Zvonačka Banja – Mesto gde su Rimljani lečili kostobolju
Zvonačka Banja šćućurena u neposrednoj blizini bugarske granice, skrivena od očiju putnika u tranzitu, sačuvala je svoje nežne, zelene pejsaže. U administrativnom pogledu Zvonačka Banja se nalazi na teritoriji opštine Babušnica, u ataru sela Zvonca.
Zabačen kraj, daleko od sveta. Lep.
Naokolo vladaju beskrajne šumske tišine, koje prekida samo srebrni glasak zvoncadi sa belih jagnjadi na paši.
Ovde petlovi svojim kukurikanjem svakog jutra bude Sunce i rasturaju meke i bele magle sa rumeno usnulih obala Jerme. U toploj, lekovitoj vodi Zvonačke Banje, u cvetnim brdima oko nje, pod nebom, bistrim kao voda, uživali su turisti decenijama.
Pisac ovih redaka provodio je godinama deo leta u Zvonačkoj Banji, gde je obavljao poslove organizatora “Zvonačkog kulturnog leta”. Nekoliko godina pred agresiju na SFRJ na recepciji hotela šepurile su se knjižica
“Čarolija divljine” (Priča o Zvonačkoj Banji) Kamenka M. Markovića, i razglednica sela Zvonca sa Jasenovim vrhom u pozadini, u pastelu, od istog autora.
U Zvonačkoj Banji poznatoj još iz antičkih vremena, prva arheološka iskopavanja izvršena su u leto 1904. pre 120 godina. Uradio je to Mladen Dilberov, učitelj koji je službovao u selu Zvoncu. (Najstariji zapis o selu Zvoncu, po kome je banja dobila ime, pronadjen je u turskim izvorima i potiče iz sredine XVI veka). Dilberov je tom prilikom pronašao zdrav i čist rimski bazen prečnika šest metara i dubine 1,3 metara sa srušenom krovnom konstrukcijom. Dno bazena bilo je popločano opekama, a zidovi obloženi blokovima od precizno tesanog krečnjaka.
Voda iz bazena oticala je kroz dva otvora ( uobičajen postupak kod rimskih kupatila). Na dnu bazena pronadjen je zlatni prsten, figurina konja od bronze, bakarni pečat sa alkom, gvozdena strela, gomila skamenjenog hrastovog i bukovog lišća kao i više bakarnih moneta.
Godine 1926. prilikom izvodjenja gradjevinskih radova, svetlost dana su ugledali brojni objekti iz doba Rimljanja. Otkriveno je više bazena, od kojih je glavni bio okruglog oblika, u koji se ulazilo preko tri stepenika. Njegovo dno bilo je popločano petougaonim keramičkim pločama. Desetak metara od bazena postojao je rimski hram od kojeg je bio sačuvan deo sa oltarom. Ispod debelih naslaga zemlje, pronadjena je spomen- ploča i velika količina rimskih moneta. Ploča je bila dugačka oko jednog metra i široka oko 50 cm, sa delimično sačuvanim natpisom koji je ukazivao na rimske graditelje bazena.
U rano antičko doba, politeističko verovanje je imalo dominantnu ulogu. Poštovani su brojni kultovi, medju kojima i kult lekovitih voda. Da je to bilo tako, dokaz je hram izgradjen neposredno pored izvora kao i monete tadašnjih vladara. Pomoć božanstva pri lečenju je bila neophodna. A da bi se ona umilostivila ili da bi im se zahvalilo, prinošene su žrtve i ostavljane monete.
Bacanje moneta u lekoviti izvor, ritual, koji vodi poreklo još od Rimljana, zadržao se u Zvonačkoj Banji sve do devedesetih godina minulog veka.
Sav pokretni arheološki materijal čuva se u Narodnom muzeju u Sofiji- tamo gde se čuva nacionalno blago. Dobro je ovu činjenicu podvući kao važan dokumenat za moralnu istoriju srpskog naroda.
