Upornost kao vrlina najčešće odlikuje one koji su na svom životnom putu nailazili na razne prepreke, ali na kraju zahvaljujući njoj uspeli da ispune sve usputne ciljeve. Ova osobina uglavnom je svojstvena sportistima i onima koji su od malih nogu sebi zacrtali uspeh u određenoj oblasti života. Takvi primeri, kada je u pitanju naša država, mogu se pronaći u gotovo svakom gradu, selu, varošici… Ipak, raduje činjenica da oni koji privremeno napuste svoje rodno mesto, imaju želju da se jednog dana tu i vrate.
Aleksandar Jovanović je golman iz Niša, koji se u svojoj karijeri susretao sa mnogim preprekama i poteškoćama ali je iz svega uspeo da izađe jači, a kao nagrada za trud i upornost usledilo je mesto među stativama jednog Danskog kluba ali i nacionalnog tima Srbije.
Nišlija je do svog omiljenog tima, niškog Radničkog, došao zaobilaznim putem, preko Banjice, gde je nastupao za Rad, Palić i Donji Srem, gde se borio za egzistenciju.
Dolaskom novog trenera u FK Rad, za tada 23-godišnjeg Aleksandra su počeli problemi. Strateg „gradjevinara“ odvojio ga je od tima, jasno stavivši do znanja da ne računa na golmana koji je u timu proveo šest godina. Jovanović je još na Banjici, pokazivao na trenutke kakva ga blistava karijera očekuje. Ljubitelji fudbala pamte ga kao igrača koji je ušao sa klupe u meču protiv Crvene zvezde 2012. godine, nakon isključenja golmana Rada Filipa Kljajića. Jovanović je tada bio najzaslužniji što je Rad ostao neporažen (1:1).
Nakon šest godina na Banjici, uz privremenu selidbu na Palić gde je sticao dragocene minute, Jovanović se uputio u Pećince, potpisao je za Donji Srem, od tog transfera očekivao je da pokrene njegovu karijeru, ali je ponovo došao u situaciju da se bori za egzistenciju, jer i dan danas nije dobio kompenzaciju za vreme provedeno u Donjem Sremu.
Početkom sezone, 2015/16 kada je Radnički napustio golman Milan Borjan, koji je polusezonu ranije začarao gol Nišlija, „Meraklije“ su sa zebnjom čekale da vide šta će to doneti novi golman, a Jovanović im se odužio na najbolji mogući način! Skinuo je penal Crvenoj zvezdi na Marakani. Šut Katajija u sudijskoj nadoknadi tog trećeg kola naglasio je kakva sudbina očekuje Jovanovića, a svoju klasu potvrdio je već u sledećem meču kada je odbranio penal i u pobedi u Gornjem Milanovcu.
“Dolaskom u Radnički ispunio sam svoj san, branio sam u timu koji volim. Vreme provedeno na Čairu je najlepše u mojoj karijeri i mogu već sada da obećam navijačima da moja priča sa Radničkim nije gotova. Kad god mi vreme to bude dozvolilo biću gost Čaira, kao navijač, a gotovo je sigurno da ću se u budućnosti i kao igrač vratiti na Čair” kaže Jovanović.
Posle 32 godine Radnički je dobio reprezentativca u seniorskoj selekciji Srbije. Nakon Dragana Stojkovića Piksija, koji je poziv u reprezentaciju naše zemlje dobio kao fudbaler Radničkog, istim putem krenuo je i Jovanović.
Sjajne partije na Čairu donele su mu i vizu za Dansku. Kada je došlo vreme da napusti klub za koji je navijao od malih nogu Jovanović je priznao da mu je žao što se to dešava nakon samo jedne sezone i da oseća da bi mogao još da da klubu, ali ostaje nada da će jednog dana i tu svoju misiju ispuniti. Ipak, Aca nije ostao “dužan” svom Radničkom, jer je tada klubu obezbedio finansijsku injekciju koja je znatno pomogla u njegovom funkcionisanju.
Jovanović ističe da uprkos svim problemima ništa ne bi menjao u svojoj karijeri, jer ga je to dovelo tu gde je danas.
“Ne bih menjao moje detinjstvo u Nišu i odrastanje u Beogradu gde sam živeo sam od svoje 15. godine, kada sam potpisao za Rad. To me je naučilo da vrednujem prave stvar u životu. Bilo je teških profesionalnih trenutaka koji su se prenosili na privatan život, ali jedno je sigurno – u teškim momentima uvek sam verovao da bolji dani za mene dolaze i uvek sam radio naporno i više, ma šta god se dešavalo oko mene, a moj život se mnogo promenio u proteklih nekoliko godina.” dodaje on.
Pored upornosti i istrajnosti kao ključnih osobina koje sigurno vode ka uspehu, veoma je važna i vera u sebe. To niškom golmanu nikada nije manjkalo, a sigurno je to proverena kombinacija koja ga je dovela i do naše nacionalne selekcije.
“Nikada nisam sumnjao u sebe, znao sam da će poziv u reprezentaciju doći pre ili kasnije. Vredno sam radio, a tako ću i nastaviti. Nikada nisam krio da sam navijač Radničkog i najviše mi je drago što sam poziv Muslina dobio kao igrač Radničkog jer je dosta teže do reprezentacije doći iz unutrašnjosti Srbije.”
Kako je sa Čaira otišao kao veliki miljenih ovdašnjih navijača – Meraklija, ne čudi ni reakcija danskih navijača na njegove odbrane i respektabilni odnos prema klubu. Vrlo brzo, ali sigurno i sasvim zasluženo, Aca je postao miljenik i u svojoj novoj sredini. Njegovo ime se skandira na utakmicama, Danci od njega često traže autogram, fotografiju, dres…
“Skandiranje navijača je nešto najlepše što doživljavam ovde, zaista me dosta motiviše i drago mi je da sam stvorio blizak odnos sa njima. Teško je da stranac probudi pažnju Danaca, specifičan su narod koji se dosta razlikuje od ostatka Evrope. Lepo je šetati ulicama Orhusa jer me podseća na moj Niš. Gradovi su slične veličine, oba imaju dušu, ljudi su kulturni, stalno pitaju za autogram ili sliku i uvek mi pružaju podršku, što mi jako prija i trudim se da uvek odvojim vremena da ih maksimalno ispoštujem i na taj način uzvratim podršku.” kaže Jovanović.
On trenutno uživa u poštovanju Danaca koje je u potpunosti zaslužio, a svaki slobodan trenutak koristi za kontakte sa svojim Nišlijama. Aca Jovanović bio je i ostao veliko ime na Čairu, neko ko je uvek u prvi plan stavljao lokalne vrednosti, a publika je to uvek umela da ceni. Upravo oni se nadaju da će se jednog dana zaista vratiti i ponovo stati među stative “niškog Reala” i sa šalom Meraklija na mreži ispisati nove stranice klupske istorije.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
