U betonu “piše” srpsku istoriju i čuva je od zaborava

U betonu “piše” srpsku istoriju i čuva je od zaborava

09:57
364
0
Niške Vesti
PODELI

Vajarska dela  Ljubiše Cvetkovića na prvi pogled podsećaju na figure iz voštanog muzeja, ali je razlika u tome što su skulpture, koje je do pre nekoliko godina “krio” u podrumu porodične kuće, napravljene od betona i gvožđa. Ljubiša se ponosi svojim delima, posebno Vidovdanom, a sada i carom Konstantinom i caricom Jelenom koje su urađene u prirodnoj veličini, a teške su i preko 900 kilograma.

Na pomolu je i novo delo, Sveti Nikola, takođe u prirodnoj veličini rađena u  plitkom reljefu koja je će biti teška oko 500 kilograma. Skulpture cara Konstantina i carice Jelene je žželeo da pokaže u godini kada su Niš i svet obeležavali 17. vekova od Milanskog edikta ali niko iz javnog života grada nije bio zainteresovan za to, osim ljudi iz opštine Pantelej, pa je Ljubiša odlučio da figure izloži u lokalu svoje porodične kuće u ulici Todora Milovanovića. U to vreme je lokal postao i muzej u kome Ljubiša i stvara i izlaže.

Na kući se nalazi i grb koji je zaštitni znak njegovog muzeja, jedinog privatnog u gradu. Želja je Ljubiše i da se na ulazu nalaze i dva vojnika u prirodnoj veličini, ali ne može da dobije dozvolu za njih jer mora da plati opterećenje trotoara. Ali Ljubiša je strpljiv jer da nije, kaže to i sam, teško da bi mogla da nastanu sva ona dela koja se nale u njegovoj kući, a ostavljaju i bez reči i bez daha svakog ko ih vidi, posebno strance.

“Oni kao da jedini shvataju šta i kako radim i koliko to vredi. Doduše, stižu ponude i iz drugih gradova da im prodam svoje radove, ali ja na to ne pristajem. Sa Kosova i Metohije nisu pitali za cenu samo da sve presele tamo. Nisu me ubedili i niko me neće ubediti da ove skulpture izađu iz moje kuće”, kaže Ljubiša.

Da je njegov rad više cenjen van nego u Nišu potvrđuje i to što je u Kruševcu dobijo vrednu nagradu, Orden drugog reda Kosovska zvezda za doprinos u umetnosti.

“Vredno je to odlikovanje  i jako mi je drago”, dodaje Ljubiša.

Ponosno pokazuje skulpturu Sveti Georgije ubija aždaju. Ima dosta simbolike u njoj, borba hrišćanstva protiv paganstva, a Ljubiša je dodao i svoju pa  je na  krilima aždaje ispisao simbole aviona F117.

“Za mene je u tom trenutku to bilo najveće zlo i borili smo se protiv njega. Beležim ono što dotaknem srcem”, kaže Ljubiša.

Iznad ove skulpture nalaze se delovi ranohrišćanske bazilike koja je pronađena tokom radova na Koridoru 10. Nekoliko je puta je Ljubiša obišao radove i zamolio arheologe da mu ostave deo sa temelja crkve na koju su arheolozi naišli, a pripada periodu trećeg ili četvrtog veka. Sada se oni nalaze u njegovom muzeju.

“Kada dodirnemo ove delove onda smo najbliži Hristu jer smo dodirnuli 300 godina posle Hrista, a sada je 2000 godina prošlo”, kaže Ljubiša.

Inspiracju za rad Ljubiša je pronašao u srpskoj istoriji, a ljubav prema njoj prenela mu je njegova majka sa kojom je kao dečak obilazio manastire. U jednom trenutku je odlučio da sve ono što je obeležilo Srbiju kroz vekove, otrgne od zaborava. Kaže “kroz staru istoriju stavram novu” i nastavlja “od ovoga se ne živi, ali za to se živi”.

“Od podruma sam napravio radionicu u kojoj provodim svo slobodno vreme i satima radim – priča Ljubiša Cvetković. “ Pravljenje skulptura od betona i gvožđa je moj hobi i sve što radim, radim ručno. Nije mi teško, jer  je svako delo nastalo iz ljubavi prema umetnosti i našoj istoriji. Po zanimanju sam elektrotehničar jake struje. Radio sam u Duvanskoj industriji, ali sam ostao bez posla. Počeo sam da radim privatno, pa sam na taj način dobio malo više slobodnog vremena. Rešio sam da ga iskoristim na kvalitetan način i ostavim nešto novim pokolenjima”.

Dela Ljubiše Cvetkovića predstavljaju spoj skulpture, slikarstva, dekorativne umetnosti ali i ornamentike. Zbog veličine skulptura, svi likovi su u prirodnoj veličini, Ljubiša je srušio deo kuće, ploču između podruma i lokala u kući, kako bi figure mogao da preseli u izložbeni prostor.

“Radim u cementu, gvožđu, bakru sa dodatkom platna”, objašnjava Ljubiša.  “ Sve su to jeftiniji materijali, jer sve sam finansiram. Kada skulpturu uradim u betonu, oblačim je u ručno rađenu odeću od platna koje je natopljeno tutkalom i koje vam dozvoljava da napravite i najsitnije nabore i detalje koje dalje, dodatno doterujem i ukrašavam. Svaki, i najsitniji detalj na figuri, dotakli su moji prsti”.

Skulpture koje radi Ljubiša ne nastaju tek tako. Pre nego krene bilo šta da radi usledi proučavanje svega. O  osobi koju želi da predstavi mora sve da zna, do najsitnijih detalja. Ponekad inspiraciju za rad dobije od najsitnijeg  segmenta njegovog života koji ga je dirnuo, prosvetlio, pokrenuo na rad.

Običnom posmatraču se čini da figure svakog trenutka mogu da progovore ili zakorače sa postamenta na kome se nalaze u stvarni svet. Sve je u toj meri realistično. Pune 24 godina ovaj Nišlija stvara na ovaj način sa jedinom željom da ostavi trag iza sebe, ne štedeći ni vreme ni sebe. Za rad je dobio i blagoslov patrijarha srpskog Irineja, tada episkopa Niškog.

U radionici Ljubiše Cvetkovića osim pomenutih skulptura, čiji su likovi obeležili srpsku ali i svetsku istoriju, nalaze se još i skulpture srpskih manastira Mileševa, Gračanice, Pećke Patrijaršije, Visoki Dečani. Autor kaže da je opčinjen manastirima jer su oni očuvali našu duhovnost, čuvari su tradicije i naše prošlosti.

“Skulptura Gračanice je rađena od vina i betona, bez vode. Vino sam doneo iz Gračanice. To nema cenu”, kaže autor. Kao ni sve ostalo što se nalazi u njegovoj kući, radionici i izložbenom prostoru.


Da li znate da Niške Vesti imaju novu Android i iOS aplikaciju?
Preuzmite Android aplikacuju ovde...
Preuzmite iOS aplikacuju ovde...


POSTAVI KOMENTAR

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

Komentari čitalaca treba da budu u vezi sa temom vesti.
Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti, ili bilo kakav nezakonit sadrzaj, neće biti objavljeni.

Komentari koji sadrže promovisanje i linkove drugih sajtova, neće biti objavljeni.

Mišljenja izneta u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Niških Vesti.

Komentari u kojima redakciji skrećete pažnju na eventualne propuste u tekstovima, neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima Niških Vesti i na tome vam se zahvaljujemo.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Niških Vesti se možete obratiti ovde: web {at} niskevesti {dot} rs

Unesete rezultat (zaštita od spama) *