Vučić i Lajen označili početak radova na pruzi Niš-Brestovac
Ugovor između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma Strabag AG i Strabag d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze "Auto-puta mira" na deonici Merošina - Merošina 1, potpisan je danas u Donjem Međurovu u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.
Ugovore su potpisali direktor “Koridora Srbije” Aleksandar Antić i direktor ogranka za građevinske poslove firme Strabag Dragan Ršumov. Deonica Merošina – Merošina 1, deo je budućeg auto-puta Niš-Pločnik-Merdare.
Dužina deonice planirane za izgradnju autoputa u prvoj fazi iznosi 32. 6 km na potezu od Merošine kod Niša do Beloljina kod Pločnika.
Deonica je izuzetno kompleksna jer obuhvata šest tunela, 12 mostova i veliki broj nadvožnjaka, podvožnjaka i vijaduktova.
Deonica je podeljena na pet pod-deonica i to: petlja Merošina – petlja Merošina 1; petlja Merošina 1 – petlja Prokuplje (istok); petlja Prokuplje (istok) – petlja Prokuplje (zapad); petlja Prokuplje (zapad) – petlja Beloljin i petlja Beloljin – Pločnik. Vrednost deonice radova od Niša do Pločnika u dužini od 33 kilometara iznosi 255 miliona evra.
Datum početka radova je 1. novembar 2021. godine za 1. pod-deonicu dužine 5,5 km, za koju je danas potpisan ugovor, a izgradnja ostalih pod-deonica ide sukcesivno.
U Donjem Međurovu danas su počeli radovi na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, a početak radova simbolično su, pritiskom na taster, označili predsednik Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Predsednik Vučić je poručio da Niš postaje centar, središte svih balkanskih koridora, balkanskih raskrisnica zahvaljujući EU.
Predsednica EK Fon Lajen je rekla da snažno podržava evropske integracije Srbije.
Ukupna vrednost modernizacije te deonice iznosi 59,9 miliona evra, a 85 odsto se finansira iz bespovratnih sredstava obezbeđenih iz fonda IPA 2015, a 15 odsto budžeta Srbije .
Finansijski sporazum sa Evropskom komisijom za IPA 2015, potpisan je decembra 2016. godine, a planirani rok za završetak radova je jun 2023. godine.
Železnička deonica Niš-Brestovac, pripada južnom delu panevropskog Koridora 10 i od velikog je značaja za regionalni i međunarodni saobraćaj.
Taj projekat ima za cilj razvoj železničke infrastrukture na toj deonici, i to za brzinu do 120 km/h, kao i integraciju najvažnije međunarodne železničke pruge panevropskog Koridora 10 kroz Srbiju, kojoj pripada i deonica Niš-Brestovac.
Projekat podrazumeva rekonstrukciju i modernizaciju donjeg i gornjeg stroja, pojedinih staničnih koloseka i perona, kao i putnih prelaza, zatim rekonstrukciju i modernizaciju vodova (kontaktne mreže) i napajanja električnom energijom, rekonstrukciju i modernizaciju signalno-sigurnosnih i telekomunikacionih instalacija, kao i mostova i propusta, zaštite voda i odvodnjavanja koloseka i stanica.
Postojeća magistralna pruga Beograd-Niš deo je međunarodnog Koridora 10 koji povezuje centralnu i zapadnu Evropu sa Grčkom, Turskom i Bliskim Istokom.
Procenjena vrednost modernizacije čitave pruge Beograd-Niš je oko 1,8 milijardi evra, a dužina pruge je 228 kilometara.
Cilj modernizacije železničke infrastrukture na Koridoru 10 kroz Srbiju je rekonstrukcija postojećih pruga i dogradnja drugog koloseka na deonicama gde su izgrađene jednokolosečne pruge.
Taj zadatak je jedan od državnih prioriteta u izgradnji saobraćajne infrastrukture na teritoriji Srbije.
Modernizovana pruga treba da ispuni zahteve definisane međunarodnim sporazumima (AGC, AGTC, SEECP).
Rekonstruisana i modernizovana pruga za mešoviti putnički i teretni saobraćaj treba da bude opremljena savremenim uređajima ERTMS (ETCS-L 2, GSM-R) i druge karakteristike u skladu sa zahtevima interoperabilnosti (TSI).
Rekonstruisana pruga omogući će da vreme putovanja između Beograda i Niša bude manje od dva časa.
Pored brzine, savremena dvokolosečna pruga omogući će visok nivo bezbednosti, kapaciteta i komfora u prevozu putnika i robe.
Obeležavanju početka radova ove deonice, koja je je deo buduće brze pruge Beograd-Niš-Preševo, prisustvuju i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, ministar za evrointegracije Jadranka Joksimović, direktor Koridora Srbije Aleksandar Antić.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU i da je zabeležila neverovatna napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima.
“EU je izgradila svoje vrednosti koje su inkorporirane u vladavinu prava. Mi znamo da vi radite na tome, to je proces koji traje i u Srbiji i u EU, jer su demokratija i vladavina prava velike vrednosti na kojima se mora raditi svakoga dana. Ciljamo ka tim vrednostima i povezujemo se”,rekla je Fon der Lajen odgovarajući na pitanje da li se zalaže za ulazak Srbije u EU.
Dodaje da kao i u Evropskoj uniji i u Srbiji većina mladih zaslužuje zeleniju, digitalniju i prosperitetniju budućnost, da je dosta toga urađeno, ali da dosta i predstoji.
“Srbija je ta koja pravi i u čijim je rukama razvoj projekata. Ove godine je plan napravljen da se isplati 500 miliona evra. S obzirom na to da projekti dobro napreduju, možemo da uložimo dodatnih 600 miliona evra. To je dokaz da je plan uspešan”.
Predsednik Aleksandar Vučić osvrnuo se na pitanje odnosa Srbije i Prištine, odnosno krize na KiM i istakao da je predsednica EK od ključne važnosti da se napetost smanji i da se vrate dijalogu, te da je EU od početka izgrađena na dijalogu i ekonomskom razvoju, što vodi razumevanju obeju strana, zalečenju rana i konačnom pomirenju, što je dug proces, koji vodi miroljubivoj i obećavajućoj budućnosti.
“Uz zahvalnost za te reči razuma, želim da ponovim da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU”, zaklučio je Vučić.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
