Velika rekonstrukcija Niške tvrđave 1716-1717. godine

Tvrđava je ovom prilikom teško stradala i bila je maltene potpuno uništena. Otomanski hroničari pozitivno govore o načinu na koji su Habsburzi utvrdili Niš, pa kažu da su nevernici (hrišćani) Niš utvrdili u skladu sa svojim planovima i po svom dizajnu, ali da je tvrđava bila izuzetno jaka.

Sultan Mustafa II u Niš je došao 1696. godine i videvši da je tvrđava potpuno razrušena naredio je da se hitno obnovi. Spora birokratija osmanskog carstva je to naređenje sprovela tek 1702. godine kada je rekonstrukcija pokušana pod vođstvom Mehmed Age. Ova rekonstrukcija završila se spektakularnim neuspehom a Mehmed Aga je jedva spasio živu glavu.

Narednih deceniju i po Tvrđava je provela u ruševinama. Tek 1716, zajedno sa pripremom za novi rat sa Habsburzima osmansko carstvo rešilo je da ponovo pokuša obnovu niške tvrđave.

Rekonstrukcija je dodeljena Halil Paši a već početkom 1716. Porta u Niš šalje tim eksperata čiji je zadatak bio da utvrde stanje u kom se nalazi tvrđava. U njihovom izveštaju se navodi da je tvrđava maltene potpuno srušena i da je neophodno da se ponovo izgradi, ali da to treba uraditi po stanju na terenu i planovima koji su od ranije poznati (oni austrijski).

„Odlučeno je da na tvrđavi ukupno radi 500 radnika, ali da to ne bude okalna radna snaga, već da drugi gradovi daju svaki po određeni broj radnika. Dnevnica fizičkog radnika bila je 18 akči. Na tvrđavi su radili i specijalizovani majstori i to 50 zidara, 60 pekara kreča , 100 stolara svi sa dnevnicama od po 30 akči. I na kraju glavni arhitekta iz Istanbula čije nam ime nije poznato, sa platom od 80 akči dnevno“, kaže za Niške Vesti Nenad Petrović, niški hroničar.

Za potrebe obnove tvrđave korišćeno je skoro 670 vučnih kola za transport građevinskog materijala, a nabavljeno je i 2500 drvenih lopata, 1000 krampova, 2500 vreća i 200 kantara gvožđa.

Postavljanjem Halil Paše za muhafiza Beograda došlo je do određenih odlaganja, a posao rekonstrukcije preuzeo je Hadži Abdurahman Aga. Utvrđeno je da je za rekonstrukciju potrebno 36 000 komada drvene građe, od kojih je 3000 već bilo dostupno, pa se pristupilo nabavci potrebnih 33 000 komada. Ovi šaranpoli korišćeni su za izgradnju 4 velike kapije, 4 male poterne kapije i 8 kula motrilja .

Rekonstrukija je po naređenju Abdurahman Age počela 23. novembra 1716. godine a bila je završena do 7. aprila 1717. godine. Ovako velika rekonstrukcija svedočila je o značaju Niša u ovo doba.

Na posletku glavna otomanska vojska koja je u Jedrenu čekala dugo vremena, 12. Juna 1717. godine krenula je put Beograda kako bi Halil Pašin pohod na Austriju mogao da počne.

Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.