Društvo

INSPEKCIJA otkrila 2

Za prvih devet meseci ove godine Inspekcija rada Nišavskog upravnog okruga otkrila je više od 2.000 radnika bez ugovora o radu i bez prijave na obavezno socijalno osiguranje. Radnici koji rade na „crno“ su najčešće u građevini, taksi prevozu i u ugostiteljskim objektima, kaže načelnica Inspekcije rada, Milica Ljujić.

Najdrastičniji primeri rada „na crno“ utvrđeni su avgusta ove godine kod jednog poslodavca na gradilištu u okolini Niša gde su svi zatečeni radnici, njih 27, radili bez ugovora o radu.

„Skrećemo pažnju kako poslodavcima, tako i radnicima da ne rade na „crno“ i da sklapaju ugovore o radu. Po Zakonu o inspekcijskom nadzoru koji je počeo da se primenjuje od 30. aprila radili smo različite vrste kontrola, i po delatnostima, i po procenama rizika, što podrazumeva više inspekcijskih nadzora jednog poslodavca. Zaključili smo da mnogi radnici, na osnovu probnog rada, pristaju da rade bez adekvatnog ugovora o radu. Radnici moraju da se bore za svoje prava, a poslodavci ne bi trebalo da gledaju na radnika kao na trošak“, kaže načelnica Inspekcije rada u Nišu, Milica Ljujić.

Inspekcija svaki angažman radnika koji nema ugovor o radu smatra radom na „crno“. Dešava se da poslodavci sklope ugovor o radu sa radnikom ali im ne uplaćuju poreze i doprinose.

slika milica ljujic„Probni rad jeste u skladu sa propisima i u skladu sa Zakonom o radu i on se plaća po minimalnoj ceni rada, ali ne sme da se zloupotrebljava. Probni rad mora biti sadržan u ugovoru o radu, a sam poslodavac određuje dužinu trajanja probnog rada i može biti do šest meseci“, dodaje Ljujićeva.

Inspekcija rada sada po zakonu kroz različite vrste kontrola vodi evidenciju „rizičnih“ poslodavaca i češće ih obilazi. Dešava se da poslodavci posle inspekcijske kontrole prijave radnike koji su radili na „crno“, ali ih ipak za nedelju dana odjave.

„Ugostiteljske objekte kontrolišemo, na primer, u popodnevnim časovima, jer se tada češće na svojim radnim mestima nalaze neprijavljeni radnici. Zavisno od delatnosti i vrste inspkecijskog nadzora menjaju se načini kontrole. Do sada je izdato 59 prekršajnih naloga koji se odnosi na nedržanje ugovora na mestu rada“, kaže Ljujićeva.

Inspektori rada apeluju na poslodavce da uredno prijavljuju svoje radnike, kao i da posluju u skladu sa standardima koji su im propisani, odnosno da poštuju zakon u oblastima radno pravnih odnosa i zaštiti zdravlja i bezbednosti na radu.

„Činjenica je da se redovnim i vanrednim kontrolama inspekcije, iz meseca u mesec, broj radnika na crno smanjuje. Prilog u tome govori naša poslednja kontrola pre nedelju dana kada smo kod poslodavaca otkrili 28 radnika bez ugovora o radu. U 55 nadzora kod istih poslodavaca opet smo zatekli radnike na „crno“, ali ne iste. To znači da je smanjena zloupotreba institucija na osnovu probnog rada radnika“, objašnjava Ljujićeva.

Kazne za kršenje Zakona o radu su novčane i iznose do 800.000 za preduzetnike i do dva miliona za pravna lica. Od januara do kraja septembra ove godine, na ime kazni je naplaćeno više od 14 miliona dinara.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com