Teško je opisati prosečnog Nišliju, ali i kada to neko pokuša uglavnom se opredeljuje za jednu reč – Meraklija. Reč u koju stanu sve osobine od gostoprimljivosti i veselog duha do hedonizma koji je u ovom kraju neizostavan.
„Merak“ je nedavno od strane londonskih novina „Independent“ proglašen za jednu od najlepših stranih reči koje nije moguće prevesti na drugi jezik. I upravo zbog toga ne čudi otkud toliko interesovanje za glavni grad Jugoistočne Srbije, otkud toliko turista i zašto baš ovde dolaze… Odgovor je jednostavan, dolaze da vide „Kude je taj Niš“ i kakav je taj čuveni NIŠKI MERAK.
Niš je sa preko stotinu kafana svojevremeno predstavljao pogodan poligon za sve one ljude (među kojima su bili i kraljevi,domaće i strane diplomate) koji su voleli da uživaju u vrhunskoj hrani i piću, pa su se tako vrlo često opredeljivali za dolazak u Niš.
U Nišu postoje dve ikone grada, institucije u svojim oblastima, tako različite a u isto vreme tako slične, povezane uglavnom istim vrednostima. Ne može svako da se pohvali bogatom tradicijom i lojalnošću pravih Nišlija, ali među njima svakako jesu kafana „Stara Srbija“ i fudbalski klub „Radnički“. Obe ove institucije iza sebe imaju stogodišnju istoriju, a osim toga još mnogo lepih stvari koje ih povezuju. Nekada su svi putevi vodili na Čair, a ti putevi su uglavnom, posle dobre i kvalitetne utakmice vodili do podjednako dobre i kvalitetne kafane.
Među retkim kafanama koja odiše duhom starog Niša, „Stara Srbija“ je mesto gde se okupljaju sve generacije, a svakom od njih zagarantovan je odličan provod i užitak. Na zidovima ove kafane ispisani su stihovi starogradske pesme „Udavija se jedan nišlijski kalfa“ čija se simbolika takođe vezuje za čuveni „Real sa Nišave“ i slavne dane početkom osamdesetih kada se čitava Evropa pitala „Kude je taj Niš?“.
Čak postoji i anegdota koja se često može čuti među Nišlijama, koji se pitaju: „Sve mi je jasno, ali kako to da za vikend ceo Niš stane u Staru Srbiju, to nikako…“. Ako istaknemo podatak da je kafana od otvaranja (09:00h) pa sve do zatvaranja (radnim danom do 00:00 a vikendom do 04:00h) ispunjena do poslednjeg mesta, onda nije ni čudo što se poteže ovakvo pitanje. Kontinuitet u radu i skladni odnosi sa svakim ko sedne za sto niške kafane, opravdavaju titulu jednog od najposećenijih objekata u gradu na Nišavi.
Kao dva simbola grada, kafana „Stara Srbija“ i FK Radnički povezani su na mnogo načina, a samo jedan od njih je to da je vlasnik ove kafane, Milan Đorđević, poznatiji kao Mane, pre svega veliki Meraklija ali i jedan od retkih koji je u svakom trenutku bio spreman da pomogne klubu, a za uzvrat nije tražio ništa. Materijalna korist i prisvajanje titula nikada nisu bili motiv ovog niškog ugostitelja.
Za početak pitali smo ga otkud ljubav ka Radničkom:
Za mene se to podrazumeva. Svako ko je iz Niša treba da voli i da navija za Radnički. Na utakmice idem od malih nogu, otac je me poveo kada sam imao 5-6 godina i od tada sam redovan gost na Čairu. Tada je bilo drugačije vreme, stadion je bio toliko pun da pojedinci nisu mogli da uđu nego su morali da prate prenos putem tranzistora i radia, baš kao u filmu „Tesna koža“ i čuvenoj sceni „Kec u Nišu“, to je bilo normalno u naše vreme…“ počinje razgovor Đorđević.
Opširnije na Real sa Nišave
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
