U fokusu

Majkama sa troje dece 20

Predlogom građanskog zakonika planirana „demografska naknada“, ali sve zavisi od budžeta. Pravo na primanje bi važilo do punoletstva trećeg deteta

ZA demografsku naknadu majkama sa troje dece u Srbiji, kojih je oko 100.000, mesečno bi iz državne kase trebalo izdvojiti oko dve milijarde dinara. Za 12 meseci taj iznos bio bi jednak polovini godišnje uštede ostvarene na ime smanjenja penzija i plata u javnom sektoru, odnosno više od 24 milijarde dinara. Računica govori da su u ovom trenutku naše društvo i država jako daleko od mogućnosti primene ovog člana Predloga građanskog zakonika, koji je naišao na najviše odobravanja u srpskoj javnosti.

Predlogom budućeg propisa planirano je da majke imaju pravo na mesečnu naknadu do punoletstva trećeg deteta, a visina sume, koja će se isplaćivati iz demografskog fonda, zavisiće “od mogućnosti budžeta Republike Srbije”. Koliko bi ona mogla da iznosi, o tome se još samo razgovara i nije sigurno da li će biti samo simbolična ili će biti neka vrsta plate za majke. O tome će odlučiti demografski fond koji bi trebalo da osnuje Vlada Srbije. Trenutno se spekuliše o 20.000 dinara mesečno.

Primer Crne Gore, koja je prvo donela zakon, a onda shvatila da nema dovoljno para da ga ispoštuje, trebalo bi, smatraju stručnjaci, da nam bude nauk. Za prof. dr Mirjanu Rašević, iz Centra za demografska istraživanja, podrška porodicama sa decom ne bi trebalo da podrazumeva isključivo finansijsku pomoć, već je bitno usklađivanje rada i roditeljstva, snižavanje psihološke cene materinstva, pokušaj da se očuva reproduktivno zdravlje, mere bitne za zdravo roditeljstvo, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave.

– Bilo koja mera da bi podstakla rađanje mora da bude održiva i unapred poznata – kaže prof. Rašević. – Ne bi valjalo da za nekoliko godina kažemo da za to sada više nema novca, jer to onda stvara dodatnu ekonomsku i psihološku nesigurnost.

Istraživanja pokazuju, objašnjava naša sagovornica, da su devedesetih godina pojedinci mnogo očekivali od države u sferi rađanja, a onda su se razočarali. Poslednjih godina mladi ljudi teže teško ostvarivim preduslovima kao što su kvalitetan partnerski odnos i materijalna i psihološka stabilnost.

– Tu se sužava prostor za političko delovanje, što znači da ne treba pojačati samo finansijski transfer, već i podržati savremeni odnos zajedništva između muškarca i žene – smatra prof. Rašević. – Čini se da demografski izazovi, ipak, traže moderniji pristup.

Opširnije na Večernje Novosti

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button