Priredio: Prof.dr Kamenko M. Marković
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
BRAVO PROFESORE,
Zvončka Banja je bila žila kucavica opstanka ljudi u selima od Babušnice do Zvonca. Dok je radila Banja putem od Babušnice do Zvonca prolazili su autobusi iz Niša, Pirota, Zaječara. Narod ovog kraja je mogao i da turistima proda sir, vurdu, rakiju, vunu, vunene čarape, lešnike i orahe. Bilo je ljudi, nisu se ljudi iz ovih sela iseljavali. Nikako nije smelo da se dozvoli gašenje Banje koja je svake godine tokom leta imala veliki broj gostiju uz cele države. POZDRAVLJAM PROFESORA MARKOVIĆA i ZAHVALJUJEM mu što je ponovo obnovio priču o Zvonačkoj Banji. Na nama ljudima iz ovog kraja je da potegnemo da ona ponovo oživi ,biće nam svima u ovom kraju lakše. BRAVO za tekst, bravo za profesora kome je Lužnicva na srcu, on je kambelevčanin i to veliki, možda najveći od svih po onome što je postigao na profesionalnom planu i po neskrivenoj ljubavi za rodnim krajem. Nolpnebi smeo da zaboravi pa ni država Srbija da je Zvonačka Banja najveći resurs ovoga krajua.
I posle tita tìto…………..
RA J Za ljude Lu\nice., Banja je bila RAJ.
OBNOVIMO BANJU!
Profesor Marković je rečju i slikom na fantastičan način oživeo sećanje na Zvonačku Banju koja je ljudima Lužničke kotline značila mnogo. Zvonačka Banja je bila motor razvoja ovog kraja. Veliki broj ljudi je bio zaposlen u hotelu „Mir“ u kojem je nekoliko leta , profesor Marković priredjivao izložbe, svoju, ali i drugih umetnika, brojna predavanja o slikarima, pesnicima. Bilo je to razdoblje koje je donosilo svima dobit. Ono što ljudima ovog kraja danas nedostaje to je autobuski prevoz, kada bi Banja radila sve bni se promenilo. TO JE POSAO KOJI MORA DA REŠI DRŽAVA ako želi da ovaj osetljivi, siromašni i devbvastirani kraj ostane još neko vreme živ.Ovo je prilika da se komentarima jave svi oni kojima bi obnavljanje Banje značilo puno.
Čarolija divljene
Posedujem tu omalenu knjigu, koja je puna kao košnica poetično napis.anih tekstova o Zvonačkoj Banji. Svako od turista nosio je u rukama tu knjižicu, kao neku vrstu turističkog vodiča, kada su obilazili manasire i crkve oko Banje. Lepo jedno vreme za koje sam siguran da se neće vratiti. A bilo bni dobro da Babja ponovo oživi, da krene izgradnja hotela ., za početak.
Profesor MARKOVIĆ
Ne poznajem čoveka iz Lužnice koji je sa toliko ljubavi pisao tekstove kao ovaj kambelevčanin po rodjenju. Poznat i ugledan u svom poslu, profesor Marković je na daleko poznati istoričar umetnosti, jedan od najboljih poznavalaca Rembranta van Rajna, najvećeg slikara sveta. Tog Rembranta , Marković je izučavao čitavog života 55 godina . Taj i takav svetski čovek dušom je vezan za rodni kraj i o njemu piše, piše.. Želi da on ne bude zaboravljen i zapostavljen u odnosu nadruge krajeve Srbije. On piše o Kambelevcu, o Ljuberadji, Zvonačkoj Banji. Bravo dragi profesore, ponosim se što te poznajem. A poslednji put smo se videli pre skoro 30. godina.Tvoj školski drug iz Strelca, i o mom selu si pisao vezano za Rimljane.
Banda kojoj je cilj uništenje Srbije je posebno uništila jug Srbije. Ali kriv je i narod koji to mirno , bez otpora posmatra. Dok se ne oslobodimo od okupatora i njihovih slugu, domaćih izdajnika nama nema pomoći.
