Vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji sa čak 16 soba i dalje svojim izgledom mami poglede prolaznika

Svoju graditeljsku ekspanziju grad Niš doživljava tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka. Životna koncepcija nove građanske elitetog doba, nastale od bogatih trgovaca, industrijalaca, ali i ljudi na vlasti i intelektualaca promenila se vremenom.

U Nišu je sa odobravanjem prihvaćena zapadnjačka kultura, njen način života, pa i savremeni arhitektonski pravci i urbanistička rešenja. Niš kao centar Moravske banovine postaje prava graditeljska meka jer kao nigde u Jugoslaviji nije se gradilo toliko objekata javne i privatne namene kao u našem gradu.

„Kao administrativni, ekonomski, politički, pa i kulturni centar morao je da ima i deo za odmor i relaksaciju, te se uporedo sa gradom razvija i Niška Banja. U period izmedju dva rata u banji su izgrađene skoro sve velelepne vile Niške Banje. Bilo je tako popularno da vidjeniji ljudi onog doba provode vreme u njoj ali i da izgrade po neki svoj letnjikovac. Jedna od tih vila bila je letnjikovac porodice poznatog niškog apotekara Dragutina Veličkovića“, podseća istoričar Vladimir Jovanović.

Zgrada je sagrađena 1935. godine. Zidana u duhu eklekticizma – mešavina više istorijskih stilova romanika, venecijanska gotika.

„Posebnu vrednost joj daje rešenje prostrane terase drugog sprata sa karakterističnim mavarskim elementima – krunište kao na mavarskim tvrdjavama, kao i kupola. Vila je bila neuobičajenih oblika i detalja za arhitekturu jugoistočne Srbije tog perioda. Investitor je želeo da njegova vila u Niškoj Banji bude sagrađena sa dekorativnim elementima kakve ima zgrada direktora Češke banke Riharda Škarke u Beogradu. Zgrada koja je 1927.godine proglašena kao vila sa najlepšom fasadom. „, ističe Jovanović.

Prema rečima naslednika kuća je imala 11 spavaćih soba na višim etažama.

U prizemlju se nalazila apoteka, kabinet, salon, trpezarija, kuhinja i hol“, ističu.

Oni kažu da nije tačno uvraženo mišljenje da je projekat nacrtan samo na jednom listu papira u razmeri 1:100“. U porodičnoj arhivi se nalazi projekat sa osnovama, fazadnim izgledima i razrađenim detaljima fasadne plastike u prikladnim razmerama, kažu za Niške Vesti.

„Apotekar Veličković  nije bio zadovoljan kvalitetom izvedenih radova pa je zbog pojedinih radova vodio sudske sporove protiv izvođača građevinskih radova.

„Prema zamisli projektanta kuća je izvedena tako da je bila uvučena u parcelu i okružena baštom. Кasnijim prosecanjem ulica smanjena je bašta, a kuća je izašla na ulicu“, objašnjava Vladimir Jovanović.

Apotekar Dragutin Veličković se školovao u Beču, po povratku se oženio devojkom iz bogate niške porodice poljskom Jevrejkom Teodorom, koja je bila predsednica pododbora udruženja „Кnjeginja Zorka“ u Nišu. Njenom inicijativom izgrađen je spomenik izginulim braniocima Niša na putu kod Niške Banje u oslobodilačkim ratovima 1914. do 1918. godine.

Dragutin je imao  apoteku u centru Niša, na mestu nekadašnje Robne kuće Beograd. Imao je četvoro dece pa ne čudi da je kuća imala šesnaest soba. U kući je bilo mokrog čvora.

Iako se priča da je kuća imala centralno grejanje i lift, naslednici kažu da to nije tačno. Imala je 16 dimnjačkih kanala koji su služili za zagrevanje prostorija. Čaršijske su priče i da je na vrhu kuće bio gromobran od zlata od 1,7 kg, kažu Milica i Vladan Radić, koji trenutno sa ćerkom, odnosno čukun unukom apotekara Veličkovića, žive u toj kući.

„Porodica Veličković je kao i mnogobrojne porodice predratnih preduzetnika u toku i posle drugog svetskog rata preživela pravu golgotu. Vrativši se iz zarobljeništva Dragutin ostaje bez velikog dela svog imetka i privatne prakse u apotekama. Ostaje i bez jednog svog starijeg sina Slobodana koji je kao oficir kraljeve vojske poginuo u ratu. Drugi sin Momčilo je bio u partizanima i kao farmaceut nastavio praksu ali u državnoj apoteci prvo u Peći a kasnije u Nišu. Deda Dragutin živi u vili skromno sve do svoje smrti 1965. godine. U vili danas živi Dragutinov unuk poznati niški dr. Lale Veličković sa porodicom. Iako delimično narušenog izgleda što zbog zuba vremena i prepravkama na zgradi, vila apotekara Veličkovića u Niškoj Banji je odlukom države 2007.godine proglašena za spomenik kulture“, piše Vladimir Jovanović.

Pored Veličkovićeve vile, u centralnom delu Niške Banje iz tog perioda posebno se izdvajaju i vile Ristića, Dragiše Cvetkovića, Čavdarevića, Teokarevića, „Toplica“, vila „Jela“, poznata kao Kraljeva vila i druge.

Izvor: Vladimir Jovanović FB strana

*Tekst je izmenjen nakon reakcije naslednika Milice i Vladana Radića, inače diplomiranih arhitekata, koji trenutno žive u toj kući.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.