Moja priča

Zoran Radovanović: Radije bi svaki dan gledao slike na magnetu, nego da raspravljam da li je neko zakasnio na posao

Važi za čoveka koji je pristupačan, svako može da mu se obrati, svako može da pita, da komentariše, da kaže šta želi. Svakome odgovori. Ima čak 30.000 pratilaca na društvenim mrežama. Za krunu svog uspeha i najveći uspeh u karijeri smatra završetak izgradnje novog Kliničkog centra, a za svoj lični uspeh ističe svoju porodicu.

„To je kruna mog dugogodišnjeg rada kako profesionalnog, tako i političkog. Od 90-tih godina kada sam počeo da se bavim javnim životom, uz medicinu koja je i dalje moja najveća ljubav, ono što smatram svojim uspehom je izgradnja novog Kliničkog centra“, rekao je Radovanović.

Radovanović ne krije zadovoljstvo što je uspeo uz pomoć svojih saradnika, prijatelja, ministra zdravlja prvo Slavice Đukić Dejanović kada je započeta gradnja, a sada sa ministrom Zlatiborom Lončarom da završi gradnju ovakve zdravstvene ustanove.

Foto: Niške Vesti

„Uspeli smo da napravimo nešto što se zove prvi Klinički centar na ovim prostorima i jedan od najbolje opremljenih i najlepših zdravstvenih ustanova u ovom delu Evrope. To je velika stvar za mene, ali ja ipak smatram moju decu svojim najvećim uspehom“, iskren je prvi čovek Kliničkog centra u Nišu.

Uvek dostupan ljudima, pre svega pacijentima. Ima veliki broj pratioca na društvenim mrežama, ali i tamo stigne da učestvuje u diskusiji.

„Trudio sam se da budem dostupan ljudima. Ne postoje stvari koje ne može neko da me pita, da mi se obrati, ne postoji kritika koju ne mogu da prihvatim. Živ sam čovek, puno radim, verovatno i puno grešim i to sam spreman da priznam“, ističe.

Kaže da se trudi da svojim studentima, deci, kolegama lekarima, objasni jednu za njega prostu, ali veoma bitnu činjenicu.

„Svi mi koji nosimo beli mantil nismo ovde zbog toga što smo lepi, pametni, veseli, ili nas pacijenti vole, mi smo tu da rešavamo probleme. Kad neko dođe kod nas on je došao sa zdravstvenim problemom, ono što moramo da uradimo to je da mu se pre svega osmehnemo, a onda da rešimo to što je za svakog čoveka najbitnije“, kaže Radovanović.

Njemu telefoni zvone i u pola noći, stižu poruke neprekidno. Ispred njegove kancelarije uvek je mnogo ljudi koji čekaju. Nas je zanimalo kako sve to postiže.

„Pokušavam da izađem ljudima u susret, jer mislim da na sve muke i teške periode koje su ih snašle korektno je da im se makar odgovori. Dolaze čak i sa nalazima da me pitaju da ih pročitam, iako to nije posao direktora ja se i tu trudim da pomognem, odnosno da pre svega obavljam posao lekara, čoveka, humaniste, pa tek onda posao direktora.“

Mnogo pacijenata, sa različitim sudbinama i zdravstvenog stanja je prošlo kroz njegovu ordinaciju. Bavi se radiologijom, dijagnostičkom medicinom, pa je samim tim on prva karika u zdravstvenom sistemu koja saopštava nečiju dijagnozu. Uprkos tome što već dugi niz godina radi u zdravstvu kaže i dalje ga  dotiču ljudske sudbine.

„Radiologija, dijagnostička medicina je nešto što bi ponovo izabrao kada bi se ponovo rodio. Nikada neću da zaboravim kada sam sa profesorom Slobodanom Mijatovićem radio na skeneru davne 1996. godine i kada je od 10 mališana profesor izašao i roditeljima osmoro njih saopštio „vaše dete ima turmorsku promenu“. Nikada taj emotivni šok neću da zaboavim. Svako od njih je došao sa nadom da će pregled utvrditi nešto što je prolazno, ili da se radi o nekoj izlečivoj promeni. Naša je bila obaveza i tada i sada da saopštimo tešku istinu.“

Bilo je i lepih stvari, a kao najupečatljivije ističe kada je u određanoj fazi rada pokazao stručnost. Pacijenata mnogo ima, ali ono što mu je bitno da se mali broj njih vratio da kaže da nisu zadovoljni i to mu je kaže najbitnije.

