Malo je događaja iz perioda Drugog svetskog rata, poput Sremskog fronta, koji i danas otvara žestoka sporenja u Srbiji. Dok ga jedni prikazuju kao najveću oslobodilačku bitku i veliku pobedu naše vojske, drugi pak, smatraju da je ova ratna operacija veliko i nepotrebno stradanje na desetine hiljada vojno neopremljenih i neobučenih srpskih mladića.
Sagledavanjem srpskih boraca toga doba, njihovu mobilizaciju, obuku, delovanje, njihov doprinos u toj borbi i pre svega gubitke, veterani srpskih bezbednosnih snaga i vojni eksperti, članovi Saveza udruženja boraca Srbije pokrenuli su projekat pod nazivom “Srpski borac na Sremskom frontu”. Tribina na ovu temu održana je u Domu vojske u Nišu.
„Cilj nas boraca veterana je da, u godini kada slavimo 75 godina antifašističke borbe i pobede, na osnovu iskustva Sremskog fronta i činjenice da pred Srbijom postoje ozbiljni bezbednosni rizici, kažemo državi da je vreme da se vrati redovno služenje vojnog roka. Da nam se više nikada ne desi da izvodimo obuku na frontu, već da imamo pripremljene jedinice za ratnu vojsku. U kom trajanju i na koji način o tome neka odlučuju drugi profesionalni državni organi, ali nedopustivo je da ratnu armiju čine trećepozivci, što mi danas imamo“, rekao je general mr Milorad Stupar, predsednik SUBS i jedan od učesnika tribine.
Stupar je pozdravio modernizaciju Vojske Srbije kao i program veoma zahtevnih vežbi, ističući da u njima učestvuje uglavnom profesionalna vojska. Problem je ratna vojska, koju trenutno čine ljudi od 40 pa naviše, a to su prema vojnim standardima trećepozivci. Stupar smatra da ratna vojska treba da bude sastavljena od prvopozivaca, odnosno, mlađih obučenih vojnika.
„Da se razumemo, ne zagovaramo mi neka ratna dejstva. Kao general koji je ratovao, ratni general, ako išta mrzim, mrzim rat, jer tu se gube živi ljudi. Ali, u savremenim uslovima kopnenog boja, ništa nije sigurno koliko su gubici neobučenih i nepripremljenih vojnika. Zato i kažemo, ljudi, vreme je da se vrati služenje vojnog roka“, naglasio je Stupar.
Na tribini u niškom Domu vojske, pored generala Stupara, učestvovali su pukovnik prof. dr Slobodan Đukić, pukovnik Radovan Miletić, prof. dr Predrag Vajagić, dr Staniša Banjanin i prof. dr Zoran Miladinović.
Projekat „Srpski borac na Sremskom frontu“, realizuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva za boračka pitanja i Ministarstva odbrane, a realizuje ga Savez udruženja boraca Srbije čiji su osnivači 72. specijalna brigada, 63. padobranska brigada, veterani Žandarmerije i veterani JSO.
Posle Pančeva, Vranja i Niša tribine će biti održane i u Valjevu, Kragujevcu i Novom Sadu. Završnica se planira u Domu ratnika u Beogradu, gde će biti održan naučni skup na kojem će biti razmatrani zaključci održanih tribina koji će, kako je najavljeno biti i publikovani.
Sremski front ili Pirova pobeda
Ni 75 godina kasnije nema pouzdanih podataka o dešavanjima u sremskoj ravnici od 21. oktobra 1944. do 13. aprila 1945. godine. Borbe na Sremskom frontu vođene su 172 dana. Na tom bojištu sudarilo se oko 250.000 vojnika, a na strani Jugoslovenske armije u jednom periodu učestvovale su jedinice Crvene i Bugarske armije, kao i brigada „Italija“.
Većinu sastava 11 partizanskih divizija koje su ratovale na Sremskom frontu činili su 18-godišnji srpski regruti, a bilo je i mlađih, koji su mobilisani po propisima Kraljevine Jugoslavije, u jesen 1944. i početkom 1945. godine.
Njihova obuka trajala je sedam do deset dana, posle čega su poslati u rat.
Dok partizanska istoriografija ističe da je ova operacija protiv Nemaca bila nužna, istoričari su, analizirajući arhivske podake (Izveštaj štaba 21. Divizije od 4. novembra 1944. godine), došli do zaključaka da je strateški plan borbe bio loše postavljen, da su na front poslati neobučeni vojnici i bez adekvatnog naoružanja.
Tačan broj poginulih u proboju Sremskog fronta ni danas nije utvrđen. Prema jednom izvoru stradalo je oko 15.000, a prema drugom 30.000.
Ozbiljne strateške posleratne analize pokazuju da je u svim neprijateljskim ofanzivama tokom Drugog svetskog rata na teritoriji Jugoslavije poginulo je manje ljudi na srpskoj strani, nego što je poginulo samo na Sremskom frontu.
Dragi čitaoci, ako želite da budete u toku i saznate prvi najnovije vesti iz Niša, preuzmite aplikaciju Niške Vesti za Android ili iPhone.
