Stari Niš

Vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji sa čak 16 soba i dalje svojim izgledom mami poglede prolaznika

Svoju graditeljsku ekspanziju grad Niš doživljava tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka. Životna koncepcija nove građanske elitetog doba, nastale od bogatih trgovaca, industrijalaca, ali i ljudi na vlasti i intelektualaca promenila se vremenom.

U Nišu je sa odobravanjem prihvaćena zapadnjačka kultura, njen način života, pa i savremeni arhitektonski pravci i urbanistička rešenja. Niš kao centar Moravske banovine postaje prava graditeljska meka jer kao nigde u Jugoslaviji nije se gradilo toliko objekata javne i privatne namene kao u našem gradu.

„Kao administrativni, ekonomski, politički, pa i kulturni centar morao je da ima i deo za odmor i relaksaciju, te se uporedo sa gradom razvija i Niška Banja. U period izmedju dva rata u banji su izgrađene skoro sve velelepne vile Niške Banje. Bilo je tako popularno da vidjeniji ljudi onog doba provode vreme u njoj ali i da izgrade po neki svoj letnjikovac. Jedna od tih vila bila je letnjikovac porodice poznatog niškog apotekara Dragutina Veličkovića“, podseća istoričar Vladimir Jovanović.

Zgrada je sagrađena 1935. godine. Zidana u duhu eklekticizma – mešavina više istorijskih stilova romanika, venecijanska gotika.

„Posebnu vrednost joj daje rešenje prostrane terase drugog sprata sa karakterističnim mavarskim elementima – krunište kao na mavarskim tvrdjavama, kao i kupola. Vila je bila neuobičajenih oblika i detalja za arhitekturu jugoistočne Srbije tog perioda. Investitor je želeo da njegova vila u Niškoj Banji bude sagrađena sa dekorativnim elementima kakve ima zgrada direktora Češke banke Riharda Škarke u Beogradu. Zgrada koja je 1927.godine proglašena kao vila sa najlepšom fasadom. „, ističe Jovanović.

Prema rečima naslednika kuća je imala 11 spavaćih soba na višim etažama.

U prizemlju se nalazila apoteka, kabinet, salon, trpezarija, kuhinja i hol“, ističu.

Originalni crtež istočne (ulične) fasade; Foto: privatna arhiva

Oni kažu da nije tačno uvraženo mišljenje da je projekat nacrtan samo na jednom listu papira u razmeri 1:100“. U porodičnoj arhivi se nalazi projekat sa osnovama, fazadnim izgledima i razrađenim detaljima fasadne plastike u prikladnim razmerama, kažu za Niške Vesti.

„Apotekar Veličković  nije bio zadovoljan kvalitetom izvedenih radova pa je zbog pojedinih radova vodio sudske sporove protiv izvođača građevinskih radova.

Foto: arhiva Grada Niša

„Prema zamisli projektanta kuća je izvedena tako da je bila uvučena u parcelu i okružena baštom. Кasnijim prosecanjem ulica smanjena je bašta, a kuća je izašla na ulicu“, objašnjava Vladimir Jovanović.

Apotekar Dragutin Veličković se školovao u Beču, po povratku se oženio devojkom iz bogate niške porodice poljskom Jevrejkom Teodorom, koja je bila predsednica pododbora udruženja „Кnjeginja Zorka“ u Nišu. Njenom inicijativom izgrađen je spomenik izginulim braniocima Niša na putu kod Niške Banje u oslobodilačkim ratovima 1914. do 1918. godine.

Foto: Arhiva Grada Niša

Dragutin je imao  apoteku u centru Niša, na mestu nekadašnje Robne kuće Beograd. Imao je četvoro dece pa ne čudi da je kuća imala šesnaest soba. U kući je bilo mokrog čvora.

Iako se priča da je kuća imala centralno grejanje i lift, naslednici kažu da to nije tačno. Imala je 16 dimnjačkih kanala koji su služili za zagrevanje prostorija. Čaršijske su priče i da je na vrhu kuće bio gromobran od zlata od 1,7 kg, kažu Milica i Vladan Radić, koji trenutno sa ćerkom, odnosno čukun unukom apotekara Veličkovića, žive u toj kući.

„Porodica Veličković je kao i mnogobrojne porodice predratnih preduzetnika u toku i posle drugog svetskog rata preživela pravu golgotu. Vrativši se iz zarobljeništva Dragutin ostaje bez velikog dela svog imetka i privatne prakse u apotekama. Ostaje i bez jednog svog starijeg sina Slobodana koji je kao oficir kraljeve vojske poginuo u ratu. Drugi sin Momčilo je bio u partizanima i kao farmaceut nastavio praksu ali u državnoj apoteci prvo u Peći a kasnije u Nišu. Deda Dragutin živi u vili skromno sve do svoje smrti 1965. godine. U vili danas živi Dragutinov unuk poznati niški dr. Lale Veličković sa porodicom. Iako delimično narušenog izgleda što zbog zuba vremena i prepravkama na zgradi, vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji je odlukom države 2007.godine proglašena za spomenik kulture“, piše Vladimir Jovanović.

Pored Veličkovićeve vile, u centralnom delu Niške Banje iz tog perioda posebno se izdvajaju i vile Ristića, Dragiše Cvetkovića, Čavdarevića, Teokarevića, „Toplica“, vila „Jela“, poznata kao Kraljeva vila i druge.

Izvor: Vladimir Jovanović FB strana

*Tekst je izmenjen nakon reakcije naslednika Milice i Vladana Radića, inače diplomiranih arhitekata, koji trenutno žive u toj kući.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.

Ključne reči

Povezane vesti

Jedan komnetar

  1. Bas smo komentarisali ja i drug iz Kragujevca,kada smo pre neki dan bili u Niskoj banji,ovu vilu,koliko je lepa i koliko bi bilo lepo da se obnovi fasada,tada bi zasijala u punom sjaju

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button
Close