Iskrenost nije bolest
Zašto toliko zdravih ljudi beži od istine?
On laže. Ona prećutkuje. U novinama izmišljaju. Na netu svako može da lupi kako mu se ćefne. Na TV kanalima ni svojim očima ni ušima više ne veruješ! To je ona druga strana istine – laž.
Šta nam se dešava? Nismo bolesni. Ne svi, svakako. Zapravo na mnogo mesta ćemo naći reči bolesnik, lažovčina, teška boleština, i daleko surovije izraze. Sve agresivniji rečnik biva što smo dalje od istine.
Postoji nekoliko pitanja na koja moramo da odgovorimo:
Da li je onaj koji ne govori istinu baš uvek lažov?
Svakako nije, vrlo često je i sam obmanut i veruje u nametnute, plasirane slike stvarnosti.
Da li je onaj koji laže bolestan?
Oni koji svesno lažu ljude oko sebe, oni koji se predstavljaju da su ono što nisu, oni koji pribavljaju korist od izvrtanja istine, oni jesu bolesni ali se neće lečiti. Uglavnom će biti uspešni. Do trenutka dok se sve ne otkrije i sruši kao kula od karata. Onda mogu da se posvete izlečenju i pokušaju da budu iskreniji ili da se dovoljno udalje od mesta zločina i nastave svoju igru.
Da li su oni koje neistina brzo i jako iziritira sveci ili slabići, neiskontrolisani pojedinci ili su jednostavno alergični na laž?
Postoje ljudi koji su pretrpeli mnogo padova i gubitaka zbog nepravednih optužbi ili tuđih prevara i laži… Oni su puni besa i odreagovaće grubo na svaku neistinu dok ne dođe period da počnu da kuliraju takve stvari. Takozvani kuleri su ili ojačane ličnosti ili već otupeli na neiskreno okruženje. Ipak, na laž se mora ponekad reagovati jer nekada vređa elementarnu inteligenciju. Ta pražnjenja s vremena na vreme budu terapeutska za samo jednu stranu ili i za onog ko je lagao i onog koji je reagovao!
Da li je laž postala navika?
Da.
Zašto je nekim ljudima lako a nekima najveći problem da govore istinu?
Ljudi se razlikuju prema cilju koji imaju u životu, putu koji su izabrali da do njega dođu i prema hrabrosti, što spada u osnovne razlike koje nastaju između ljudi koji uspevaju da budu iskreni do kraja u životu i da ih ljudi kao takve prihvate i onih kojima je laž dnevna igrica.
Da li je laž postala bolest?
Da. Postala je bolest onog trenutka kada je društveno prihvaćenija od istine. One koji lažu čeka veća moć i dalje …u 21. kao i u 20. veku.
Zašto toliko zdravih ljudi beži od istine?
Da bi uopšte mogli da zaspe bez lekova. Nepodnošljivo je biti uvek realan!
Šta je problem sa iskrenošću?
Hrabrost. Tj. njen nedostatak.
U svetu kukavičluka i straha, da se podsetimo – iskrenost nije bolest a vrlo često je jedini izlaz.
Izvor: https://slucajni.wordpress.com/2014/10/15/iskrenost-nije-bolest/
Olivera Ristić, rođena i živi u Beogradu. U srednjoj školi se obrazovala za žurnalistiku i jedno vreme radila kao novinar. Potom studirala na Filološkom fakultetu srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću, upuštajući se u rad u kulturi, marketingu. Trenutno radi kao analitičar medijskih objava. Autor je zbirke poezije „Snovi i beleške“ , brojnih kratkih priča objavljivanih u književnoj periodici. Autor je bloga Slučajni bloger / https://slucajni.wordpress.com/ . Bori se za vrednosti u kulturi i ima svoju facebook grupu Čitalište lepote i slobode – https://www.facebook.com/groups/1548845408734982/?fref=ts Bavi se i izradom elektronskih knjiga i izdavaštvom u agencijii http://www.truedesignsr.com/
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.