Jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u Nišu, marketinški stručnjak, osnivač nezavisnih medija, producent dokumentarnih filmova i organizator niškog sajma automobila, dao je intervju za časopis “Ogledalo” iz Čikaga koji prenosimo u celosti.
Da možete, kakav biste savet dali sebi na početku svog profesionalnog puta?
Pošto sam potekao iz siromašne radničke porodice, veoma mlad ostao bez oba roditelja, morao sam da svoj profesionalni put gradim sam. Tri godine sam čistio ulaze tri stambene zgrade da bismo, posle smrti oca, majka i ja mogli da preživimo. Tada sam se, kao jedanaestogodišnjak, zarekao da ću celog života raditi i da nikada više nećemo da trpimo gladni. Verovatno bih opet isto učinio. A što se saveta tiče, možda bih sebi preporučio da malo manje verujem ljudima. U nekoliko navrata sam se opekao, ali ne zameram, čak sam zahvalan. Da nije bilo toga, ne bih ojačao i bio to što jesam danas. Mislim da sve što se čoveku u životu desi, desi se sa razlogom. Ako to prihvatimo, onda možemo iz svega da izvučemo pouku, da usvojimo ono što je dobro, a odbacimo loše.
Kome dugujete najveću zahvalnost za ono što ste danas?
Svojim roditeljima što su mi usadili dobre ljudske vrednosti; majci koja se mučila sama, kada mi je otac umro, da me izvede na pravi put. Oni su mi postavili temelje, a ja sam dograđivao, nekad sa boljim, nekad sa lošijim materijalom. Ne mogu da kažem da je taj put završen, jer je moja misija na početku. Sa godinama stičem nova znanja i iskustva koja mi određuju pravac.
Kako vam izgleda trenutna medijska slika Niša i Srbije?
Bolno pitanje… U Nišu trenutno posluju samo privatni mediji. Na papiru ih je mnogo, ali tek nekoliko njih se zaista gleda, sluša ili čita. Problem medija u Nišu jesu finansije. Privreda ne radi dobro, pa se samim tim to odražava i na sve ostalo. Mediji su vezani za projektno (su)finansiranje, a zna se na koji način se za projekte dobija novac – mora da se lobira. To je jedno veliko vrzino kolo, iz kojeg ne možeš da izađeš. Ono što je cilj medija kojih sam vlasnik, najčitanijeg portala južne Srbije „Niških Vesti”, zatim portala„Vidi Srbiju” i sada Radio Niša, jeste da budu objektivni, da javnosti daju pravu informaciju i da vode računa o najobičnijem građaninu i posvete se njemu i njegovim problemima. To su građani prepoznali i poverenje nam svakodnevno vraćaju time što su uvek uz nas, a mi smo zbog toga ponosni. Jedan smo tim, jer jedino tako možemo da plivamo u ovim teškim vremenima. To vam je kao kada imate štap. Ako ga neko udari – lako će da ga slomi, međutim ako spojite više štapova – teško će da mu uspe.
Zahvaljujući vama, ponovo radi Radio Niš. Ko se iz nekadašnje postave još jednom vinuo na krilima slavnog imena?
Radio Niš je bio radio koji su Nišlije volele, koji su slušale, s njim se budile. To je radio sa tradicijom, ali nažalost ugašen je preko noći, a većina radnika je ostala na ulici. Zato želim da ga vratim Nišlijama, sa starim duhom i u skladu sa savremenim trendovima. Trenutno se čujemo isključivo putem interneta, ali danas se sve dešava na internetu, zar ne? Planiramo da se izborimo za frekvenciju i da nas ima u etru. Uz nas su bardovi novinarstva Tomislav Santrač i Ozren Rašić. Oni će biti tu, kao ljudi sa iskustvom i sa prepoznatljivim glasovima, a svakako da će radio oplemeniti i mlada krv koja će krenuti njihovim stopama.
Poslednjih godina svom gradu i zemlji ste podarili nekoliko dokumentarnih filmova, koji su premijerno prikazivani na niškim „Filmskim susretima”. Podsetimo, u pitanju su: „Moj siti – moj Niš”, „Stari Niš – moj Niš”, „Lutajuća srca – arhiv emocija”, „Ceo svet u jednoj dolini”, „Život je mjuzikl”, „Kude je taj Niš” i „Broj 1”. S obzirom na situaciju, radite li na nekom novom ostvarenju?
Naravno! Mi ne stajemo. U toku je završna montaža filma „Glumčina” o Zoranu Radmiloviću, po scenariju njegovog kolege Milana Cacija Mihailovića. Odlučili smo da realizujemo ovaj projekat jer je Radmilović jedan od najvoljenijih i najduhovitijih srpskih glumaca. Film će biti premijerno prikazan na niškim Filmskim susretima ove godine a odmah zatim i na „Danima Zorana Radmilovića” u njegovom rodnom Zaječaru. U planu je snimanje filma o velikim glumcima koji su poreklom iz Niša, Živojinu Žiki Milenkoviću koji je svoju veliku karijeru izgradio u glavnom gradu a osvežićemo sećanje mnogih i na divnog i uspešnog glumca Mlađu Nedeljkovića koji je zadužio grad svojim vrhunskim ulogama. O svim ovim glumačkim veličinama publika će na velikom platnu moći da vidi i čuje stvari koje do sada o njima nije znala.