Nostalgično o Banji
Kada sam pročitala tekst setila sam se da je to bilo godinu – dve pre rata(1999). sedim pored hotela „Mir“ iz kojeg izlaze ljudi i ulaze u kombi. Njih Kamenko Marković u ulozi vodiča odvozi da obidju Manastir Sv. Jovana Bogoslova, najviše ih je iz Vojvodine. Majka i ćerka su moje komšinice u hotelu iz Subotice su. Na večer u „plavoj sali“ hotela Marković drži predavanje o Spomenicima Moravske škole u Srbiji i tu govori o crkvi Sv. Jovana Bogoslova. Sutradan je došla grupa novosadjana , tu je i Milan Paroški , političar, u bazenu čuveni novinar Piroćanac sa ženom i decom nasred bazena piju sokove , obučeni. Bazen pun kao košnica.. Pored peškira onih koji se kupaju knjižica u zelenoj boji „Čarolija divljine“. Moje komšinice uz kaficu hvale profesora Markovića kako im je do tančina, znalači ispričao sve ono što je bitno za arhitekturu i slikarstvo crkve Sv. Jovan Bogoslov. Takav je, kažu, potreban Banji kao vodič koji sve zna. Ta komšinica sutradan putuje za Istambul, da kupi veš. Čudila sam se koliko je to hrabra i odvažna žena, ćerka je ostala da se druži samnom i mojom ćerkom. Zapamtila sam da je za jedno veče, po otvaranju svoje izložbe, Marković prodao 25 crteža „Starih srpskih kuća“ i da je jedan Jagodinac, na privremenom radu u Minhenu kupio 15 crteža. U Banji je bilo svega, ljudi su bili opušteni i veseli, na odmoru su. Tako i treba.To su slike iz života Banje, lepe i ne zaboravljaju se lako.
LUŽNICA TREBA DA KORISTI SVAKOGA KO HOĆE DA POMOGNE
Stara biljka novopečenih biznismena, smeta razvoju malih sredina jer se oni u sve petljaju, sve znaju, ali se pamtenih ljudi iz tog kraja lako odriču. To je pogrešno. Čak i Tito je uvažavao pametne ljude. BABUŠNICA sa svojim selima neumoljivo nestaje, sve bi trebalo da se učini da se neko od ljudi koji su otišli vrate u rodna sela a one koji žele da rade na očuvanju kulture i tradicije odmah angažovati. Lepa je priča o obnavljanju Zvonačke Banje, ali nju je kupio neki makedonac sumnjivim novcem i ona stagnira godinama. Gde je tu država. Problem je u tome što to nije SURČIN, da jeste preko noći bi postala kao ona u Visbadenu. Plemenitu misiju čini profesor Kamenko Marković svojim tekstovima o Lužnici, o Kambelevcu, o Zvobačkoj Banji , Ljuberadji. On svojim rečenicama čuva od zaborava prošlost. Slušao sam jedno njegovo predavanje u Aleksincu gde je rekao da ima san da u Babušnici stvori Zavičajnu galeriju slika i zavičajnu Zbirku arheoloških predmeta i predmeta upotrebne vrednosti“, kao preduslov za Istoriju Lužničkog kraja kroz vekove. Zašto takvu inicijativu nisu podržali oni koji bi to morali da urade?
Biserne rečenice o Zvonačkoj Banji
„Čarolija divljine“,malena knjižica Kamenka Markovića , u mom posedu, sadrži izmedju ostalog i opise onoga što je nazivano „Zvonačko kulturno leto“. „Prodajna izložba slika, ikona i knjiga omogućava gostima da ponesu trajnu uspomenu na dane provedene u Zvonačkoj Banji. Manifestacija se završava u prvoj nedelji avgusta tradicionalnim turnirom u malom fudbalu koji počinje 2. avgusta. Toga dana je vašar u Zvoncu, vašar kakvih je inače malo u Srbiji. Po jednom elegičnom dašku podseća na srednjovekovno okupljanje ljudi oko crkve. Ovde se toga dana mogu kupiti bele pletene korpe od vrbovog pruća, kašike, kutlače i činije dubljene u klenovini, bele vunene čarape, prostirke od prirodno bojene vune, tvrde i ljute bombone ručno bojene. Pod vrbama i lipama u cvatu uz ćevape i hladno pivo raspreda se legenda o „vatrenom zmaju“ koji živi na Jasenovom brdu i skrivenom hajdučkom blagu „tu negde“ oko Muštar manastira. Pa ipak, najlepši deo tog folklora su devojke. Obućene u nošnje ovog kraja sa obaveznim djerdanima dukata oko vrata. One dolaze, kako se ovde kaže, na „zgledžos“, jer zime su duge i hladne, treba razmišljati o udaji.
