„Zašto ćutite, oče igumane?“, jedva čujnim glasom, pitao je Dragoslav. Dugo su sedeli ispred konaka manastira Sv. Arhangela bez reči. Tamo, prema Prizrenu, videla se nejasna svetlost. Iguman je samo duboko uzdahnuo, ustao i ušao unutra. Vratio se obučen u crni vuneni džemper. Iako je bio kraj jula, u kanjonu Bistrice, uveče se osećala oštra … Continue reading Vladimir Vučković: “Bistrica”