Navršilo se godinu dana od smrti glumca Desimira Deska Stanojevića, sa kojim ste bili vrlo bliski. U međuvremenu, njegovim imenom je, na vašu inicijativu, nazvana jedna ulica u Nišu. Po čemu ga privatno najviše pamtite?
Desko je bio skroman, zabavan, voleo je svoj Niš i svoju Palilulu, ali ono što je meni najbitnije – bio je iskren prijatelj. Na život je gledao kroz muziku i pesmu, uvek kada smo se sastajali on bi zapevao, a upravo je mjuzikl obeležio njegovu pozorišnu karijeru.
Zahvaljujući Desku, i Niš je dobio dva mjuzikla. Logično je bilo da se rodi i ideja za film o njemu, koji nosi naziv „Život je mjuzikl”.
Za kratko vreme napustila su nas oba muška člana „Lutajućih srca”, Miroljub Jovanović, poznatiji kao Mika Tambura i Milan Marković Minja. Sa „Srcima” ste takođe ostvarili plodnu saradnju, ali na koji način je sve počelo?
Mi u Nišu se nekako svi znamo. Mika je bio dugogodišnji medijski radnik, profesionalno smo bili prisni. Gostovao sam kod njega na televiziji, sretali smo se, viđali, a onda postali i prijatelji. Kao da ni oni nisu shvatali koliki je njihov muzički značaj, ne samo za grad Niš već i za čitavu bivšu Jugoslaviju. Prvi spot u ondašnjoj zemlji, za pesmu „Jefimija”, su oni snimili. Tada to muzičarima nije bilo ni u mislima. Pa taj karakterističan Spomenikin glas, ti divni ljubavni stihovi koje su pevali, melodije koje su izlazile iz gitara Mike i Minje, kojima su opčinjavali publiku, to je nešto veličanstveno. Takav sastav, sa takvim vokalom i takvim pesmama Srbija neće još dugo imati. Zato sam uradio film o njima „Lutajuća srca – arhiv emocija” i ostavio ga mlađoj populaciji da ih zauvek pamti. Radi tog njihovog neospornog značaja sam i predložio da dobiju nagradu „11. januar” (Mika posthumno, prim. aut.), najveće prizananje koje Grad Niš dodeljuje. Oni su osvajali nagrade na gotovo svim vodećim jugoslovenskim festivalima, ali u svom rodnom Nišu nikada ništa. Hteo sam da ispravim tu nepravdu i uspeo u tome. Nažalost, danas Mike i Minje više nema. Niš je izgubio dobre i jednostavne ljude, a velike umetnike.
Pokretač ste portala „Vidi Srbiju”, a objavili ste i novi turistički vodič o Nišu pod nazivom „Moderan grad starinskog duha”. Šta je po vašem mišljenju u „prestonici juga” savremeno, a šta je zadržalo duh prošlih vremena?
Grad ne čine samo sokaci, raskrsnice, zgrade… Oni pričaju svoju priču, čuvaju Niš od zaborava i istina je da se u njemu, poput Rima, na svakom mestu nalazi poneki svedok istorije. Dušu Niša čine Nišlije. Da bi neko bio Nišlija, potrebne su tri stvari: da voli Niš, da ima veliko srce i da ima merak. Onima koji nisu iz Niša često nije jasno šta je to merak. Epa, to je ljubav, ljubav prema životu i sitnicama, a Nišlije sve rade sa merakom. Pomenuli smo Deska… E, on je bio baš takav: pravi Nišlija – Meraklija! Kao spona ovom lokalpatriotizmu napravili smo i nacionalno turistički portal Vidi Srbiju, koji ovog meseca slavi prvi rođendan i koji je za ovo kratko vreme postigao veliki uspeh. Upravo ovim portalom hteli smo da pokažemo da jedna nacionalna priča može da se ispriča i iz srca Niša, ukazujući na bogatstvo i lepote čitave Srbije.
Jedanaesti niški sajam automobila „Auto-moto fest”, koji organizuje vaš „City Marketing Centar”, priređen je od oktobra do decembra 2020. virtuelno. Koliko je taj vid realizacije manifestacija održiv i da li je uopšte isplativ?
Nismo želeli da ostavimo ljubitelje četvorotočkaša (i dvotočkaša) bez mogućnosti da na jednom mestu vide najnovije modele. Isplativo nije, ali morate nešto da uradite i zarad onih koji su navikli na sajam, a ne samo zbog zarade. Tu je i tradicija koju nisam hteo da prekidam, ali i dobra saradnja sa distributerima.
Nadam se da će korona proći i da ćemo ove godine imati normalan sajam. Virtuelni pregled modela ćemo svakako zadržati na sajtu sajamautomobila.com, no to će biti tek prateći sadržaj prave manifestacije.
Koja je vaša poruka za prevashodno mlade ljude, koji razmišljaju da započnu sopstveni posao u doba korone?
Da budu hrabri i da veruju u sebe, jer se jedino na taj način može napred. A onda i da budu uporni i da ne klonu kada naiđu na poteškoće, jer izlaz je uvek tu, samo ga treba prepoznati.
Piše: Ivan Kalauzović Ivanus
Ovaj intervju je objavljen aprila 2021. u 231. broju lista „Ogledalo” (Serbian Mirror) iz Čikaga, na 10. i 12. strani.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
