Vladimir Vučković: Vreme je jedini i apsolutni gospodar naših života

Roman „Srodne duše“, prema njegovim rečima, govori o čovekovoj neprekidnoj i večitoj potrebi za srodnom dušom. Traganje za srodnom dušom, pisac je označio kao jednu od mogućih suština čovekovog postojanja na zemlji.

Roman postavlja niz važnih pitanja, a glavno je da li medju ljudima uopšte može da postoji srodnost duša?

„Čak i ako ne bude našao srodnu dušu, shvati da se možda i prevario, čovek je zadovoljan, otvorio je svoju dušu, naročito u vremenu sveopšte usamljenosti i svakovrsne otuđenosti kada se duše teško otvaraju i emocije još teže oslobađaju. Čak i izgubljena duša traži srodnu dušu, iako je svesna da je njena sopstvena duša pustinja“, rekao je Vučković.

Teme ljubavi i neprekidnog traganja za srodnom dušom prožimaju se i kroz njegove prethodne knjige. Ali ne samo o tome, Vučković svojim pripovedanjem rekonstruiše i određene istorijske trenutke i dočarava duh vremena o kome piše. U njegovim knjigama likovi su uglavnom obični, mali ljudi sa Juga Srbije. Tako su likovi koje je u svojim delima oživeo Vladimir Vučković „tragali“ za srodnom dušom i u „Niškim pričama“, „Zaplanjskim pričama“, ali i u romanu „Vrana u paunovom perju“.

„U romanu „Vrana u paunovom perju“ jedna od tema je i srodnost duša, ali i ljubav tadašnjeg kneza Milana Obrenovića sa jednom Nišlijkom. To je bila njegova najveća ljubav, a meni je bilo žao da ta priča ne ugleda svetlost dana. Tako je otrgnuta od zaborava. Na jednoj strani sam hteo da kažem istinu o jednom važnom vladaru, jer je Milan Obrenović veoma bitan za nezavisnost Srbije, ali i za stvaranje moderne srpske države. On je važan i za grad Niš jer ga je oslobodio od Turaka i kasnije, od jedne orijentalne kasabe napravio moderan evropski grad i dao mu pečat koji danas ima. Ne treba zaboraviti da je Niš grad svetske kulturne baštine“, rekao je Vučković na Kulturnom dnevniku RTS.

Osim o ljubavi, srodnosti duša i istorijskim činjenicama, Vladimir Vučković u svojim romanima i pričama tematizuje život Juga Srbije i njegovog Niša i na taj način ih čuva od zaborava.

„Niš je poznat i kao “Kapija Stare Srbije”, odnosno, važan grad za prostor koji se nekada nazivao “Starom Srbijom”, a koji je pomalo zaboravljen. U svojim knjigama posebnu pažnju obratio sam na dva perioda istorije Niša, a to sam nazvao “velikim potresom smene civilizacija”. To je period prelaska iz turske okupacije u slobodno srpsko društvo 1878. godine i, kasnije, prelazak iz građanskog u komunističko društvo 1944. godine. O posledicama ta dva perioda na grad Niš, ljude i vreme pišem, kako u književnosti, tako i u istoriografiji“, objasnio je Vučković.

On je poručio i da su ljubav i srodnost duša neuništive i da se naročito pojačavaju u kriznim situacijama jer priroda uvek postavlja nova iskušenja pred čovekom.

„Jedna od kriznih situacija koju sam opisao u romanu “Srodne duše” je rat 1999. godine. To je jedna nepravda koja je učinjena Srbiji tada, a poznato je da je nepravda osećanje koje u čoveku najduže ostaje. Takva krizna situacija je i ova sadašnja, sa virusom korone, ljudi se zatvaraju, okrenuti su sebi… Međutim, traganje za srodnom dušom postoji i u kriznim i teškim situacijama. Poznato je da bitku dobija samo onaj ko je čvrsto odlučio da je dobije. Ali, da bi čovek pronašao srodnu dušu mora da pobedi i sopstvene probleme koji su u ovim vremenima prilično izraženi, a to su sujeta, mržnja, zavist i pohlepa. Jedna od poruka romana „Srodne duše“ je i da je vreme jedini, apsolutni i večiti gospodar naših života“, rekao je Vučković u „Kulturnom dnevniku“.

Pročitajte još…

“SRODNE DUŠE” – novi roman Vladimira Vučkovića koji vas neće ostaviti ravnodušnim

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.