Svaki uspeh je moguć, ali uz puno rada i ulaganja, reči su jednog od najcenjenijih kontrabasista u Evropi, Nenada Vasilića. Njegovi koreni su u Nišu, rođen je u kući gde se sada nalazi kafana „Vidovdan“, obožava Čair, završio je nižu i srednju Muzičku školu u Nišu, a zatim otišao na Muzičku akademiju u Grac. Danas živi u Beču, oženjen je, ima sina i ćerku i kaže da se od džez muzike može živeti, ne besno, ali skromno i normalno. Ovo je Nenadova priča.
Jednom Čairac- uvek Čairac
„I dalje se smatram Čaircem, iako sam u Austriju otišao 1995. godine, u Gracu sam živeo od 2004. godine, a nakon toga sam prešao u Beč. U principu, duže živim u Austriji, nego u Srbiji. Trudim se da svakog leta dođem ovde, svi moji su ovde, osim najjuže porodice. Sin ovog meseca puni 18 i svira bas, ćerka ima 16,“ kaže Vasilić.
O razlozima za odlazak iz Srbije i Niša kaže da je motivisan velikom željom da upiše Akademiju u Gracu. Vreme abnormalne inflacije i veoma teškog života Srbiji, nije mimoišlo ni njega. Pre odlaska u Grac, svirao je narodnjake po kafanama i kod Čupe u „Rocku“, a učitelj na konrabasu mu je bio Milovan Dimić – Dimke.
„Kad sam zbrisao odavde imao sam 19 godina i već dobru „kilometražu“ iza sebe, dobro obrazovanje iz niže i srednje škole. Studiranje u Gracu je bilo teško, ali smo svi bili mladi i puni entunzijazma, kada bih sada morao kroz to da prođem, ne znam da li bih mogao“, priseća se kroz smeh.
Poseban problem je bio nemački jezik, koji je Vasilić učio u školi, ali nije ga voleo niti mu je na kraj pameti bilo da će život da ga odvede u neku od zemalja nemačkog govornog područja. Ali, život piše romane.
„Kad sam se pojavio u školi u Gracu, shvatio sam da nije baš sve tako kako sam zamišljao. Nemački jezik, svi oko mene Nemci, ja sam generacija koja je odrasla na „Sutjesci“ i „Neretvi“, dodaje kroz smeh.
Ali, ljubav prema muzici i instrumentu ponesu, pa se muke brzo zaborave, jer je imao CILJ.
Svirke u srpskim kafanama 1992. godine bile su opasne
Da bi se ,kako tako, izdržavao za život, a ujedno sakupljao novac za studiranje u Gracu, Nenad je „tezgario“ po kafanama. Kaže da mu je naš, južnjački melos uvek bio drag, ali da je sviranje po kafanama u doba kada se Jugoslavilja raspadala, bilo opasno po život.
„Dočeka nas neka ekipa, teški kriminalci sa brdom para i onda kreće šikaniranje do ujutru. Ja sam bio najmlađi u bendu pa sam uvek stajao pozadi, štitili su me, ali nije bilo naivno. Bilo je i dobrih ljudi, ali to mi je svakako iskustvo za ceo život“, kaže.
Vasiilć je u kafanama svirao tri godine, kaže „muski je to odradio“, skoro svakodnevno. Od zarađenih para kupio je kontrabas i platio kartu do Graca.
U Gracu ulične svirke, pa Beč
„Ulične svirke su bile svakodnevne u Gracu, bitka za goli život, studiranje i sviranje. Od roka, rokabilija, popa, modernog džeza, klasičnog džeza, sve smo svirali. Bilo je zaista puno uličnih bendova, to smo radili i uporedo studirali. Onda polako… neko je dobijao posao, neko je dobijao poziv za sviranje u bendu. Ulica je bila kao neki regrutni centar“, priseća se Vasilić.
Beoma brzo upao je u bend Stjepka Guta, koji je bio predavač na Akademiji u Gracu, a vremenom je oformio i sopstveni bend, „Nenad Vasilić kvartet“. Njihov prvi album doživeo je veliki uspeh, a na albumu su bile obrade sprskih pesama. Nakon toga bend je dobio novo ime ,“Vasilić Nenad Balkan bend“.
Zanimljvo je da je album „Folks songs“, prvo izdat u Americi, pa tek onda u Austriji, jer su Austrijanci imali dozu nepoverenja prema etno muzici.
Izdavanje tog albuma u Austriji, otvorilo je saradnju sa mnogim muzičarima, naročito iz Beča, pa se tako Nenad iz Graca preselio u prestonicu Austrije.
Do sada Vasilć ima desetak albuma, njegova muzika ima odlike balkan džeza, a nastupe ima širom Evrope. Kaže da se ponekad desi da za godinu ne odsviira ni jedan koncert u Austriji, ali putuje širom Evrope.
„Desi se da dve godine imam puno posla u Italiji, to se sve zna unapred preko takozvanih bookera. Evo, već sada znam da imam koncert u avgustu 2018. godine. To je meni katastrofa (smeh), nisam taj Lik da toliko organizujem unapred“, dodaje.
Besplatne radionice za niške basiste
Nenad Vasilić svoj godišnji odmor provodi u Nišu, jer kaže da je mesto njegovog rođenja mesto gde sakupi dosta pozitivne enrgije.
Pa, kad je već tu, a letnji dani su dugi, zajedno sa Muzičkom školom „Music land“ organizovao je muzičke radionice kako bi mladim niškim basistima omogućio da prošire znanja. Ove radionice su besplatne, odvijaju se u Niškom kulturnom centru, a svi zainteresovani mladi ljudi, za koje Nenad kažu da se talentovani, od njega tokom dva i po sata trajanja radionice, mogu da pokupe dosta „caka“.
Ove radionice su počele da se održavaju još pre šest godina, na predlog basiste Vlade Karadžova, a Vasilić se priključio veoma rado.
Od džeza se živi, ja sam skroman lik
„Ne živimo ni fensi, ni loše. Kad se ima više, troši se više, kad se ima manje- manje. Ja stvarno mislim da je živeti od muzike velika privilegija. To je lep život, još ako od toga možete da plaćate račune, to je strahovito dobro“, kaže Nenad za Niške Vesti i poručuje svim mladim muzičarima:
„Moja poruka svima koji bi da im muzika bude zanimanje od koga će živeti je da rade na sebi i da budu samokritični. Treba se ispitivati svakodnevno gde to ima mesta da budemo bolji. I disciplina, svakodnevno vežbanje, rad bez čaršijskih priča, nego use i u svoje kljuse.“
Zadnjih nekoliko dana slušam samo Cuneta
„Baš me pogodila Cunetova smrt, tako da od kada sam čuo, samo njega slušam. Tako mi je bio teško i kad je Šaban umro. „Kafu mi draga ispeci“, smo već obradili i to na prvom albumu, ali naći ćemo neku drugu Cunetovu pesmu za nezaborav“, zaključuje Vasilić.
Veliki koncert u NišuTrija Nenada Vasilića biće održan 28. oktobra u niškom Narodom pozorištu, najavio je, uz poziv svima koji vole simbiozu džeza i naše, balkanske muzike.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
