Vreme krsnih slava je, a Srbija je jedina zemlja u svetu koja slavi sveca, zaštitnika porodice. Da je ovaj događaj od posebnog značaja za Srbiju i Srbe potvrđuje i činjenica da je krsna slava pre nekoliko godina pronašla i svoje mesto na Uneskovoj Reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva.
Tradicija proslave krsne slave tako još više dobija na značaju, a koliko to, zapravo, košta porodice koje slave sasvim je druga priča. Prosta računica pokazuje da bez 250 do 300 evra ne može da se proslavi, a konačnu cenu diktira broj gostiju koji sa domaćinom dele radost tog dana.
Oni koji su do sada slavili kažu da su prošli bolje od onih koji se tek pripremaju da slave jer je nepisano pravilo je da proslava posne slave skuplja od mrsne. Domaćice kažu, teže se i priprema.
“Oko 200 do 250 evra je minimum minimuma koji se utroši za slavu, ali ova cifra ponekad zna da bude i veća”, kaže Nišlijka Ljiljana Stojanović. “Ona dodaje da slavu, Svetog Nikolu, koji je tek očekuje, priprema za dvadesetak gostiju, ali dodaje da i pored toga na slavskoj trpezi mora da bude svega u izobilju jer ne slavi se svakog dana”.
Ona dodaje, da su nekada slavu koja je, inače, najrasprostranjenija u Srbiji, obeležavali i po tri dana jer je bilo puno zvanica. Možda je to i neka vrsta tradicije koju je ustanovio gazda Ivko u Ivkovoj slavi Stevana Sremca.
“Dolazila nam je rodbina, prijatelji, drugovi dece”, nabraja Ljiljana. “Sada se taj broj smanjuje. Drugovi dece dođu na kolače i na kafu pa je malo lakše, a manji je broj gostiju i za slavskim stolom”.
Nepisano pravilo da se mrsna slava piprema lakše a i jevtinija je. Mogućnost kombinacija namirnica je veća za razliku od posne slave.
“Posne slave su skupe”, dodaje Ljiljana. “Samo za ribu, a kupujemo nekoliko vrsta moramo da damo preko 100 evra, a ona po pravilu poskupi u vreme posta. U to spada i priprema iste, a to više ne radimo u kući, već damo onima koji se time bave. Jeste lakše za nas koji živimo u stanovima, ali svaka olakšica košta”.
Posna slava znači puno đakonija na stolu, počev od maslinki, pečuraka, puno morskih plodova, puno svega i svačega, a najviše oraha. Samo kilogram oraha košta, sada već, oko 1000 dinara, a bez dva kolograma ne mogu da se naprave sitni kolači. Kada se sve stavi na papir cifra se već penje na nekih 200 evra.
“Na sve to mora da se doda još i slavski kolač i dolazak sveštenika”, kaže naša sagovornica.
Ni kupovina pića nije zanemarljiv izdatak koji ponovo raste.
“Sve zavisi od toga koliko gostiju imate, ali bez obzira na to koliko će sve da se utroši, mora da se ima u kući”, dodaje Nišlijka Marina Stojković u čijoj se porodici, takođe, obeležava krsna slava.”Kupujemo puno ribe, oraha, suvog voća, a to je sve skupo”.
Ako je za utehu, na sav ovaj trošak, oni koji slave sada mogu da se svrstaju u čuvare srpske tradicije i kulturne baštine.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
