Navršilo se 15 godina od kada je vladika Nikolaj Velimirović, „jednodušnom jednoglasnom saborskom odlukom“ Svetog arhijerejskog sabora SPC kanonizovan za sveca. To se dogodilo 19. maja 2003. godine čime je krunisan proces njegove rehabilitacije i sakralizacije. Svečana kanonizacija obavljena je u Hramu Svetog Save na Vračaru, u Beogradu, 24. maja 2003. godine.
Povodom obeležavanja ovog značajnog jubileja Centar “Preobraženje” iz Niša organizuje veče posvećeno životu i delu vladike Nikolaja, u petak 25. maja u crkvi Svete Petke u Nišu. Reč je o muzičko-scenskom programu koji je deo velikog projekta „Razvoj svesti o značaju tradicionalnih i kulturnih vrednosti”.
“Ovo je naš skroman doprinos obeležavanju godišnjice 
proglašenja za sveca jednog velikog čoveka značajnog za srpski narod. Dugo je postojao otklon prema verskom životu, tradiciji i običajima srpskog naroda. Naša težnja je da oživimo dela značajnih domaćih autora, kako iz domena pisane reči, tako i iz domena muzike, ali i da veći broj mladih aktiviramo da se priključe u kulturna dešavanja, da se stimulišu i otvore ka izvornim tradicionalnim vrednostima”, kaže Mirjana Marković iz Centra “Preobraženje.
Publici će biti predstavljena tri segmenta iz filma o vladiki Nikolaju Velimiroviću, između kojih će Stefan Mladenović, glumac Narodnog pozorišta iz Niša, govoriti izabrane tekstove iz dela Svetog Nikolaja. Muzički deo upotpuniće učenici srednje Muzičke škole iz Niša.
“Nastupiće mladi izvođači koji će izvesti klasična dela domaćih i ruskih autora. Publika će imati priliku da čuje i dela Johana Sebastijana Baha koji je poznat po kompozicijama koje imaju duhovni karakter”, navodi Marković.
Organizator programa je Centar „Preobraženje“ u saradnji sa crkvom Sveta Petke i GO Palilula.
Program počinje u 19 časova, a ulaz je slobodan.
Nikolaj Velimirović, episkop, teolog, nacionalistički ideolog i svetac
Nikolaj Velimirović (4. januar 1881 – 18. mart 1956) je bio episkop Srpske pravoslavne crkve, hrišćanski teolog i nacionalistički ideolog.
Školovan na Zapadu u mladosti je bio veliki zastupnik liberalnih ideja i ekumenizma. Osnivač je desničarske političke ideologije svetosavskog nacionalizma. Smatra se duhovnim inspiratorom Ljotićeve organizacije “Zbor”, a često je bio kritikovan i zbog antisemitskih stavova.
Centralno mesto u Velimirovićevim razmišljanjima činila je kritika humanizma, evropske civilizacije, materijalističkog duha i sl. O Evropi je mislio kao o velikom zlu kojeg se treba čuvati. Prezirao je njenu kulturu, nauku i progres.
Episkop Nikolaj je bio duboko očaran srpskom prošlošću nemanjićkog perioda pa je ona, prema njegovom mišljenju, trebalo da bude paradigma nove srpske stvarnosti.
Smatran je izdajnikom i saradnikom fašista, te mu je u periodu posle Drugog svetskog rata oduzeto državljanstvo, zbog čega je emigrirao u Ameriku i tamo nastavio crkveni i politički rad.
Njegovo ime stavljeno je na nezvaničnu listu autora čija se dela nisu mogla objavljivati u zemlji, što je trajalo do kasnih 1980-ih.
Iz ovoga vremena potiču njegova dela „Kasijana“, „Zemlja Nedođija“, „Žetve Gospodnje“, „Divan“ i njegovo poslednje, nedovršeno delo „Jedini Čovekoljubac“. Iz Amerike je slao materijalnu pomoć srpskim pravoslavnim manastirima u Jugoslaviji.
Vladika Nikolaj je u Americi povremeno i predavao: u privremenoj srpskoj bogosloviji u manastiru Sv. Save u Libertivilu, u njujorškoj Akademiji Sv. Vladimira i u ruskim bogoslovijama Svete Trojice u Džordanvilu i Sv. Tihona u Saut Kananu, u Pensilvaniji. U ovoj poslednjoj ga je i smrt zatekla 1956. godine. Iz manastira Sv. Tihona prenet je zatim u manastir Svetog Save u Libertivil i sahranjen kraj oltara crkve.
Mošti vladike Nikolaja prenete su u Srbiju 12. maja 1991. godine, u danima kada je otpočinjao rat na teritoriji bivše Jugoslavije. Njegovi posmrtni ostaci su preneti iz Libertivila u Lelić, gde je sahranjen u crkvi, koja je njegova zadužbina.
Srpska pravoslavna crkva ga od 2003. godine, kada je kanonizovan, slavi kao svetog Nikolaja Žičkog.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