Toga dana svi su veseli i bučni, ćuti jedino voda u bunarima. A sutradan, kad mine sve, sve se ponovo sliva u jedan srebrni krug bez kraja. Zubom vremena ranjeno zvono iz crkvenog dvorišta ravnomerno odbrojava kao ljudsko srce“.
Jeste zabacen kraj, namerno bacen u zaborav od vestacke prestonice Beograda.
Preko 95% lokalnog stanovnistva smo Bugari i ceo kraj Luznice, Caribroda, Pirota i Crne Trave iskonski pripada Sofiji.
Grad Bozanstvene Premudrosti nikada nije zaboravio svoje, ali Beograd ne da se nas kraj razvija.
Divna eu Banji
S tugom i nostalgijom secam se leta kada sam letovala u Banji. Profesor Markovi’ je bio dusa kulturnog zivota u Banji. On sada zeli da organizuje slikarsko pesnicku manifestaciju Kambelevacki vrbaci. Pozdravljam ideju da se Banja obnovi ali i smotra slikara u Kambelevcu odzava. Kambelevcanima bi to puno znacilo. To bi bilo veliko postignuce za mnoge slikare amatere koji zive na prostoru Babusnice o kojima je Markovi’ vec puno pisao.
DEŽAVA SRBIJA BI MORALA DA IMA SLUHA ZA OSETLJIVE REGIONE
Zvonačka Banja, Manastir Sv. Jovan Bogoslov vekovima su na meti naših komšija, Bugara koji svojataju sve to. Godinama profesor Marković jasno, i nedvosmisleno , argumentovano piše i govori da je Sv. Jovan Bogoslov zadužbina srpskog velikaša Konstantina Dejanovića. Ali, šta to vredi, na tom prostoru sve je manje ljudi,sve su stariji i kao da nikome nije više stalo da se sačuva ono naše. Za koga da čuvaju kad je taj prostor skoro pust. Ideja profesora Markovića da pokuša renesansu Lužnice je velika ako ima podršku mnogih. Poznajem ga duže od 5o godina i verujem da bi puno toga uradio i postavio na pravo mesto. Hoće li, ako nema podršku svoje Države na tom putu i uspeti to je pitanje. Marković je spreman jesu li spremni drugi da ga slede na tom putu ako nisu, kako reče u jednom komentaru čitalac biće ro bugarsko.
Ne svojata, vec trazi svoje koje su Sumadinci okupirali. Manje od 4% celokupnog stanovnistvo Luznice, Caribroda, Pirota i Crne Trave je srbskog porekla.
Pamtimo svoje pretke koji su bili pravoslavne vere i nisu primili novopaganski obicaj krsne slave, niti su dodavali -ic na prezimena.
BEOGRAD NE HAJE ZA JUG SRBIJE
Zalud očekivanja ljudi na jugoistoku Srbije da će Beograd učiniti nešto za taj kraj i te ljude. Beograd sisa krv Srbiji i samo se goji. Profesor Marković voli Lužnicu i verovatno bi puno učinio za nju,onako kako je KUSTURICA učinio za Višegrad. Treba razgovarati sa Markovićem, treba ga čuti i možda podržati u njegovima namerama.
Divan tekst, bravo profesore. Šteta je samo što to ne čitaju u Beogradu oni koji odlučuju o životima ljudi u Srbiji.
