Niš je apsolutni rekorder po broju podnetih prekršajnih prijava protiv roditelja čija deca neopravdano izostaju sa časova. Prekršajnom sudu u Nišu, od početka godine, podneto je 111 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
Sud je do sada rešio 16 zahteva i to: doneto je devet odbačaja zahteva, šest novčanih kazni od 5.000 dinara i izrečena jedna opomena.
Najveći broj zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, ukupno 75, podnela je OŠ „Vuk Karadžić“ sa teritorije GO Crveni Krst, dok je istoimena škola u Žitkovcu kod Aleksinca, podnela 16 zahteva. Na osnovu raspoloživih podataka iz zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, najveći broj je podnet protiv roditelja romske naconalnosti, kažu u Upravi Prekršajnog suda u Nišu.
Dok u ovoj niškoj školi direktor nije želeo da odgovori novinarima na pitanja otkud ovoliko prijava i koji su najčešći razlozi izostanaka dece, direktor škole u Žitkovcu Milan Dinić ističe da se tu stanje drastično menja poslednjih godina i da su učestali razgovori sa roditeljima doprineli smanjenju broja prekršajnih prijava.
„Trenutna situacija je oko 16 prijava što je oko 50 odsto manje u odnosu na neki prethodni period. Roditeljima se ukazuje na obaveznost pohađanja nastave, a uzgred i činjenica da se novčano roditelji kažnjavaju utiče na to da deca redovnije idu u školu. Ima roditelja koji se posle kazne opamete, pa počnu dete redovno da šalju u školu, a ima i onih koji stalno menjaju adrese, pa nikad ni ne dopremo do njih, a njihova deca su na našim školskim spiskovima“, pojašnjava Dinić.
On dodaje i da je mahom reč o deci koja pripadaju nekim socijalnim grupama.
„Nas zakon obavezuje da nakon dva dana svaki roditelj mora da opravda izostanke. Posle toga se šalje pisani dopis roditeljima, da dođu u najkraćem roku da opravdaju časove uz validno opravdanje, a nakon toga ako se roditelj ne pojavi, piše se lokalnoj samoupravi, Centru za socijalni radi i Prekršajnom sudu“, kazao je Dinić.
Često su u pitanju romske porodice, koje menjaju adrese, pa poziv za sud ne može da im bude uručen, ali ima i onih koji decu u školu ne šalju zbog finansija, iako su neophodni uslovi, poput knjiga, probora, pa i garderobe, za socijalno ugrožene obezbeđeni.
Poslednjih godina raste i svest romskih porodica o važnosti pohađanja osnovne nastave.
„Važno je da idu u školu, da se opismene, da budu vaspitani. Moj sin nije išao redovno i nije naučio da čita. Vikala sam i molila da ide, nije hteo i sad vodim njegovu decu da idu redovno. Teško je finansijski, nemamo ni garderobu adekvatnu da im obezbedimo, ali u školu moraju da idu“, kaže Zorica Stanković iz Žitkovca.
Šta kaže zakon?
Zakon o obrazovanju od 1. septembra ove godine obavezao je sve osnovne i srednje škole u Srbiji da podnesu prekršajne prijave protiv svih roditelja čija deca neopravdano izostaju sa nastave.
Prema zakonskim odredbama, roditelji su dužni da u roku od 48 sati jave nastavniku zbog čega dete ne dolazi u školu. U roku od osam dana, obavezno moraju da donesu i zvanično opravdanje za izostanke sa nastave. Ukoliko to ne učine, škola obaveštava nadležne u opštinskoj upravi, zatim sekretarijat gradske uprave podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv roditelja, odnosno staratelja. Propisana kazna za ovaj prekršaj je od 5.000 do 100.000 dinara.
Problemom bežanja sa časova, do ove školske godine, bavila se prosvetna inspekcija. Danas je njen zadatak da kontroliše škole da li redovno prijavljuju đake i roditelje sudovima. Zakonske kazne za uprave škola koje ne rade svoj posao kreću se od 100.000 do milion dinara.
Najveći broj prekršajnih prijava zbog neopravdanih izostanaka podnele su četiri škole u Srbiji. U Beogradu i Malom Iđošu u proseku je podneto po četrdesetak prekršajnih prijava, a u Pančevu nešto više od 80.
Do sada su u Beogradu donete četiri pravosnažne presude uz minimalnu zakonsku kaznu od 5.000 dinara. U protekle dve i po godine Prekršajni sud novčano je kaznio 39 roditelja čija deca neopravdano nisu išla u školu, a izrečene su i 104 opomene.
Uvođenje E-dnevnika smanjuje izostanke
Istraživanje Ministarstva prosvete Republike Srbije pokazuje da je broj izostanaka učenika sa časova prepolovljen u školama koje su uvele elektronski dnevnik.
Osim što prati napredak svakog učenika i obaveštava razrednog starešinu, direktora i pedagoga kada se učenik približi alarmantnim granicama u broju izostanaka, sistem elektronskog dnevnika je uticao da broj izostanaka bude prepolovljen u odnosu na prvo polugodište školske 2017/2018. godine, navodi se u ovom istraživanju.
Uvođenje elektronskog dnevnika deo je projekta „Elektronska prosveta“ u koji je od septembra 2017. godine uključeno 200 osnovnih i srednjih škola u Srbiji.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
