Vodenica „Kamenica“ ima 90 vlasnika, njih desetoro je obnavljaju

Vlasnici su najpre uklonili staru trešnju koja je pala i polomila veliki deo krova, a sada prikupljanju materijal neophodan da postave novi krov i obnove dve prostorije koje su vodeničari nekada koristili da se ugreju i odmore.

Vlasnici, uglavnom meštani Marine Kutine, kazali su da ne mogu da dozvole da dozvole da pred njima propadne vodenica izgrađena još u 17. veku i sa ponosom pokazuju sačuvani dokument u kome piše da je “Kamenica“ prvu dozvolu za korišćenje vode iz Kutinske reke dobila 1878. godine, ali da je izgrađena 200 godina ranije.

Svetlana Marković, jedna od vlasnica, rekla je da bi vodenicu rekonstruisali brzo kada bi se svi vlasnici angažovali, međutim, samo njih desetoro, od 90 vlasnika, sada je uključeno u radove.

„Ostali ne mogu ili neće iz najrazličitijih razloga. Neki su bolesni, neki žive daleko, a neki jednostavno neće, ali se vlasništa ne odriču“, rekla je Marković.

Prema njenim rečima, ranije, dok je vodenica mlela i imala manji broj vlasnika tako nije bilo. Svi vlasnici zajedno su brinuli o vodenici i zajedno mleli. Uprkos neslozi, dodala je Marković, njih desetak vlasnika rešeni su da „Kamenicu“ sačuvaju od propadanja.

“Želimo da sačuvamo vodenicu za naše potomke, ali i za putnike namernike i turiste. Ljudi prolaze i žele da svrate, da pokažu deci kako se nekad mlelo žito. Bilo bi lepo kada bismo uspeli da obnovimo čitav prostor pored reke, da služi za odmor i izlete“, istakla je Marković.

Slobodan Jovanović iz Marine Kutine, takođe jedan od vlasnika vodenice, da je to selo nekada imalo čak 12 vodenica i sve su radile do 80-tih godina prošlog veka.

Kukuruz i pšenicu, dodao je Jovanović, u kutinske vodenice na mlevenje donosili su ne samo stanovnici sela na području Gadžinog Hana već i stanovnici sela iz okoline Leskovca i Niša.

„Tada su se u ovim našim krajevima namnožile divlje svinje i ljudi su prestali da sade kukuruz. Nema nikakve svrhe da se sadi, jer ga divlje svinje pojedu pre berbe. Osim „Kamenice“ koja ima četiri vodenična kamena, radi i jedna manja sa jednim kamenom“, izjavio je Jovanović.

Prema njegvim rečima, u „Kamenici“ sada ljudi uglavnom melju kukuruz za proju i kačamak.

„Kukuruzno brašno koje se dobija u vodenicama mnogo je ukusnije od onog koje se dobija mlevenjem u električnim mlinovima, jer vodnični kamen samelje zrno i sačuva sve njegove hranljive sastojke“, istakao je Jovanović.

On je kazao da se „Kamenica“ pročula na jugu Srbije i kao vodenica koja pomaže deci koja imaju probleme sa govorom, tako da ima i onih koji tu dolaze kako bi probali da pomognu svojoj deci tako što bi im pekli hleb od brašna samlevenog na tom mestu.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.