Vizuelni atributi Niša – Niške male

Vizuelni atributi Niša – Niške male

23:00
1128
0
Niške vesti
PODELI

Jagodin mala je gradska četvrt Niša na desnoj obali Nišave između Tvrđave i Mosta mladosti, s jedne, i pantelejskog naselja i tekstilne industrije BENETON (uklljučujući i fabrički prostor), s druge strane. Iako u prvi mah zvuči neobično, poreklo naziva je stvarno u vezi sa Jagodinom.

konstantin

Mahale su glavne gradske četvrti u balkanskim gradovima koje su određene za stanovanje. Izraz „mahala“ je u balkanske jezike došao posredstvom turskog jezika (tur. mahalle), ali on u stvari potiče od arapske reči mähallä, što znači stanovanje. Ova reč je prisutna u mnogim balkanskim jezicima, gde je dobijala razne forme: albanski: mahallë; bugarski: mahala; srpski i bošnjački: mahala, kao i maala; makedonski: maalo; romski: mahala; rumunski: mahala; grčki: μαχαλάς, machalas.

U mahalama je postojao poseban kult susedstva, koji nije obraćao pažnju na etničku ili versku pripadnost stanovništva. U savremenom svetu se mahalama nazivaju neke od gradskih četvrti

Renesansne varoši Italije imale su posebne delove koji su se mogli smatrati celinom, dakle sa samoupravom, kondotierom, bandierima pa čak i navikama žitelja u mnogo čemu različitim i nespojivim sa drugim kontradinama (tako su se zvali ti drugi delovi grada).
Niš je u vreme turaka bio isprva podeljen na samo dva ni u čemu slična dela: tvrđavu u kojoj su živeli viđeniji turci i predgrađe u širem smislu reči razastrto na levoj obali Nišave i blagim padinama Seličevice. Tu se formirao i na neki način razvijao život kasabe ispresecan uskim sokacima, baštama, beharima, tajnama i karasevdasima.

Običajne norme ovog osobtog vilajeta vremenom su naročito u godinama pre oslobođenja od turaka (1878) neminovno dovele do deobe na manje gradske celine (mahale – maale) sa imenima koje su dobijale svoje nazive po repernim tačkama karakterističnim za taj kraj (česme, crkve, zanatske delatnosti, mehane, krčme i sl.)

Jagodin mala

Jagodin mala je gradska četvrt Niša na desnoj obali Nišave između Tvrđave i Mosta mladosti, s jedne, i pantelejskog naselja i tekstilne industrije BENETON (uklljučujući i fabrički prostor), s druge strane. Iako u prvi mah zvuči neobično, poreklo naziva je stvario u vezi sa Jagodinom.

125sy

Za vreme austro-turskog rata, negde posle 1692. godine jednu grupu šumadijske raje iz okoline Jagodine Turci su deportovali i naselili oko Galipolja blizu Male Azije. Početkom 18. veka ovi galipoljski Srbi pokušali su da pobegnu u rodni kraj, ali su pohvatani i privremeno, od strane Hadži Bešir-age, naseljeni kod Pirota. Deo ovih begunaca preuzeo je niški Abdurahman efendija, koji ih je naselio na svom ćifliku na desnoj obali Nišave, nedaleko od niške Tvrđave. Po ovim čifčijama Jagodin mala je dobila ime.

986832 10203881580910559 1616330943 n

U vreme oslobođenja Niša od Turaka (1878) Jagodin mala je egzistirala kao izolovano manje iaselje (čiflik) na desnoj obali Nišave, do koje se kod „Rajkovih vrba“ (više današnjeg Mosta mladosti) dolazilo skelom. Blizu skelišta nalazio se han i najstariji deo naselja. Put za Timočku Krajinu nije prolazio trasom današnje glavne ulice (Pantelejska), već nešto niže.

Početkom 20. veka Jagodin mala se prostirala do raskršća puteva za Knjaževac i Matejevac, odnosno do Trošarine. Na njenoj istočnoj strani, kao krajnji periferijski objekat, stajala je manja Ristićeva tekstilna fabrika, koja je počela da radi 1897/98. godine.

035lt

Sa severozapadne strane Jagodin malu je zatvarala Artiljerijska kasarna sagrađena 1882. godine. Tokom prve decenije 20. veka prosečena je trasa Pantelejske Ulice (ranije Ratka Pavlovića) do Ristićeve fabrike, odakle se dalje nastavljao Knjaževački drum.

084al

U to vreme, na poziciji današnjeg mosta, sagrađena je drvena ćuprija, a dotle se komuniciralo s Nišom preko Tvrđavskog mosta, ili pomenutom skelom.

nischnismostbridge

Jagodin mala je veliko arheološko nalazište. U njenom prostoru i šire, na dužini od oko dva kilometra (od tehničkih fakulteta do BENETON-a) i u širini od oko 1 km (od Nišave do crkve sv. Panteleja) prostire se velika kasnoantička nekropola iz perioda 4. do 6. veka. Do sada otkriveno je preko 250 grobova i ispitano oko 50 zidanih grobnica.

DSC08637

Album niških mala

Svoje impresije o delovima Niša, o gradskim mahalama, koje su oduvek bili gradovi u gradovima, likovno i književno su uobličila i dva niška autora: akademski slikar i grafičar Ljubiša Brković i novinar i književnik Timošenko Milosavljević. Bez korišćenja pouzdanih podataka o tim delovima grada, sasvim umetnički oslobođeni faktografije i zvanične istorije, na sojstven način pokazuju svoj doživljaj mahala u svom gradu. Kroz „Album niških mala“ oni stvaraju jedan poseban svet ljudskih sudbina i postojanja, i kroz sliku i reč tu ostaju kao deo istine o gradu.

jagodin mala

Grafika: Ljubiša Brković

Jagodin mala

Komad hleba, Nišava pod ruku.
Prva škola, Nišava u torbi.
Muka živa, Nišava za suze.
Onda ljubav, Nišava na svadbi,
zatim deca, Nišava ih čuva
komad hleba, Nišava pod ruku
prva škola, Nišava u torbi.
Jagodin mala kao notna skala,
Sedi pesnik zatim pripoveda:
Komad hleba, Nišava pod ruku
(hleba suvi da ubije muku)
Prva škola, Nišava u torbi
(nova knjiga kao san o čorbi)
Muka živa, Nišava za suze
(Neko mi je sad za sebe uze)
Onda ljubav, Nišava na svadbi.
(Lepa svota novoga života)
Sedi pesnik prestade da piše
Nišava mu radosno miriše.

Timošenko Milosavljević


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


PODELI

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *