Moja priča

Zbog ljubavi je u Nišu, a zahvaljujući njemu Nišlije mogu da probaju PRAVE italijanske specijalitete

Roberto Improta je iz Napulja, a u Srbiju ga je dovela pozicija direktora Fiata u Kragujevcu još 2011. godine. Nakon toga radio je i u Delta Holdingu.  Dok je boravio u Srbiji upoznao je Nataliju, devojku iz Niša koja mu je osvojila srce. Upoznao je srpski narod i dobro se uklopio ovde. Srbija i Niš su mu prijali, ali je ipak želeo da oseti duh Italije. Kako drugačije nego preko kuhinje čiji ga miris podseća na njegovu majku i baku. Zahvaljujući njemu i NIšlije mogu da okuse tradicionalnu kuhinju Italije o kojoj svi govorimo i zbog koje svi želimo da posetimo tu zemlju.

Iskustva u ugostiteljstvu ima, već je uspešno vodio tri restorana u Grčkoj. Kaže da je hrana njemu veoma bitna, zapravo u njegovoj zemlji i kod naroda kojem pripada hrana je pored fudbala najvažnija stvar u životu. Otvorio je italijanski restoran u Nišu „Trattoria da Roberto“ koji je za veoma kratko vreme ukusnom hranom osvojio i srca Nišlija.

„Odlučili smo da dođemo u Niš, imamo malu bebu, ovde mi je lepo sa njenim roditeljima. Svi su srećni što smo otvorili ovako nešto u Nišu, jer ovde nemate pravu italijansku hranu. Kažu mi „hvala ti Roberto“.“, rekao je on Niškim Vestima.

Kaže da ne postoji posebna tajna za njihovu ukusnu hranu, već samo poštovanje tradicije u pripremi, stare vekovima. Dodaje da im većina sastojaka koje koriste dolazi iz Italije od vodećih proizvođača začina na tradicionalan način.

„Fokus je na tradicionalnosti. Koristimo brašno iz Napulja iz Italije, ne mogu da vam kažem koje zato što je to tajna, ali naše testo ferementiše 24 sata baš kao što su nekada naše majke radile. To je posebno značajno danas kada je sve više intolerantnih na gluten“, istakao je Roberto.

Oni praktikuju takozvano „sporo kuvanje“, pa tako se recimo hobotnica u paradajz sosu kuva gotovo četiri sata, bolonjeze osam sati, kolenicu kuvaju četiri sata kako bi svi proteini bili apsorbovani. Italijanska kuhinja nije samo pica i pasta, ističe i dodaje da treba probati i druge specijalitete.

„Mi namirnice nabavljamo u Italiji zato što su to drugačiji ukusi, a samim tim je drugačiji i doživljaj hrane. Isto to važi i za vina, i za kafu, gledali smo da upotpunimo ugođaj, da sve bude po originalnim receptima. Da prenesemo navike iz Italije ovde.

Namirnice kupujemo u male porodične kompanije, gde jeste cena veća, ali je kvalitet neuporediv. U Italiji su namirnice zaštićene i garantovan je kvalitet. Na primer ako želite da napravite određenu salamu, to možete da uradite samo od posebne vrste svinja.“, objašnjava.

U Italiji se svi bave kulinarstvom, hrana je veoma ozbiljna stvar, poput religije. Hrana i fudbal su dve najbitnije stvari za svakog Italijana. Svi kuvaju, kuvaju i muškarci. Roberto je imao u porodici sa očeve strane već pretke koji su se bavili ugostiteljsvom i kulinarstvom. Kod njih nema mnogo vrdanja, čak i na ulici kada kupite hranu morate da zanate da je to veoma ozbiljno spremljeno. Oni veoma vode računa o sastojcima, da ono što daju ljudima da jedu bude sveže i kvalitetno.

„U našem meniju imate za sva jela priče kako su nastale, npr priča za karpaćo ili antipastu. Koristimo recept za karbonaru star 500 godina. Lazanja koju pravimo nije smrznuta, pravimo je svakoga dana. Ako dođete recimo u 12h i tražite lazanju mi ćemo vam reći da nemamo, ali ćemo je kasnije imati, zato što se tada kuvala.

Imamo i vrhunskog poslastičara koji je učio od najboljeg kuvara iz Ialije i Francuske pa će vam on spremiti izvrstan tiramisu. Recimo profitarole za koje svi misle da su Francuske, su italijanske.“, rekao je Roberto.

Sve u restoranu je njihove mašte delo. Enterijer je dizajnirala Natalija.

„Želeli smo da restoran ima italijanski šmek i da se osećate kada uđete kao da ste u Italiji. Sve ovde je unikatno, nije tabla koju ste videli u katalogu i uzeli za restoran nego smo je mi dizajnirali i pravili su je za nas. Stolice smo mi dizajnirali, slika koloseuma je naš produkt, sve je ovde naša ideja ništa nije industrijsko i iz kataloga.“, ističe.

Roberto je iznenađen kako su ga Nišlije dobro prihvatile, ali i činjenicom da neverovatno puno ljudi govori italijanski, ili ima naklonost prema Italiji, možda familiju. Često ga pitaju za preporuke, da im objasni šta je iz jelovnika specifično, žele da upoznaju nešto novo i nesvakidašnje. Za naš portal ističe da koriste i kafu koja je među najboljim na tržištu, kafe borbona.

„Kada bi Srbin hteo da otvori srpski restoran u Italiji on bi želeo da napravi pravu autentičnu srpsku kuhinju, ne bi želeo da stavlja mocarelu u burek već sir koji se inače stavlja. To je bila ideja da se italijanska tradicija prenese ovde. Roberto nije želeo da otvara restoran u drugim uslovima, ili će da radi kao što su to radile njegova majka, baka, prabaka, ili neće da radi ništa.“, dodaje Natalija.

Na kraju kroz smeh ističu da ne treba da brinete o kolarojima i stomaku, jer je upravo u sporom kuvanju tajna i njihove vitke linije. Dodaju da recimo pica margarita ima 420 kalorija, dok jedna punjena pljeskavica od 300 grama ima 700 kalorija i to bez lepinje.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Povezane vesti

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
WP Twitter Auto Publish Powered By : XYZScripts.com