prema Jeleni Pančić zasnovana su samo na njenim iskazima datim učitelju Ćiri Rančiću onda kada je ona imala 70 godina života Momčilo Antić, profesor književnosti- U Pirot je prispeo sa 26 godina. Ovde je Sremac napisao prvu pripovetku („Rastko“), ovde je bio politički aktivan kao liberal, ovde je doživeo prvi ljubavni zanos.
Ovo poslednje, međutim, mora da se primi sa određenom rezervom. Naime, svedočanstva o njegovoj ljubavi prema 16-godišnjoj Jeleni Pančić zasnovana su samo na njenim iskazima datim učitelju Ćiri Rančiću onda kada je ona imala 70 godina života – kaže profesor književnosti i stručni saradnik Narodne biblioteke u Pirotu Momčilo Antić.
Ostatak teksta pročitajte na Kurir.rs
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
