KORAK PRVI
Odlučim se za najbližu banku i svratim da se raspitam šta mi je potrebno za otvaranje računa.
Dočeka me ljubazan službenik i obavesti me da se otvaranje računa vrši samo u nekoliko ekspozitura ali brzo i jednostavno a kada postanem njihov klijent,moći ću i kod njih da podižem i ulažem novac.
KORAK DRUGI
Odem ja do najbliže ekspoziture koja otvara tekuće račune i na vratima me dočeka ljubazan gospodin i odvede me do drugog ljubaznog gospodina koji se bavi tim poslovima.Kažem ja njemu šta želim i on mi kaže da nema nikakvih problema.Potrebno je samo da donesem potvrdu iz APR-a koja nije starija od 3 meseca iz koje će se videti da je pravno lice aktivno.
Zahvalim se ja njemu i odlučim da odem do APR-a po tu potvrdu mada se i na sajtu APR-a lako može utvrditi da li je pravni subjekt aktivan.
KORAK TREĆI
U APR-u potvrdu dobijam istog dana i sva srećna odem do banke.Usput razmišljam kako je to stvarno jednostavno i kako je sva ta administracija stvarno uprošćena.
Stižem u banku i na vratima me ponovo dočekuje onaj isti ljubazni gospodin i vodi,ovog puta kod drugog ljubaznog gospodina jer onaj kod kog sam prošli put bila sada nije tu.
Ja objasnim zašto sam došla i pružim potvrdu a ljubazni službenik mi ponudi da sednem dok se on čuje sa kolegama iz centrale.
Sednem ja i sačekam da on završi razgovor.Posle nekog vremena i njegovih nekoliko “da” izrečenih u slušalicu,on mi sa smeškom saopštava da sačekam još samo malo dok mi pripremi papire koje trebam da popunim.
Nasmešim se i ja i nastavim da čekam.
Ubrzo mi on donosi štos od 10-tak formulara i kaže da sve to lepo popunim kod kuće i da im donesem i kompletnu dokumentaciju koju sam predala APR-u(fotokopije)kada sam registovala pravno lice.
Pogledam ga iznenadjeno i pitam ga zašto trebam da donosim te fotokopije kada sam već donela potvrdu iz APR-a a on mi uz onaj ljubazni osmeh koji je već počeo da me nervira,odgovara da su takvi propisi.
Zahvalim se ja njemu i odem kući da popunjavam i fotokopiram papire.
KORAK ČETVRTI
Gundjala sam malo dok sam sve to popunjavala jer sam iste podatke morala da upisujem po nekoliko puta a uopšte nisam shvatala zašto je to potrebno.
Rešila sam u medjuvremenu da se ne nerviram i da sve to mirno i staloženo uradim jer je postupok skoro gotov.
Pre polaska u banku još jednom sam sve pregledala,proverila da li sam ponela pečat ,ličnu kartu(koju nikada i ne vadim iz torbe) i krenem opet u banku da završim posao.
Na vratima me ,naravno,opet dočekuje onaj ljubazni gospodin i vodi me do ljubaznog službenika.Konstatujem da je to onaj kod koga sam bila prvi put i predajem mu fasciklu sa svim papirima.
On mi kaže(uz onaj poznati ljubazni osmeh) da sednem dok on nešto proveri.
fotografija je sa interneta
Sednem ja a on uzme telefon u ruke(pre nego što je i pogledao papire) i zove “centralu”.
Ne čujem šta mu oni pričaju ali vidim da on prevrće one papire koje sam uredno složila i klima glavom(kao da ga oni vide).
Kada je završio ponovo mi se nasmešio i saopštio da samo još moram rukom da napišem jednu izjavu.
Nabacim i ja ljubazan osmeh(bar se nadam da je tako izgledalo)i kažem mu da to šta trebam rukom da napišem već postoji na jednom od formulara koje sam mu dala.
On samo slegnu ramenima(osmeh ne moram da pominjem) i kaže da su mu rekli da tako mora.
Izbrojim ja u sebi do 5 ,uzmem olovku ,napišem,potpišem,pečatiram i predam mu.
On taj papir pridruži ostalim papirima,zahvali mi se što sam baš njihovoj banci ukazala poverenje i saopšti mi da će me za par dana pozvati da dodjem da potpišemo ugovor i da mi daju broj računa.
E sad sam stvarno brojala sve do 10 pre nego što sam ga pitala zašto to ne možemo odmah da završimo.
Odgovorio je (osmeh)da on to mora da dostavi svojoj centrali,pa oni da dostave Narodnoj banci i kada oni sve provere i njemu vrate mi potpisujemo Ugovor i ja postajem njihov klijent!
KORAK PETI
Na ovaj korak još čekam.
Nadam se da neće biti i šestog,sedmog…..jer nije mala stvar i mali posao otvoriti tekući račun.
Treba dobro sve proveriti kad mali privrednik otvara tekući račun.
Namerno nisam navela u kojoj sam banci bila ali onome koga interesuje mogu da kažem jer je sve istina, verovali ili ne.
Živim u kući sa dvorištem na periferiji Beograda sa mužem koji me podržava sa beskrajnim strpljenjem u mojoj ljubavi prema tkanju i starim zanatima.Sa nama živi i jedan razmažen i posesivan pas(ženka Džek Rasel terijera).Imam razuman broj rodjaka,komšija i prijatelja sa kojima se družim i kada za vidjanje nema neposrednog razloga, nego onako iz zadovoljstva.
Volim svoje dvorište,cveće, vrapce,miris lipe,jasmina, pokošene trave.
Volim da kuvam i mesim (ali ne baš svaki dan)
Volim slatkiše ,naročito čokoladne.
Volim da šijem,pletem,vezem,crtam, čitam knjige,da cunjam po internetu,da se družim na FB sa ljudima koje sigurno ne bih upoznala da nije interneta.
Volela bih da sam tehnički pismenija i da mogu bolje da baratam blogom i sajtom koji postavljam.
Ne podnosim aparate kao što su pegla i usisivač,klizave ulice i arogantne ljude.
Želela bih da uvek imam spreman odgovor i na neumesna pitanja i da ne osećam grižu savesti kad ne radim.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
