Zidovi balkanskih podela u delima slikara Miloša Milosavljevića

Zidovi balkanskih podela u delima slikara Miloša Milosavljevića

00:15
371
0
Niške Vesti
PODELI

Zidovi kao metafora za procese dezintegracija, za podele i razgraničenja, destrukciju, okosnica su izložba pod nazivom „Urbane asocijacije“ koja je otvorena sinoć u Salonu 77 u Tvrđavi.

Postavku čini 16 slika rađenih tehnikom ulje na platnu, koje su rezultat umetničkog istraživanja započetog 2006. godine.

Počelo je pomalo naivno oslikavanjem arhitekture balkanskih gradova, koja je specifična po tome što sadrži uticaje raznih civilizacija koje su kroz vekove živele na ovim prostorima, kaže autor izložbe Miloš Milosavljević akademski slikar, rođeni Vranjanac, koji je likovnu akademiju završio u Nišu, a danas je profesor na Fakultetu za dizajn i medije Univerziteta u Skoplju.

Foto: M.M.

Prateći balkansku arhitekturu, vemenom sam krovove eliminisao, fasade ogoleo i ostali su zidovi, koji su jedna metafora za procese dezintegracija, za podele i razgraničenja, destrukciju, nažalost, za nešto što mi živimo poslednjih 30 godina aktivno. Mada, gledano kroz istoriju vekovima unazad poznato je da su mnoge glave pale na međi”, kaže Milosavljević.

Foto: S.P.

Stavljajući u prvi plan zidove, koji služe kao metafore, autor svojim delima govori o bogatstvu i veličini, ali i nesigurnosti unutar društvenih, političkih i kulturoloških karakteristika Balkana. Svaka od slika ima svoju jasnu poruku.

Zidovi na slikama formiraju određene senke i forme koje imaju za cilj da pojačaju poruku koju emituju. Recimo slika gde zidovi formiraju siluetu rode koja zgrčena između njih pokazuje negativan prirodni priraštaj koji je prisutan na ovim prostorima, tu je i slika “Teret” gde silueta puža koji na svojim leđima nosi svoj teret, što može da bude metafora i za izbegličke kolone iz devedesetih godina. Slika “Feniks” šalje neke optimističke poruke. Poruke jesu primarne, ali moje iskustvo pokazuje da u komunikaciji mojih slika sa posmatračima uglavnom preovlada ono estetsko – kompozicija boja, raspored elemenata, forma, itd”, objašnjava Milosavljević.

Foto: M.M.

Glavna inspiracija ovog umetnika je upravo istorija Balkana, ali i Skoplje, grad u kojem živi i radi.

Skoplje je jedini grad u ovom delu Evrope koji je uspeo da sačuva svoju multietničku strukturu, za razliku od Prištine, Sarajeva, Zagreba koji su svoju etničku strukturu rešili “hirurškim rezom”. Skoplje ima svoje stroge geometrijske podele što sam ja preneo na mojim slikama. Te podele tačno određuju gde se ko nalazi i po etničkom, ali i po materijalnom statusu. Tako da je jasno uočljiva i ta podela na imućne i one koji nemaju”, navodi autor.

Foto: M.M.

Miloš Milosavljević je do sada samostalno izlagao u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Grčkoj, a održao je i više od 30 kolektivnih izložbi. Izložba u Nišu je deseta po redu, kojom simbolično obeležava 15 godina od završetka školovanja na Umetničkoj akademiji u Nišu.

Posle Niša ova izložba će u oktobru biti organizovana u Beogradu, decembra će je videti publika u Sofiji u Bugarskoj, a zatim se vraća u Skoplje.

Šesnaest ulja na platnu, koliko je predstavljeno u Salonu 77 u Tvrđavi, biće dostupno ljubiteljima likovne umetnosti do 28. avgusta 2019. godine.

POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *