Atmosferu i raspoloženje koje kontinuirano ide uzlaznom putanjom poslednjih nekoliko meseci u Radničkom, malo ko može da ne primeti. Stvari se polako vraćaju na svoje mesto i sve govori da bolji dani za naš klub tek dolaze.
Sama činjenica koja možda nije poznata niškoj javnosti, a to je da je sadašnji šef stručnog štaba gospodin Milan Rastavac kao jedan od uslova za ostanak na klupi naveo da, pored sportskog sektora, nepromenjen ostane i predsednik kluba, govori o tome kakva energija kruži unutar stadiona Čair, na terenima i van njih. U klubu svi dišu i žive za Radnički!
Teško je držati sve konce u svojim rukama, uz to biti odgovoran za mnogo ljudi ispod sebe, i ne samo za njihove, nego i za živote njihovih porodica… A kako u tome uspeva i odakle crpi energiju i motivaciju, pored mnogobrojnih obaveza koje je potrebno uskladiti i prilagoditi minimalnom slobodnom vremenu , saznali smo od prvog čoveka niškog Reala, prof dr Radana Ilića…
Ilić ljubav ka Radničkom gaji od rane mladosti, priseća se kada je kao četvorogodišnjak svakodnevno dolazio na stadion i u prostorije kluba, koje su se nekada nalazile na istoku hale Čair. Ljubav ka klubu rasla je svakodnevno, a rodila se zahvaljujući njegovom ocu, koji je u klubu proveo skoro tri decenije, radio je kao predsednik Disciplinske komisije FK Radnički. Sa ponosom ističe da od ulaska Nišlija u Superligu nije propustio nijednu utakmicu, a takođe dodaje da je za svaki meč kupovao kartu za ložu sa brojem tri.
„Pamtim sve utakmice koje smo igrali u Evropi, iz tog vremena ostale su mi fantastične uspomene. Tada je ceo grad živeo za Radnički, ta vremena daju snagu i inspiraciju da ponovo vratimo naš tim tamo gde pripada, da se ponovo bori za izlazak u Evropu. Trudimo se da napravimo dobru atmosferu i da dobrim rezultatima vratimo publiku na teren“.
Klub je imao važnu ulogu u SLS prošle godine. Gde je, po Vašem mišljenju mesto Radničkom?
„Rastavac je u prošloj sezoni napravio sjajan uspeh. Radnički je sezonu završio na petom mestu Superlige, razgovarao sam sa trenerom i složili smo se da bi bilo šta ispod četvrtog mesta u ovoj sezoni bio neuspeh. Već sada pravimo tim koji će moći da odgovori tim ambicijama“.
Kakva je strategija kluba za ostvarenje zacrtanih ciljeva?
„U ovoj sezoni imamo iskustvo više, izvukli smo pouku iz mnogih stvari koje su se desile u prošloj sezoni. Krenućemo punom snagom od prvog kola, sakupljaćemo bodove marljivo od starta. Do početka sezone dovešćemo još nekoliko inostranih pojačanja koja će pomoći da izborimo Evropu. Igranje u Evropi podrazumeva i finansijsku konsolidaciju kluba, jer igranje u Evropa ligi donosi određenu finansijsku satisfakciju, a pored toga i TV prava mogu da donesu ozbiljnu sumu. Ostankom trenera i očuvanjem kostura ekipe stvorili smo kontinuitet a uz pojačanja koja su došla napravili smo ozbiljan temelj da Radnički u narednim sezonama bude stalan učesnik evropskih takmičenja. Zajedno sa Partizanom, Crvenom zvezdom i Vojvodinom, Radnički bi trebalo da čini novu veliku četvorku srpskog fudbala“.
Radnički je u istoj sezoni napravio prvi ozbiljniji transfer u proteklih nekoliko decenija, ali takođe i dobio reprezentativca posle 34 godina, kako to komentarišete?
„Žalosno je što se Radničkom ovo nije dešavalo ranije, a razlog tome je što smo igrali u nižim rangovima takmičenja i borili se za opstanak. Kada je takva situacija teško možete u tim privući igrača koji je interesantan za neki transfer. Postoji interesovanje za još trojicu fudbalera, za Marka Tomića interesovanje je pokazao Čukarički, Marko Mrkić je interesantan klubu iz Danske, a sada je jedan klub iz Ukrajine pokazao interesovanje za našeg štopera Miloša Petrovića. Da li će do transfera doći, još je rano da govorimo. Što se golmana Jovanovića tiče, bio je najbolji u našoj ligi i zaslužio je da bude deo šireg spiska reprezentacije.“
U vašem mandatu, Radnički je upisao najbolji plasman na tabeli Superlige, dve pobede rezultatom 5:1, protiv Radnika i Čukaričkog. Na šta ste najviše ponosni, a šta biste istakli kao najveći neuspeh?
„Igrači nisu imali potrebe da razmišljaju o materijalnom aspektu. Obezbedili smo redovne plate i premije, 200 evra za pobede na domaćem, a 300 evra za pobede na gostovanjima. To je dodatno motivisalo igrače. Ponosan sam na potpuno jedinstvo svih u klubu, igrača, navijača, trenera, upravnog odbora. Imali smo jedan jedini cilj, a to je da zajedno usmerimo Radnički ka vrhu tabele. Nažalost u poslednjem kolu, zamalo nam je izmakla nam je Evropa“.
Opširnije na Real sa Nišave
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
