Ujutru, posle velike bitke, pred pobednicima je izronila omanja kasaba od tri do četiri stotine kuća.
Opis onovremenog Niša doneo je savremenik Bizozeri:
“Ovaj grad nije mnogo velik ni jak, jer ima jedino običan opkop s palisadama, koje su Turci nedavno podigli. Ima pet džamija, ali nisu lepe i obično su građene. Kuće su niske i sve su od nepečene zemlje…“.
Pažnju osvajača je najviše privukao Mehmed-pašin kameni most na Nišavi. Njegov natpis jamačno je preveo orjentalista grof Marsilji, član Veteranijevog štaba u Nišu. Videvši u Nišu “prednji bedem Beograda i kapiju Carigrada “, Beč je smatrao da su njegovim zauzimanjem omogućeni najvažniji osvajački planovi. Pri tome, osvajač je daleko više računao sa ošamućenošću i rasulom protivnika nego sa sopstvenim snagama, i zato mu je bilo najvažnije da se punom merom okoristi pobunom potčinjenih hrišćana protiv njihovih starih gospodara.
Stanovništvo iz Niša, koje se dotad nalazilo u zbegovima, vratilo se na svoja kućišta, pre svega, da položi zakletvu vernosti. Narod je pomagao vojsci u opravci grada, za koji je dao i oruđa, koliko je imao. U to vreme – „ kad se carstvo izmenjuje “ – među novim cesarovim klevetnicima nije se nalazio njihov glavni poglavar, niški mitropolit. Još ranije izgnan iz svoje eparhije, vladika Ruvim je našao utočište na Cetinju. U Beču se postavilo pitanje da li treba braniti Erdelj ili Srbiju, i odluka je doneta na štetu daleke Srbije. Jedini protivnik toga mišljenja bio komandant u Srbiji, general Fridrih Veterani. Mada teško ranjen, on je hitno došao u Niš 9. januara 1690. godine.
Tu je našao samo gradsku posadu od blizu 5.000 vojnika i provijant za svega četrnaest dana. Hrane nije bilo ni u Beogradu, a kako se u opljačkanoj zemlji nisu mogla naći ni kola, Veterani je osposobio tokove Nišave i Morave, omogućivši na taj način transport iz Podunavlja preko Smedereva. Okolni narod, polažući nade u odbranu Niša, podnosio je bez roptanja sve teškoće, obrađivao zemlju i, “poslušno i s ljubavlju”, donosio vojsci razne namirnice.
Teškoću odbrane činio je i sam Niš, “više selo, nego grad”. Veterani je stoga odmah po svom prispeću prionuo je da se na ostacima staroga grada izgrade jaka, nova utvrđenja. Ovaj zadatak je poveren italijanskom inženjeru Peroniju. Niš je u to vreme bio središte borbe protiv Osmanlija. Mnogi kapetani, Srbi i Nemci, preduzimali su uspešne provale sve do Peći i Rozaja, Sofije i Ćustendila, vraćajući se sa zaplenjenom stokom i robljem.
Svojim smelim poduhvatima posebno se istakao Strahinja iz Novog Sela kod Ihtimana, prvi srpski kapetan koji je za hrabrost odlikovan kolajnom sa slikom cesara Leopolda. Veterani je 14. avgusta 1690. godine napustio Niš, pozvan na savetovanje general-štaba u Jagodini. Po sopstvenim recima, Veterani je morao da obmanjuje nesrećni narod da ce se ubrzo vratiti sa velikom vojskom. Ali, kako je pre polaska naredio da se pokosi letina, da se neprijatelj ne bi koristio njome, narod je znao šta ga čeka. U Nišu je ostao samo general Gvido Staremberg sa svega 3.000 branilaca, i sa zadatkom da Osmanlije zadrži što je moguće duže.
Kad je Veterani 14. avgusta napustio Niš, veliki vezir Mustafa-paša Ćuprlic stajao je sa carskom ordijom na desetak kilometara ispred grada, na prelazu kod Banje. Posle dva dana Osmanlije su pregazile Nišavu i zauzele položaj na Panteleju. Odatle je Ćuprilic uputio poziv za predaju grada, ali ga je ovaj odbio odgovarajuci da nema nikog ko bi znao da mu pročita pismo. Napadači su se onda ušančili u rovu ispred Vidin-kapije i stali da tuku grad iz svih opsadnih oruđa kojima su rukovali njihovi saveznici Francuzi.
Austrijska konjica izašla je 18. avgusta 1690. iz grada i nanela znatne štete turskim rovovima. Posle toga u rov nize Vidin-kapije ušli Rumelijci i Arnauti i tukli se dva dana i dve noći. Jedanaestog dana opsade, 28. avgusta, sve age carskog korpusa jurišale su na gradski šanac. Branioci su ih minirali, ali su od toga sami više stradali. Narednog dana, u carsku ordiju stigla su velika pojačanja: vojska iz Dijarbakira i Misira i 100.000 Tatara.
Mala niška posada je drzala velikog vezira pod gradom još punu nedelju dana. Trećeg septembra Turci su zauzeli gradski jarak i, podmetnuvši mine na dva mesta, otvorili su na bedemu prolom širok 10 aršina – u prevodu sa Turskog lakat (6.80 metara). Branioci su smogli snage da ovaj zjap zatvore plotom, ali time nisu mogli da zaustave nove napade na provaljeni bedem. I sam ranjen u ovim borbama, general Staremberg ponudio je predaju grada.
Sporazum je potpisan 9. septembra, posle 23 dana opsade. Primopredaja Niša je izvršena 10. septembra. Pred pobednicima postrojenim ispred Stambol-kapije, pobeđeni su predali 150 muslimanskih zarobljenika i stotinu Jegen-pasinih levenata, za koje se kaze da su promenili veru. U Turski tabor je prešlo i tridesetak Francuza. Pored toga, Nemci su između sebe morali izdvojiti 399 hajduka, koje je veliki vezir predao sablji. I u srpskim izvorima postoji da su Nemci pušteni na veru, a hrišćani pobijeni na prevaru. Žrtve odmazde u Nišu odgovaraju njegovom naselju, kao kućne starešine. To je bila sudbina naroda koji se ovde naselio u austrijsko vreme, s obzirom na to da Niš u drugoj polovini XVII više i nije bio srpski grad.
Do početka velikog rata, u njegovoj varoši belezeno je svega 15 haračkih kuća, a to su jedini podanici koji su u to vreme bili Srbi. Među postradalima mogli su biti i seljaci iz okoline Niša i manastira Studenice, koji su radili na utvrđivanju grada. Glas o pokolju u Nišu je bio je neposredan povod velikoj seobi Srba. Shvativši da osvaja umrtvljenu zemlju, veliki vezir Mustafa-paša Ćuprilic objavio je na putu između Jagodine i Smedereva svoj čuveni ferman o pomilovanju. Taj proglas je bio upućen “stanovnicima sela na drumu od Niša do Beograda”, u stvari izbeglicama koje su se već bile domogle Save i Dunava. Zato je učinak pomilovanja i bio tako ništavan. Na svoja zgarišta vratili su se malobrojni begunci, uhvaćeni u slabo zaklonjenim zbegovima u Pomoravlju, Sremu i na Dunavu.
Može se primetiti da nijedan od tih nevoljnih povratnika – mada je fermanom bilo dopušteno da se nasele sve do Sofije – kao svoj stari zavičaj.
ODLOMAK IZ KNJIGE
“Zemlja najlepše patnje”
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