Prepoznatljivo je bilo i njegovo političko delovanje, najviše u SPS-u gde se isticao još kao omladinac, a kasnije i na drugim važnijim funkcijama. Kaže ni tog dela života se ne bi odrekao, jer bez politike prosto nije mogiće da neke stvari funkcionišu.

„Ni sama izgranja Kliničkog centra ne bi bila moguća. Desile su se četiri promene Vlade, četiri promene ministara, ali ideja vodilja je ostala ista – završetak Kliničkog centra. Kada smo krenuli izgradnju ja sam bio zamenik direktora, uspeo sam da obezbedim sve papire. Sarađivao sam sa svima, bez obzira kojoj partiji pripadaju i tako uspeo“, ističe Radovanović.

Ipak odlučio je da se malo pomeri od politike uprkos tome što je ponosan na breme koje nosi. Sada kaže bitna mu je struka i 24-ovoročasovno požrtvovanje. Po tome  će nas pamtiti, dodaje, dok sve ostalo gubi smisao.

„Sa 28 godina iskustva u politici znam kako je bilo, mislim da znam kako će biti sutra i što manje bude politike, što više struke i mladih ljudi koji će nas naslediti to će biti bolje za sve nas. Ja se već umaram i sa društvenim mrežama i sa nekih 30.000 ljudi koji me prate na raznim profilima. Dva puta sam bio poslanik u Skupštini Srbije, više puta odbornik u Skupštini grada. Mislim da mi koji smo dugo u politici treba da se povučemo i da pomognemo mladim i stručnim ljudima, koji su vešti u savremenim tehnologijama.“

Foto: Klinički centar Niš

Govoreći o planovima Kliničkog centra Radovanović najavljuje vruće leto.

„Čeka nas uhodavanje u ogromnom sistemu novog Kliničkog centra, s jedne strane, a s druge strane počeli smo radove u sanaciji cele zgrade hirurgije. Preselićemo hirurške ambulante, specijalističke, sva na jednom mestu. Završava se topla veza između ginekologije i dečije interne klinike. Biće završen Dečiji klinički centar kao celina“.

Radovanović ističe da je ostao još najosetljiviji deo, ginekologija, dečija interna klinika, dečija hirurgija, odnosno deca od rođenja pa do 18 godina. Najavljuje i sređivanje kruga Kliničkog centra i time će se kompletno zaključiti priča izgradnje novog KC.

Foto: Niške Vesti

„Što se mene tiče ja sam tu svoj posao završio. Uradio sam sve što je moglo da se uradi i reći ću „izvolte“. Ako neko smatra da trebam da budem tu biću, ako ne polako se vraćam na Radiologiju, moj životni poziv, ono što volim da radim i uživam u tome. Radije bi svaki dan gledao slike na magnetu i skeneru, nego da se raspravljam da li je neko zakasnio na posao ili nije, da li je slao pacijente u privatnu ordinaciju, ili nije, da li radi nešto protiv zakonito.“

Kaže mora da bude uvek tu i za porodicu, da pomogne deci sve što im treba, ali i da ih pazi, jer se  mnogima i zamerio.

„Mnogi su ovu moju kuću koristili kao rasadnik pacijenata i negde razvijali privatne poslove. Ako je neko mnogo dobar neka da otkaz i otvori svoju privatnu ordinaciju, a mi ćemo u Kliničkom centru da zaposlimo mladu decu“, kategoričan je Radovanović.

Želi još da zgradu Kliničkog centra popuni u toku godine sa mnogo novih lekara i sestara.

„Da im damo posao, jer niko sreću nije našao u tuđoj zemlji, pa neće ni oni“, kaže Radovanović i naglašava da će već u julu primiti 30 lekara.

Postali smo jedna od najlepših kuća u Srbiji, u ovom delu Evrope, ponosno ističe Radovanović i dodaje da će uvek biti na usluzi građanima Niša.

Mi smo direktoru poželeli što manje pacijenata.

Ključne reči

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close