Zoran Radmilović – 40 godina bez Glumčine

Ni gluma, ni scena, ni publika nisu ostali isti nakon što je zauvek otišao čovek koji je svojim postojanjem obeležio jedno čitavo doba.

Nije preterano reći – Zoran je bio poslednji glumački šaman. Meni je ta praznina postala još vidljivija dok sam 2021. godine radio dokumentarni film o njemu, simbolično nazvan „Glumčina“.

Ne možeš da uđeš u Zoranov život, a da iz njega ne izađeš promenjen. Bio je neprilagodiv, drzak, nežan, komičan, bolan, tužan, pun duha i pun istine – sve u jednom dahu. A taj dah je bio pozorišni i ljudski – pun.

Kada danas, 40 godina kasnije, govorimo o Zoranu, ne govorimo samo o briljantnoj glumi, improvizaciji u „Radovanu III“, ili o tome kako je „Kralj Ibi“ postao kultna uloga zahvaljujući njegovoj scenskoj magiji.

Govorimo o čoveku koji je bio granica između glume i života. I sve ono između toga. Radmilović nije glumio da bi se dopao. Nije tražio aplauze. Nije bio deo sistema, nije igrao da bi bio zvezda.

On je igrao da bi preživeo, da bi nas suočio sa nama samima, da bi nam kroz smeh dao istinu. Neki glumci ostanu zapamćeni, Zoran je ostao ugraviran.

Upoznajući one koji su ga poznavali, slušajući svedočanstva kolega, prijatelja i publike – shvatio sam koliko nam danas nedostaje neko kao on. Ne zbog pozorišta – ono će uvek naći svoje junake.

Već zbog nas. Jer više nemamo Zorana da nam kaže ono što ne želimo da čujemo, a što samo istinski Glumčina može da izgovori tako da se nasmejemo – i zamislimo.

Četrdeset godina bez njega nije nas udaljilo. Samo nas je podsetilo da neke veličine ne prolaze.

One samo prerastu nas. Zato danas ne pišem tekst, već činim glumački naklon pred njegovim likom i duhom.

Zorane, hvala ti.

Najveće priznanje Zaječarskog pozorišta statueta Zorana Radmilovića producentu Oliveru Paunoviću za produkciju filma „Glumčina“.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.