Na palilulskoj rampi je postojala lepa, stara kuća, stari kafanski pevači su pričali da je to kuća ispevana u pesmi „Pred Milkinom kućom na kraju“… „celu noć psi laju. Pa neka ih neka, nek laju … oni moju Milku čuvaju.“
Ima smisla, ova kuća jeste bila na kraju tadašnjeg grada, bilo je na dalje još kuća, ali već su počinjale i bašte i njive. Ove kuće više nema iako je bila zaštićena zakonom, izvršena je pre desetak godina kao neka rekonstrukcija, kojoj joj je u stvari potpuno promenjen izgled, naročito sa ulice (gde se danas nalaze dva lokala), kako se i vidi na ovoj staroj fotografiji.
Pozadi je nešto pokušavano, sačuvan je taj čardak, uradili su starinsku stolariju i krov, sve to izgleda po starinski, ali je čisto, precizno i pravo. Ova kuća je bila lepa baš zbog svojih čudnih, nemarnih krivih linija .. znači, šteta što je nema baš u ovakvom svom obliku …
ODLOMAK IZ KNJIGE
„Zemlja najlepše patnje“
Milan Novaković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
