Nišlija Zoran Džonić u sićevačkom selu Manastir napravio je dom kao iz filma koji u potpunosti odgovara njegovom načinu života za koji se odlučio, a sve se svodi na to da živi u skladu sa prirodom ne remeteći njenu ravnotežu. Pridružila mu se i supruga Lela koja je medicinska sestra, ali supruga ga u njegovom izboru prati u stopu. Zoran je dao mašti na volju i napravio pravi raj za sebe i svoju porodicu koji je nazvao “Zavičajno imanje”.
Svojim rukama je napravio u dvorištu aleju voćaka, bunar, mostić, ognjište, a najavljuje uskoro i jezero. Sve je to delo njegove mašte i njegovih ruku, a nije ni graditelj ni majstor. Po profesiji je učitelj i komercijalista.
“Izgradnju svog „Zavičajnog imanja“ počeo sam pre osam godina podstaknut knjigom ruskog pisca Vladimira Megrea „Anastazija“, sagom o ženi koja živi u Sibirskoj tajgi u potpunom skladu sa prirodom. Počinjem sa kućom, gradim je od kamena, zatim sledi „Most ljubavi“, pa „Bunar stvaranja“, „Aleja Velikana“, „Ljubavno gnezdo“, „Radosnica“ i mrestilište sa dva jezera ukupne zapremine 650 kubika”,kaže Zoran Džonić.
Posebno je ponosan na „Ljubavno gnezdo“. Malo se namučio dok ga je napravio, ali se trud, kaže, isplatio. Jedan od izazova bio je svod koji je morao da napravi od cigala, ali bez armature.
“Trebalo je tu dosta veštine ali sam i to sam uradio. Nema lepšeg mesta da se odspava po letnjoj vrućini, zatvorim vrata i kao da sam u drugom svetu. Uživam da spremam obroke u ognjištu „Radosnici“ da se napijem sveže vode sa mog „Bunara stvaranja“ i da prošetam „Alejom Velikana“, priča Džonić.
Svaka “građevina” u njegovom carstvu ima svoju priču i svoje značenje koje se može naslutiti i na osnovu imena. „Aleju Velikana“ je posvetio svojim precima.
“U aleji sam posadio zaboravljene sorte voća koje sam nazvao imenima svojih predaka. Tako se sećam pradede Vasilija, dede Velimira, baba Nade i Zagorke. Oni su jabuke, kruške i razne voćke starih sorti”, kaže Zoran.
Zoranu se u ostvarivanju njegovih snova pridružila supruga Lela koja ga u svemu podržava. Nabraja šta sve imaju od kuća i imanja, ali dodaje da se Zoran najlepše oseća u Manastiru.
“Osećaj mira koji ovde imamo, tišina koju narušavaju samo zvuci prirode je pravi melem za dušu”, dodaje Lela.
Zoran i Lela uglavnom odmaraju na terasi odakle se vidi Sićevačka klisura, čudo prirode, inspiracija slikara koji je već godinama čuvaju na svojim slikama.
“Svakog dana u vreme između 10 i 12 sati na steni se pojavljuje lik Bogorodice. To je još jedan dokaz da je ovo blagosloveno mesto”, kaže Zoran koji je baš ovo mesto izabrao za svoj dom iz snova.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
