U prostorijama „EU info kutka” održano je predavanje u okviru ciklusa „Žene stvaraju – razgovori koji pokreću”. Gošća je bila spisateljica, aktivistkinja i publicistkinja Marija Ratković, koja je ovom prilikom niškoj publici predstavila svoj prvi roman „Ispod majice”. Razgovor se vodio kroz teme opisane u knjizi i događaje iz Marijinog života. Razgovor je ovom prilikom vodila pesnikinja i filološkinja književnosti Milica Vučković.
Razgovor je počeo osvrtom na samu ženu kroz istoriju, možda čak i na nedostatak žena u istoriji. Čak i nama bliske žene, bake, prabake, a uskoro i naše majke, ostaju zapamćene uglavnom i samo kao majke, bake i prabake. Od njihovog imena ostaje samo nadimak, a njihovo devojačko prezime se i ne pamti. Pa i sama rodonačelnica jedne od najvećih srpskih dinastija, majka Miloša Obrenovića, u istoriji ostaje zapamćena samo kao Baba Višnja, dok njeno devojačko prezime Urošević jedva ko spominje.
Žene nisu jednako zapisane u istoriji – nisu bile ekonomski, politički i pravni subjekti jako dugo, rekla je Marija Ratković. Koliko još imena postoje koja mi ne znamo, koja su negde u senci, a koja su bila zadužena za neke stvari koje se danas podrazumevaju i na koje žena može da računa”, dodala je Milica Vučković.
Marija se polako osvrnula na svoj život i život istoimene junakinje njenog romana, kao i na njihovo iskustvo sa rakom grlića materice. Čak 90 odsto partnera ostavi svoje partnerke kada se one razbole, ukoliko nemaju decu, a žrtva ove statistike bila je i sama Marija. Tamnu stranu svoje bolesti i sva negativna osećanja Ratkovićeva je prenela kroz protagonistkinju svog romana, koja umesto heroine uzima titulu anti-heroine. Ona svoju junakinju upoređuje sa glavnom junakinjom filma Devojka koja obećava, koji je stupio na velike ekrane iste godine kad i Marijina knjiga.
Koliko god pokušavali da predstavimo super loše ženske likove, uvek se ispostavi da one nisu zapravo loše, već povređene od strane društva. Žene su do te mere naučene da budu poslušne, da ne možemo ni da zamislimo fiktivnu ženu koja je apsolutno loša, zaključila je Marija Ratković.
Koliko je težak život žene pod očekivanjima društva, govori priča o Šefki Hodžić o kojoj je bilo reči. Ona je bila prva žena u Jugoslaviji koja je bila osuđena na smrt 1969. godine. Šefka je žena koja se ničim nije izdvajala od drugih žena, osim po jednoj stvari – nije mogla da ima decu. Ta činjenica navela je da počini nešto o čemu se pisalo po novinama i u nastavcima i što su mnogi nazivali najmonstruoznijim zločinom svih vremena, a to je da je Šefka ubila trudnicu iz susednog sela i iz njene utrobe izvadila dete sa željom da ga čuva kao svoje. Dete je ubrzo preminulo, a Šefka je bila osuđena na smrt, nakon čega se kazna kasnije pretvorila u 20 godina zatvora.
Problem predstavlja nedostatak empatije prema ljudima, a pogotvo ženama, čime se stavlja još veći teret na već težak pritisak društva. Koju god odluku da žena donese, da li ona bila vezana za njenu porodicu, karijeru, ili nju samu, ona će biti osuđivana na ovaj ili onaj način. Čak i u situacijama gde odluka nije ženina, ali ipak ona snosi posledice. Primer je sterilnost usled bolesti, nešto što je i sama Marija doživela.
Jako je strašno meriti čiji je život važniji i ko zaslužuje da postoji, a ko ne. Ako ja sad izlečim celu Srbiju, ako budem toliko bitna da se niko više ne razboli, da li ću onda imati pravo da budem ravnopravna građanka? Da li će iza mojih leđa prestati da se govori da li bi neka želela nerotkinju za svog sina?, upitala je Marija.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