O Z. Banji iz drugog ugla
Divno napisano. Šteta što to ne dopire do Beograda. Ali i da dopre, elita koja odlučuje o našim sudbinama nije zainteresovana za ovaj prostor. Vlast, nijednim potezom ne pokazuje da joj je stalo do ovog dela Srbije. Marković treba da okupi oko sebe jedan broj kreativnih ljudi koji vole Lužnicu i da krene u onu akciju koju u komentarima ljudi nazivaju RENESANSOM: I neka propadnu u toj borbi, ljudi će znati da se nešto, ipak, pokušalo. Nijedan zavičaj se nikada nebi odrekao usluga čoveka takve erudicije kakav je prof. dr Kamenko M. Marković iz Kambelevca, sela u babušničkoj opštini.
Odlično je, što se piše o Banji
Odličan tekst profesora Kamenka Markovića i, tekst „Zvonačka banja u osvit leta“ objavljen na „Blic“ portalu doprinose afirmaciji Zvonačke banje. Dobro je da se to dogodilo, svi će imati od toga koristi.
RODNI KRAJ ZOVE..
OPština Babušnica bi trebala pod hitno da pozove sve kreativne, afirmisane ljude koji su potekli sa prostora Lužnice da dodju na razgovor sa rukovodstvom opštine o tome šta mogu da urade za svoj rodni kraj. Tako se to radi u svetu, i u Sloveniji,i to će se isplatiti vrlo brzo. OPŠTINI su potrebni ljudi koji svojim ugledom mogu da jednu manifestaciju načine respektabilnom, da na njoj dodju ljudi i s pravom očekuju kvalitet. Statičnost, skučenost vodi jednu sredinu u potpunu anonimnost!
TURISTIMA U BANJI POTREBNI SU SADRŽAJI
Mati mi je pričala da je devedesetih godina u Banji bilo toliko turista da su se i u vikendicama izdavali kreveti, a da su gosti bili jako zadivoljni kulturnim sadržajima koje je nudila manifestacija : ZVONAČKO KULTURNO LETO“, koju je osmislio prof. Kamenko Marković. TO bi trebalo obnoviti.
Lužničani su dobri i plemeniti ljudi
LUŽNIČANI, a bogami i PIROĆANCI su dobri, vredni i plemeniti ljudi. Da je to istina pokazuje primer dvoje ljudi iz mog komšiluka. Kamenko Marković, rodom iz Kambelevca sela u babušničkoj opštini, moj komšija, univerzitetski profesor, pisac, slikar , teoretičar umetnosti, organizator kulturnih manifestacija, humanista i Dragana Stanković, ekonomista, čiji su roditelji iz okoline Pirota , punih deset (10) godina čuvaju, neguju, leče više desetina mačaka. Profesor Marković je svojom nesebičnom ljubavi prema njima ispisao NAJLEPŠE STRANICE ljubavi izmedju čoveka i životinja. Ja 30 godina znam Draganu i Kamenka i oni su svojim odnosom prema macama promenili mnoga ljudska razmišljanja o životinjama. Profesor Marković razgovara sa macama i toliko ih voli da je postao moj heroj, moj idol. Verujem , da niko nije u stanju da sa to9liko ljubavi tolike godine po kiši, snegu i vetru, svakoga dana, svakoga časa brine o ovim plemenitim bićima. Divno. Pre neki dan su došli da posete mace ruski turiosti, divili su se ambijentu u kojem one obitavaju a to jke zasluga ovo dvoje ljudi koji vode poreklo sa Jugoistoka Srbijue.
Професора Марковића не познајем лично, али у последње време читам његова писања о родном крају мога оца, о Бабушничкој околини.
Живео !
Звоначка Бања, предивна, благотворна. Позната и данас у Светским лекарским круговима. Са родитељима смо одлазили редовно. Са сином сам у Јерми правила бране. Манастир Поганово, тек толико удаљен да му се не ремете ред и мир.
Сада је цео тај крај Звонце, Звоначка Бања запостављен. Од мене, од мојих, од Срба. Деценијама сам је само помињала у причама, хвалила се. Срце ми се згрчило од сазнања да смо је сви напустили, препустили.
ГУБИМО ЈЕ ! Суседни Бугари, користе наш немар и полако, стрпљиво је отимају. Материјално, духовно !
Да ли су људи које смо изабрали, а они прихватили да ће чувати Србију, и културом, која је велики штит, у НЕЗНАЊУ ? НЕОБАВЕШТЕНИ ! НЕМАРНИ ! ЧИМЕ СУ ЗАУЗЕТИ ? ИЛИ МОЖДА СЛУШАЈУ НЕКИ ТАЈНИ ЗНАК, НЕКИ МУЧКИ ДОГОВОР ? ГУБИМО ДЕО СРБИЈЕ !
Мислим да нам је последња нада професор Марковић ! Вољан је да и даље, на делу своје знање, умеће, углед у свету, са љубављу и жртвом уложи, да помогне ! Потребна му је помоћ државе !
ИЛИ …
Да ја пожурим да своје унуке пробрчкам у Јерми, док је још српска !
Биљана Арсен Обрадовић
TEKST KOJI ME JE SLOMIO
Otišla sam pre 55 godina iz Kambelevca. Mnoge ljude sam zaboravila, ali zavičaj još uvek nisam. Biljanine reči su VELIKA OPOMENA . Ona možda dolazi prekasno, ali je i tada korisna i blagorodna. Zvonačka Banja je bila srce čiji je ritam odzvanjao Lužnicom. Sada je taj kraj skoro potpuno napušten, zapostavljeni su crkve , manastiri, prirodna dobra. Velika je stvar ako bi neki ugledni čovek Lužnice pokrenuo akciju obnavljanja crkava, uz tekstove koji su kompetentni, to bi verujem, zaintzeresovalo i državu Srbiju da se pozabavi tim prostorom. Nema nikakve sumnje da je profesor Kamenko Marković veoma ugledan čovek u svojoj struci, znan i van granica Srbije mogao da nešto veoma korisno uradi tako što bi okupio ljude , stručnjake oko sebe i stvorio ekipu koja će otkrivati tragove prošlosti na tlu Lužnice, beležiti pronadjeno. Ti materijalni dokazi će u budućnosti svedočiti nepotkupljivo o onima koji su ih ostavili. Ubedjena sam da bi svi ljudi otišli iz Lužnice bili voljni da novčano pomognu akcije u kulturi i umetnosti koji bi Lužnicu stavili u fokus interesovanja. Radovala bi se ako bi se nešto KONKRETNO pokrenulo u Lužnici kao talas, kao renesansa koju je profesor Marković decenijama predavao generacijama studenata. Hvala na razumevanju i vremenu koje ste potroiličitajući moj komentar.
ZNA LI BEOGRAD ŠTA SE RADI NA JUGOISTOKU SRBIJE
Ako predsednik države nezna da je granica prema Bugarskoj bez vojnika, da se potežu pitanja opasna , kao što je pitanje :Čiji je manastir Sv. Jovan Bogoslov, na čijoj je teritoriji on i Zvonačka banja,onda jue to opasno zanemarigvanje jednog dela teritorije Srbije. Treba voditi računa o rome, da ne bude kasno, ako već nije? SVI moraju da se angažuju oko veoma važnih i osetljivih pitanja, kako bi se sve rasčivijalo.
NA POTETU JE DRŽĐAVA
Oni koji žive na jednom delu teritorije Lužnice na svojoj koži su osetili snagu bugarskog terora u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom eratu. Ploče stradalih kojih je u svakom selu to nedvosmisleno potvrdjuju. Sa komšijama treba da imamo dobar odnos kao i sa pripadnicima manjina koje žive u Srbiji. Ali svakome od tih kome je Bugarska na srcu, široko mu polje, neka ide tamo gde mu je bolje. Poznato je šta su sve Bugari odneli iz Poganovskog manastira tokom okupacije u Drugo9m svetskom ratu i to čuvaju kao deo svoje kulture. Ne, to nije deo njihove kulture. I ono što je Dilberov pronašao u Zvonačkoj banji ne treba da bude u muzeju u Sofiji, već u nekom od srpskih muzeja,u Pirotu , Nišu ili Beogradu. DRŽAVA SRBIJA TREBA da u opštinama BABUŠNICA, PIROT, DIMITROVGRad i BOSILEGRAD formira jedno telo sastavljeno od uglednih stručnjaka koji će „istoriju tog prostora sa svim ostacima kulture adekvatno popisatri i dfekvatno obraditi da to jednog trenutka bude dokumenat za Medjunarodni Sud , kada se nekome prohte da svojata tudje“. Tekst profesora dr Kamenka M. Markovi’ća je veoma jasan i, ne ostavlja nikavu dilemu.
SAČUVAJMO VREDNOSTI ZAVIČAJA
NAKON što sam pročitao ovu divnu priču Kamenka Markovića o Zvonačkoj banji, osetio sam potrebu na napišem nekoliko rečenica. Rodjen samu okolini Zvonca i voleo sam taj kraj i kada sam morao zbog posla da odem odavde, u Niš.. Sada kao penzioner želim da se vratim u zavičaju. Pozivam sve penzionere iz sela oko Babušnice i Zvonca da se vrate da osnujemo jedan fond za unapredjenje naših rodnih mesta, da ostavimo trag da smo tu rodjeni, da smo postojali. Ako se to ne desi za nekoliko godina ovaj kraju će biti prazan bez ljudi. Sva obeležja, škole, crkve, manstiri biće prepušteni suncu, vetru i snegovima. i izbrisaće ih.
Posebno bi bilo dobro za istoriju Lužnice da medju penzionerima ima onih koji mogu na stručan način da opišu istoriju ovog krajaa sa svim njegovim vrednostima. Da to budu ljudi VELIKOG UGLEDA koji bi svojim učešćem u takvim akcijama garantovali neku vrstu uspeha.
Pozivam i ODGOVORNE LJUDE u opštini Babušnica da se zauzmu, da upute JAVNI POZIV LUŽNIČANIMA koji žele da se vrate u rodna sela i da svojim idejama unaprede ovaj kraj. Da opština TRAŽI od Republike Srbije sredstva za akcije ovog tipa. Kada se pokrenu ovakve akcije ljudima će biti milo što im zavičaj ne propada. Vreme je za akciju, ne čekajmo ništa više, vreme ne radi za nas.Pozdrav scima!
TAČNO. Treba sačuvati sve obo što još nije propalo u zavičaju. A poslednjih 10 godina mnogo toga je propalo.
POTREBNO JE SA SE ANGAŽUJE ALEKSANDAR VUČIĆ
Zvonačka banja bi mogla da bude motor razvoja ovog dela Srbije ali nije dovoljno da samo radi otvoren bazen mesec ili dva. Potreban je hotel koji bi imao upošljene i radio onako kako je radio hotel „MIR“ pre dvadeset i više godina-. Dakle, potrebno je rešiti STATUS banje, čija je. Ako je njen vlasnik privatnik do kada će stvoriti uslove da Banja punim kapacitetom početi da radii To bi bilo korisno za mnoge ljude ovog kraja. Biće novih autobuskih linija, seljaci će nešto od proizvoda moći da proaju turistima, vratiće se neki ljudi, možda penzioneri u ta sela. A doći će neko ko će poželeti da se nešto promeni u životima ljudi. POTREBNO JE DA SE ALEKSANDAR VUČIĆ uključi SNAŽNO.
VREDNI ARHEOLOŠKI NALAZI U OPŠTINI BABUŠNICA
Profesor Marković je pišući o Zvonačkoj Banji istakao njen izuzetan značaj ne samo kao klimatsko-banjsko lečilište, već kao vredan arheološki lokalitet. Večeras sam čuo na vestima da su arheolozi otkrili u Banji značajna artefakta. Dalja istraživanja će još snažnije istaknuti njeno mesto u istoriji.
ARHEOLOŠKA OTKRIĆA OKO ZVONAČKE BANJE
nAJLJUBAZNIJE VAS MOLIM da ako ste u prilici zatražite od profesora Markovića da u svetlu otkrića u pećini oko Zvonačke Banje, a koja govore da je reč o otkrićima koja su veoma bliskia kulturi Lepenskog Vira, on napiše jedan tekst. Mene interesuje može li Opština Babušnica da to iskoristi za svoju promociju turizma. Hvala.